Pregledi koji spasavaju život

Redovno merenje gustine kostiju, mamografija, kolonoskopija, dermoskopija, Papanikolau test, određivanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, samo su neke od dijagnostičkih metoda koje pomažu da se bolest otkrije i leči u najranijoj fazi.

Obavezni pregledi u tridesetim godinama

• Analiza krvi i urina

Laboratorijska analiza krvi i urina jedan je od najvažnijih pokazatelja zdravstvenog stanja i može da ukaže na neko skriveno oboljenje ili već manifestovanu bolest.

Zašto je važna? Bolesti kao što su reuma, leukemija, rak limfnih žlezda i oboljenja vitalnih organa (srce, jetra, bubrezi, dijabetes) mogu se konstatovati samo laboratorijskim pregledom krvi i urina.

Koliko često treba da se obavlja? Preporuka je da se laboratorijske analize, kao što su krvna slika i pregled urina, i biohemijske analize, poput glukoze, uree, kreatinina, lipidnog statusa, AST-a, ALT-a i gvožđa, rade jednom godišnje.

Savet: Da bi analize bile što pouzdanije, neophodno je da pacijent poštuje neka pravila – ako je potrebno, da gladuje 12-14 sati, pre vađenja krvi ne treba da uzima lekove koji mogu uticati na rezultat, o čemu ih obaveštava lekar ili laborant, kao i da donese prvi jutarnji urin u sterilnoj bočici.

• Kardiološki pregled

U sklopu preventivnog kardiološkog pregleda, osim provere rada srca stetoskopom, obavezni su i merenje krvnog pritiska i laboratorijska analiza krvi kojom se utvrđuje nivo holesterola i triglicerida.

Zašto je važan? Ovim pregledom dijagnostikuju se eventualna oboljenja srca i krvnih sudova i procenjuje se rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Koliko često treba da se obavlja? Jednom godišnje. Ako u porodici ima obolelih od srčanog infarkta, moždanog udara ili hipertenzije, nivo holesterola trebalo bi da se proverava već u 30. godini života.

Savet: Poželjno je da se pre vađenja krvi bar 12 sati ne uzima hrana; dozvoljeni su samo voda i čajevi bez šećera. Ujutro, pre odlaska u laboratoriju, ne sme se uzimati hrana, piti, pušiti, a zabranjeno je i konzumiranje lekova.

• Pregled kože

Sve osobe, posebno one sa svetlom kožom i mladežima, treba redovno da se podvrgavaju preventivnom pregledu kože, koji se obavlja pomoću dermoskopa (svetlosnog mikroskopa) pri čemu se svaka promena snima, analizira i čuva, radi kasnijeg upoređivanja i daljeg praćenja promena na koži.

Zašto je važan? Ovi pregledi omogućavaju rano otkrivanje i lečenje malignih oboljenja kože, jer svaku promenu na mladežu ili novonastalo pigmentno oštećenje treba shvatiti ozbiljno.

Koliko često treba da se obavlja? Preporuka je da osobe koje imaju veliki broj mladeža, kao i one u čijoj je porodici bilo obolelih od melanoma, obavezno jednom godišnje dolaze na kontrolu. Pojedinačne sumnjive promene neophodno je pratiti i u kraćim vremenskim razmacima.

Savet: Od velikog značaja je i samopregled kože, koji treba obaviti jednom mesečno. Tom prilikom, posebna pažnja obraća se na promenu boje i prečnika mladeža, eventualnu nepravilnost njegovih ivica i izdizanje iznad nivoa kože. Ostali sumnjivi znaci mogu biti perutanje, svrab, otvrdnjavanje, „rasipanje“ pigmenta u okolnu kožu, vlaženje ili krvarenje.

• Ginekološki pregled

Statistika kaže da je smrtnost od raka grlića materice veoma je velika, tako da je neophodna dobra informisanost u vezi sa prevencijom i lečenjem ove bolesti. Mere koje svaka žena treba da preduzme jesu redovni kontrolni pregledi kod ginekologa i Papanikolau test.

Zašto je važan? Papanikolau test je jednostavna i bezbolna metoda kojom se pregledaju ćelije dobijene iz brisa grlića materice. Ovaj test može da ukaže na upalu, prisustvo abnormalnih ili ćelija raka grlića materice.

Koliko često treba da se obavlja? Jednom godišnje. Ukoliko su dva uzastopna testa pokazala normalne vrednosti, ovaj pregled može da se ponovi za tri godine, jer ne postoji mogućnost da se pre tog roka pojave promene na grliću materice.

Savet: Test je najbolje raditi 10-20 dana nakon početka menstruacije. Nekoliko dana pre pregleda ne treba koristiti vaginalete, niti lokalna kontraceptivna sredstva. Dan pre pregleda ne treba upražnjavati seksualne odnose, niti ispirati vaginu.

U četvrtoj deceniji života, listi obaveznih pregleda dodajte…

• Oftalmološki pregled

Posle četrdesete godine preporučuje se rutinski oftalmološki pregled, sa ciljem da se na vreme otkriju eventualna oboljenja, kao što je, recimo, glaukom, bolest čija posledica može biti i gubitak vida.

Zašto je važan? To je, takođe, i način za otkrivanja drugih oboljenja čije su posledice vidljive na očnom dnu (dijabetes).

Koliko često treba da se obavlja? Stručnjaci savetuju da se pregled očiju obavlja najmanje jednom u dve godine, kako bi oftalmolog mogao na vreme da otkrije poremećej ili bolest.

Savet: U okviru osnovnog oftalmološkog pregleda treba se podvrgnuti kontroli vida na daljinu i blizinu, merenju očnog pritiska i detaljnom pregledu očnog dna sa širenjem zenica, što omogućava uočavanje i najsitnijih poremećaja.

• Pregled dojki

Pregled dojki obuhvata ultrazvuk grudi, mamografiju i onkološki pregled. Ukoliko se otkriju promene, ove preglede potrebno je dopuniti još nekim dijagnostičkim procedurama.

Zašto je važan? Cilj preventivnih pregleda dojke jeste otkrivanje tumora u najranijoj fazi, kada je njegovo izlečenje gotovo stoprocentno.

Koliko često treba da se obavlja? Prva mamografija, odnosno bazični (inicijalni) mamogram, savetuje se između 38. i 40. godine, dok se ženama starijim od 40 godina preporučuje jednom godišnje, a onima sa 50 i više godina – najmanje jednom u dve godine.

Savet: Sve mamografske snimke i opis nalaza potrebno je čuvati radi budućih kontrolnih pregleda i upoređivanja starih s novim snimcima. Mamografija se ne radi devojčicama, devojkama, trudnicama i dojiljama.

• Merenje gustine kostiju

Da bi se sprečio nastanak osteoporoze, veoma je važna redovna kontrola kostiju, naročito u vreme koje prethodi menopauzi.

Zašto je važno? Redovnom kontrolom gustine kostiju na vreme se mogu otkriti simptomi ovog teškog oboljenja i sprovesti terapija koja će sprečiti da kosti postanu porozne i krte, što dovodi do njihovog pucanja.

Koliko često treba da se obavlja? Na osnovu procene faktora rizika, lekar će utvrditi koliko je često potrebno obavljati merenje gustine kostiju.

Savet: Merenje koštane mase naročito se preporučuje ženama koje su pre vremena ušle u menopauzu, osobama koje imaju porodičnu istoriju osteoporoze ili su slabe fizičke građe. O kostima posebno treba da vode računa i oni koji imaju ili su imali poremećaj u ishrani, ili tokom dužeg vremenskog perioda uzimaju lekove, kao što su steroidi ili medikamenti protiv epilepsije, kao i fizički neaktivni ljudi, pogotovo oni koji ne unose u organizam dovoljnu količinu kalcijuma i vitamina D.

Nakon pedesete, listi obaveznih pregleda dodajte i…

• Kolonoskopija

Rak debelog creva jedna je od najčešćih malignih bolesti. Stručnjaci upozoravaju da bi se čak 90 odsto slučajeva ovog teškog oboljenja moglo uspešno lečiti da su otkriveni na vreme. Zato lekari stalno ponavljaju da svi pacijenti stariji od 50 godina, imali simptome ili ne, treba da pregledaju debelo crevo, odnosno da se podvrgnu kolonoskopiji i testu na okultno krvarenje

Zašto je važan? Ovom metodom moguće je na vreme ustanoviti prekancerogene promene i polipe koji obično ne izazivaju nikakve tegobe.

Koliko često treba da se obavlja? Ako prva kontrola pokaže da je sve u redu, pregled treba ponoviti za pet godina.

Savet: Osobama koje su imale polipe savetuju se češći pregledi, jer se kod njih pet-šest godina nakon početne dijagnoze povećava rizik od nastanka malignih promena.

• Pregled štitne žlezde

Oboljenja štitaste žlezde mogu da izazovu njeno uvećanje i promene u lučenju hormona, što dovodi do nervoze, emocionalne labilnosti, preteranog znojenja, lošeg podnošenja vrućine, mršavljenja uprkos normalnom ili povećanom apetitu i, u najgorem slučaju, do pojave tumora.

Zašto je važno? Pregled štitne žlezde uz laboratorijske nalaze hormona predstavlja pouzdanu metodu za otkrivanje oboljenja, kao i za praćenje dejstva terapije.

Koliko često treba da se obavlja? U razvijenim zemljama, provera hormonskog statusa štitne žlezde ubraja se u redovne „screening“ kontrole i obavlja se svake druge godine.

Savet: Redovna provera statusa ovih hormona naročito je važna za žene jer su sklonije oboljenjima štitne žlezde nego muškarci.

• Urološki pregled

Svi muškarci nakon navršene 55. godine života trebalo bi obavezno da kontrolišu stanje prostate, a onima koji su u porodici imali slučajeve kancera ove polne žlezde, pa čak i dojke sa ženske strane, preporučuje se da sa pregledima počnu već oko 50. godine života. Pregled uključuje određivanje PSA (prostata specifični antigen) putem laboratorijske analize krvi, i klasični urološki fizikalni pregled, odnosno digitalni rektalni pregled (rektalni tuše).

Zašto je važan? Analizom PSA i redovnim rektalnim pregledima može se sprečiti razvoj karcinoma prostate.

Koliko često treba da se obavlja? Ukoliko je na prvom kontrolnom pregledu sve u redu, urolog će savetovati kontrolu za godinu dana.

Savet: Sve osobe koje otežano i učestalo mokre, imaju bolove u donjem delu stomaka i primećuju promene u urinu, treba odmah da potraže pomoć urologa.

Autor: Life Content