Problemi koje uzrokuje šećerna bolest

Dijabetes se danas ubraja među najčešća oboljenja, možemo slobodno reći da je to bolest savremenog doba. U starijem životnom dobu javlja se kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu, a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa.

Redovni pregledi osoba sa dijabetesom mogu da ublaže ili spreče probleme koje stvara ova bolest. Kontrola nivoa šećera u krvi, holesterola i krvnog pritiska može umanjiti štetan uticaj šećerne bolesti na srce, bubrege, nerve, stopala, oči i zube.

Oči

Osoba koja oboli od dijabetesa mora da odlazi na oftalmološke preglede najmanje dva puta godišnje. Šećerna bolest je glavni uzročnik slepila kod odraslih, a oftalmološke komplikacije koje ona izaziva su: dijabetička retinopatija (oboljenje mrežnjače), katarakta (zamućenje sočiva oka), glaukom (povećanje očnog pritiska i promena na očnom živcu).

Bubrezi

Tokom godina, dijabetes i visok krvni pritisak mogu oštetiti krvne žile u bubrezima. Dijabetička nefropatija je jedna od pritajenih i poznih komplikacija, obično joj prethodi bar desetak godina trajanja dijabeta. Prvi znak da su bubrezi oštećeni jeste pojava proteina u urinu. Simptomi su: učestalo mokrenje, oticanje stopala i zglobova, umor i bledilo kože. Izbegavanjem nefrotoksičnih lekova, smanjenem unosa masnoća i kontrolom šećera u krvi može se sprečiti dalje narušavanje funkcije bubrega.

Stopala

Ljudi sa dijabetesom moraju posebno voditi računa o svojim stopalima. Oštećenje nerava, problemi u cirkulaciji i infekcije mogu da dovedu do ozbiljnih problema sa stopalima koji za rezultat mogu da imaju operaciju ili čak amputaciju. Održavanjem lične higijene stopala, pravilnim sečenjem noktiju (zbog urastanja) i izbegavanjem tesne obuće mogu se sprečiti infekcije.

Zubi

Dijabetičari imaju veće potrebe za stomatološkom kontrolom, pošto su skloni paradentozi. U slučaju vađenja zuba ili hirurške intervencije mogu da očekuju duži period oporavka uz redovne kontrole kod zubara i hirurga. Bilo koja hirurška intervencija moguća je samo ako je nivo šećera u krvi pod kontrolom. Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervencije na zubima obave ujutru. Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.

Nervi

Kod 60 – 70 odsto pacijenata dijabetes uzrokuje neuropatiju (oštećenje nerava). Simptomi su: trnjenje, osećaj peckanja, koji obično počinje u prstima i zatim se širi na ruke i noge. Dijabetesna neuropatija je neizlečiva bolest. Najbolji način za ublažavanje teškoća je dobro regulisan sadržaj glukoze u krvi, dok je bolove moguće ublažiti lekovima.

Srce i krvni sudovi

Merenje krvnog pritiska je važna mera samokontrole šećerne bolesti. Opterećenje i popuštanje srca javljaju se kod nekih dijabetičara posle višegodišnjeg prisutnog povišenog krvnog pritiska ili oštećenja krvnih sudova srca. Normalan krvni pritisak kod dijabetičara ne bi trebalo da prelazi 140/80 mmHg

Makrovaskularne komplikacije se odnose na velike krvne sudove, te dovode do srčanog ili moždanog udara, i gangrene stopala kod dijabetičara. Mikrovaskularne komplikacije zahvataju najmanje krvne sudove.

Učestalost komplikacija kod dijabetesa zavisi od brojnih faktora, najčešće od stepena regulacije šećera u krvi i genetskih predispozicija.

Za Svetski dan borbe protiv dijabetesa Internacionalna dijabetološka federacija (IDF) izabrala je 14. novembar, rođendan dr Frederika Bantinga, koji je 1921. godine otkrio insulin.

Autor: Irena Subić, Life Content