Proverite da li ih imate: Ovih 7 bolesti se najteže otkrivaju

Kada se razbolimo, jedino što želimo je da nam bude bolje, a što se dijagnoza ranije postavi, to su veći izgledi da ćemo ozdraviti.

Foto: Guliver/Thinkstock

Međutim, lekar opšte prakse ponekad nema dovoljno vremena da uoči razliku između lakšeg oboljenja i teške bolesti, a često se suočava s bolestima s kojima se retko susretao. Ponekad je za postavljanje dijagnoze potrebno začuđujuće mnogo vremena, a ovo su neke od bolesti koje se teško otkrivaju.

1. Endometrioza – 7,5 godina do dijagnoze

Ova bolest obično se pogrešno dijagnostikuje kao problematična menstruacija kod mladih žena, ili sindrom iritabilnog kolona („nervozna creva“) kod starijih žena.

Pročitajte i… Šta je endometrioza i kako nastaje?!

Simptomi: bolne menstruacije, problemi sa varenjem i poremećaj rada bešike, obično tokom trajanja menstruacije, bolni seksualni odnosi, neplodnost.

Ovo bolno stanje nastaje kada se tkivo koje se stvara u materici i izbacuje svakog meseca, pojavi na drugim mestima u telu, na primer, oko jajnika ili u crevima. Zakasnela dijagnoza je delimično posledica činjenice da lekari izbegavaju preterano lečenje nečega što liči na uobičajene menstrualne bolove.

Pročitajte i… Ginekolozi upozoravaju na 5 najvećih ženskih problema!

– Uobičajena praksa je laparoskopija (posmatranje unutrašnosti abdomena pomoću kamere pod anestezijom), a to ne želite da radite ukoliko niste sigurni da je to neophodno, pogotovo ako ste veoma mladi – objašnjava Ertan Saridogan, ginekolog iz Bolnice Univerzitetskog koledža u Londonu.

Kako da saznate da li imate endometriozu: Ako se simptomi obično javljaju u vreme menstruacije i ako vam otežavaju svakodnevni život, potražite savet stručnjaka.

Karol Pirson (43) saznala je da ima endometriozu tek 20 kasnije, u 31. godini života. Od 11. godine je imala bolne menstruacije i ponekad joj se činilo da će se onesvestiti od bola. U kasnim 20-tim počela su krvarenja između dve menstruacije, a ginekolog joj je rekao da je to od stresa zbog selidbe. Godinu dana kasnije drugi ginekolog je uradio laparoskopski pregled i tek tada je otkriveno da ima endometriozu. – Osam puta su mi radili laporoskopiju radi uklanjanja tkiva, a u 41. su mi uradili histerektomiju, nisam više mogla da podnesem bol – kaže ona.

Koje se još bolesti veoma teško dijagnostikuju pročitajte na sledećim stranama… 

Foto: Guliver/Thinkstock

Članak se nastavlja posle reklama

2. Hepatitis – 20-30 godina do dijagnoze

Ova bolest obično se pogrešno dijagnostikuje kao umor.

Simptomi: hroničan umor, bolovi u zglobovima, kognitivna disfunkcija, odnosno smanjena sposobnost mišljenja, pamćenja. U kasnijim fazama koža požuti i javlja se svrab, a karakteristični su i bol u predelu abdomena i mučnina.

Virus hepatitisa C prenosi se preko zaražene krvi, na primer, prilikom transfuzije date pre 1991. (pre nego što je počela analiza krvi na prisustvo ove infekcije), ili preko zaprljanih igala i druge medicinske opreme.

Pročitajte i… Crveno upozorenje: Kada je strah od zaraze krvi opravdan?

Virus koristi ćelije jetre za raznožavanje, ali u ranim fazama jetra može da se regeneriše. – Međutim, prilikom svakog obnavljanja stvara se ožiljno tkivo koje na kraju onemogućava normalno funkcionisanje jetre. To je ciroza – objašnjava dr Stiven Rajder, stručnjak za bolesti jetre u Medicinskom centru u Notingemu.

Tek svaka treća zaražena osoba ima rane simptome, pa se bolest često otkre tek 30 godina kasnije. Ukoliko se ne leči, hepatitis C može da skrati život za deset godina.

Pročitajte i… Revolucionarno otkriće: Jedna kap krvi otkriva sve viruse koji su vas ikada napali

Kako da saznate da li imate hepatitis: – Ako mislite da pripadate grupi visokog rizika, a ne osećate se dobro, treba da uradite analizu krvi – savetuje dr Rajder. U rizične grupe spadaju osobe koje su se lečile u inostranstvu, i to ne samo u zemljama visokog rizika poput Egipta i Pakistana, već i u Španiji.

Mišel Toli (51) bolest je otkrivena u novembru prošle godine. – Porazila me je svest o tome da živim sa ovim virusom već 29 godina – kaže ona. Naročito je uznemiruje saznanje da bi danas bila mnogo zdravija da joj je bolest otkrivena ranije. Danas ima cirozu i trpi jake bolove. Osim toga, pati od kognitivne disfunkcije i mogla bi da spava po ceo dan.

Foto: Guliver/Thinkstock

3. Celijakija – 13 godina do dijagnoze

Ova bolest obično se pogrešno dijagnostikuje kao anemija izazvana obilnim menstruacijama, sindrom iritabilnog kolona („nervozna creva“), ili posledica neadekvatne ishrane.

Pročitajte i… 10 pokazatelja da ste netolerantni na gluten

Simptomi: Anemija, afte koje se periodično javljaju, umor, bolovi u želucu, dijareja, gubitak kilograma.

Pročitajte i… Nije svaka hrana bez glutena zdrava za svakoga

Celijakija je prilično česta, ali je za otkrivanje bolesti potrebno u proseku 13 godina. Reč je o imunološkoj reakciji na gluten – protein sadržan u brašnu, ječmu, raži i ovsu – koja izaziva upale i oštećenje creva. Bolest sprečava apsorpciju hranljivih materija, a ako se ne leči, izaziva anemiju i slabljenje kostiju (usled nedostatka gvožđa i kalcijuma).

Kako da znate da li imate celijakiju? Postoji analiza krvi koja otkriva antitela na gluten.

Foto: Guliver/Thinkstock

4. Osteoporoza – 10-20 godina do dijagnoze

Ova bolest obično se pogrešno dijagnostikuje kao osteomalacija, slabljenje kostiju usled nedostatka vitamina D.

Simptomi: Prelom kostiju pri najmanjim povredama.

Pročitajte i… Sprečite osteoporozu: Top 10 namirnica za jače kosti

Koštano tkivo se konstantno razgrađuje i obnavlja, a kod ljudi koji pate od osteoporoze, njihova razgradnja se odigrava brže nego obnavljanje. Posledica su slabe kosti koje pucaju pod najmanjim pritiskom. – Problem je u tome što je prvi simptom obično prelom – objašnjava dr Stiven Galaher, stručnjak za osteoporozu iz Univerzitetske bolnice „Kraljica Elizabeta“ u Glazgovu – Kada osoba, najčešće žene u post menopauzi ili osobe koje su dugo uzimale steroide, polomi kost, trebalo bi da uradi test gustine kostiju, ali to se obično ne desi. Često se bolest otkrije tek posle tri preloma.

Kako da saznate da li imate osteoporozu? Ako ste slomili kost pod izuzetno malim pritiskom, uradite test gustine kostiju.

Foto: Guliver/Thinkstock

5. Hipotireoza – 5 godina do dijagnoze

Obično se pogrešno dijagnostikuje kao depresija, hormonski poremećaj, na primer, uzrokovan menopauzom.

Simptomi: gubitak težine, depresija, bezvoljnost, bolovi u mišićima i zglobovima, osetljivost na hladnoću, suva koža i kosa, kognitivna disfunkcija.

Pročitajte i… Šta vam poručuje štitna žlezda? Otkrijte na vreme prve znake bolesti!

O hipotireozi govorimo kada tiroidna žlezda ne proizvodi dovoljnu količinu hormona, ili ga uopšte ne proizvodi. Taj hormon je neophodan za različite procese koji se odigravaju u telu, uključujući i metabolizam. – Nevolja je u tome što se značajan deo populacije oseća umorno i potišteno, ali to nije zato što imaju problem sa štitnom žlezdom – kaže stručnjak za dijabetes i metabolizam Univerziteta u Kardifu Kolin Dajan.

Pročitajte i… 7 namirnica koje normalizuju rad štitne žlezde

Hipotireoza može da bude posledica napada imunološkog sistema na tiroidnu žlezdu, nedostatka joda, ili raka tiroidne žlezde.

Kako da znate da li imate hipotireozu? Ukoliko imate opisane simptome, uradite analizu krvi kako biste proverili nivo hormona tiroidne (štitne) žlezde.

Foto: Guliver/Thinkstock

6. Demencija – 4 – 5 godina do dijagnoze

Obično se pogrešno dijagnostikuje kao depresija, stres, problemi u vezi.

Simptomi: Slabija koncentracija i pamćenje, teškoće u obavljanju svakodnevnih poslova, promene ličnosti koje se progresivno pogoršavaju.

Pročitajte i… Ishranom protiv demencije i Alchajmera: Namirnice za bolje pamćenje

Prema rečima stručnjaka, bolest se dijagnostikuje u proseku posle pet godina. – Kod mladih ljudi obično se javlja demencija koja pogađa prednji deo mozga, pa promene ponašanja preovladavaju u odnosu na teškoće sa pamćenjem – objašnjava Hilda Hajo, negovateljica i direktor organizacije za pomoć porodici obolelih od demencije “Dementia UK”. – Zbog toga se kod njih bolest često pogrešno dijagnostikuje kao depresija ili stres, ili kao posledica problema u vezi sa partnerom – dodaje ona.

Kako da saznate da li imate demenciju? Ako ste zabrinuti, javite se svom lekaru.

Foto: Guliver/Thinkstock

7. Dijabetes tip 2 – 2 – 4 godine do dijagnoze

Dijabetes tip 2 obično se pogrešno dijagnostikuje kao dijabetes tip 1.

Simptomi: Preterana žeđ, umor, često mokrenje.

– Dobra vest je da se bolest danas brže otkriva iz prostog razloga što češće proveravamo nivo šećera u krvi – kaže Navid Satar, profesor medicine metabolizma na Univerzitetu u Glazgovu.

Pročitajte i… Prvi simptomi dijabetesa koje ne smete da ignorišete

Međutim, kod nekih se bolest ipak otkriva sa zakašnjenjem, a kod 50 odsto tih ljudi već je nastupila komplikacija, pokazuju podaci dobrotvorne organizacije „Diabetes UK“. Istraživanje iz 2006. pokazuje da dijagnoza koja je postavljena sa zakašnjenjem od tri godine povećava rizik od moždanog udara za čak 22 odsto.

– Razlog zašto se bolest često otkrije prekasno možda je u tome što se dijabetes tip 2 dijagnostikuje kada se ujutro izmeri nivo šećera od sedam ili više – prepoznatljiviji simptomi, kao što su često mokrenje i žeđ (organizam pokušava da izbaci višak šećera) vidljivi su, međutim, tek kada nivo šećera dostigne 12-15 – objašnjava profesor Satar.

Pročitajte i… Najbolje namirnice za borbu protiv dijabetesa

Kako da saznate da li imate dijabetes tip 2? Ako pripadate rizičnoj grupi – imate više od 40 godina, višak kilograma i naslage u predelu struka – obratite pažnju na rane simptome i uradite analizu krvi.