Pucate od stresa?

Stres je jedan od faktora – često dominantan – koji izaziva gotovo sve bolesti, od srčanih oboljenja, hipertenzije, preko poremećaja metabolizma, do prehlada, depresije, migrena, čak kancera dojke.

No, stres je istovremeno neizbežan u životu (osim ako se ne odlučite da život provedete u meditaciji, negde na pustom ostrvu!). Međutim, eksperti smatraju da u manjim dozama može da bude koristan. Ali, kako da odredite da li je ono što vas pritiska bezopasno ili toksično? Naš ekspert je izdvojio sedam tipičnih životnih situacija i odredio stepen njihovog uticaja na opšte zdravlje.

ŽENE SU PODLOŽNIJE STRESU

Brojna istraživanja pokazuju da se nivo stresa povećava u svakoj narednoj dekadi. Prosečan student danas oseća isti stepen anksioznosti kao psihijatrijski pacijent u ranim pedesetim godinama prošlog veka. Drugim rečima, stres kojem je u moderno doba izložena većina ljudi, i to svakodnevno, pre nekoliko decenija bio je razlog zbog kojeg su ljudi tražili pomoć psihijatra. Istraživanja takođe pokazuju da su žene osetljivije na posledice stresa od muškaraca. Razlog? Emotivnije su i poseduju istančaniju mentalnu percepciju. Zapravo, ženski mozak je poput mentalnog blendera – sakuplja sve informacije i beskrajno prerađuje problem u glavi.

Stres-o-metar

Na ovoj skali, 1 je zdravo, a 10 je toksično. Izmerite svoj nivo stresa!

Imali ste loš dan na poslu

Stres-o-metar: 4

Ovo je najočitiji primer onoga što stručnjaci nazivaju akutni stres – situacija koja će vas trenutno izvesti iz takta, ali vas neće (mnogo) koštati. Akutni stres aktivira mehanizam „bori se ili beži“: ubrzava puls i disanje, povećava krvni pritisak i izaziva pojačano lučenje hormona stresa (kortizol i adrenalin) u organizmu. Ova reakcija je evolutivno opravdana, jer je koristila našim davnim precima da izbegnu opasne situacije i sačuvaju život. No, danas se ta pretnja „po život“ uglavnom manifestuje u liku mušičavog i zahtevnog šefa, koji će vas „iscediti“ kao krpu. Ali, na kraju krajeva, to je samo jedan dan proveden u „adrenalinskom paklu“.

Imate loš dan na poslu… svaki dan

Stres-o-metar: 9

Ako se jedan loš dan pretvori u svakodnevnu tenziju, onda ćete biti suočeni za hroničnim stresom, koji izaziva teže posledice po organizam. Sasvim je prirodno i zdravo da po potrebi uključujete i isključujete „bori se ili beži“ mehanizam, ali tokom perioda hroničnog stresa on je stalno u funkciji – a nivo adrenalina i kortizola u organizmu konstantno povišen. Takvo stanje može da izazove depresiju, nesanicu, hipertenziju i kardiovaskularne bolesti. Zapravo, eskperti smatraju da je stres direktan ili indirektan uzročnik čak 80% oboljenja. Nažalost, ne postoji sistem u organizmu na koji stres ne utiče. Tokom vremena, visok nivo kortizola može da oslabi imunološki sistem, pa se organizam manje efikasno bori protiv raznih bolesti. Britanski naučnici su otkrili da stres, premda nije uvek uzrok kancera, povećava rizik od ove bolesti za 20% kod žena koje rade pod velikom tenzijom.

Nedostatak novca

Stres-o-metar: 8

Najnovija istraživanja američkih stručnjaka otkrivaju da je čak 78% žena danas mnogo zabrinutije zbog svoje novčane situacije nego zbog emotivnog života, posla i porodičnih obaveza. Nažalost, briga zbog kredita i drugih oblika zaduživanja, kao i poteškoća da se pronađe adekvatan (čitajte: adekvatno plaćen!) posao, ne nestaje preko noći, te stres koji ona izaziva najčešće postaje hroničan, dakle nezdrav. Druga istraživanja takođe potvrđuju ovu tvrdnju: u britanskoj studiji otkriveno je da 44% ljudi, koji su zabrinuti zbog dugova, pate od migrene, a 23% od depresije. Ostatak ispitanika ne oseća nikakve tegobe, jer ima siguran plan za isplaćivanje dugova. To znači da osećaj veće kontrole nad stresnom situacijom ublažava posledice na mentalno i fizičko zdravlje. Ono što najviše narušava opšte zdravlje jeste osećaj bespomoćnosti, koji može da se prevaziđe pozitivnijim odnosom prema problemu i pronalaženjem praktičnih rešenja.

Raskid emotivne veze

Stres-o-metar: 6

Iako izaziva intenzivna osećanja, raskid emotivne veze ipak je epizoda akutnog stresa. U ovom slučaju postoji početak i kraj, a kada to emotivno prebrodite, prestaju štetne posledice i na fizičko zdravlje. (Hvala bogu što vam taj idiot nije bukvalno slomio srce!). Naravno, ukoliko ste bili u braku, ili ste živeli sa partnerom, dodatna anksioznost zbog preseljenja, zakonskog postupka i rešavanja drugih praktičnih problema uvećava pritisak i produžava period emotivnog „isceljenja“. Nije ništa neobično da raskid ili razvod izazove kratku, ali intenzivnu, fazu depresije. Međutim, svaka žena je drugačija. Brzina oporavka zavisi od otpornosti vašeg tela i uma, kao i od drugih stresnih stvari u vašem životu.

Smrt voljene osobe

Stres-o-metar: 10

Smrt bliskog prijatelja ili člana porodice, u tehničkom smislu je privremeni stres. No, budući da je osećaj tuge intenzivan, i da je potrebno mnogo vremena za prevazilaženje bola, često se pretvara u hroničnu, nezdravu anksioznost. Zapravo, bilo koja vrsta dugotrajnog stresa, zbog koje se osećate bespomoćno, beznadežno ili poraženo, može toksično da deluje na psihofizičko zdravlje.

Važna prezentacija/sastanak na poslu

Stres-o-metar: 1

Iako vam suočavanje sa grupom ljudi – možda uz sukob mišljenja – deluje kao veliki stres, stručnjaci kažu da se to tretira kao zdrav pritisak. Koristan stres je sve ono što utiče na razvoj ličnosti i samopouzdanja. Na primer, to može da bude polaganje vozačkog ispita. Na početku ćete osećati snažan stres. Vaš organizam će uključiti opciju „bori se ili beži“, pojačano ćete se znojiti, osušiće vam se usta, srce će ubrzano kucati… No, protok adrenalina i kortizola kroz vene jača vašu efikasnost na zadatku i čini vas, iako kratkotrajno, bržim, jačim i mentano „oštrijim“.

Baš kasnite

Stres-o-metar: 2

Da li će vam zbog toga srce brže kucati? Da. Da li će hormoni stresa kružiti organizmom? Da. Ipak, ovaj problem je zaista minoran i kratkotrajan, pa ćete se vratiti u normalu za svega nekoliko minuta, a ne nakon više dana ili nedelja. Ali, ako uvek kasnite – na posao, na sastanke, preglede, u pozorište ili bioskop – onda je to druga priča. Problemi u vladanju vremenom, baš kao i novcem, mogu da postanu nezdrav, hroničan izvor stresa. A ako kašnjenjem (na posao) započinjete dan, onda su veliki izgledi da će se taj trend nastaviti i tokom dana, što vas uvodi u vrlo štetan začarani krug.

Šta treba da uradite kada stres postane toksičan?

Možda osećate da ste većinu vremena pod stresom, ali u kojoj meri to utiče na vaše zdravlje? Da biste to otkrili, morate da osluškujete svoje telo. Ako primetite da vas češće boli glava, ili vas muči nesanica, onda morate odmah da reagujete – da se opustite – ili ćete, u suprotnom, osetiti ozbiljne posledice po zdravlje. U druge, tipične znake usled dejstva stresa na organizam, spadaju akne na licu, bol u leđima, zaboravnost, mučnina, čak i osip. I, obratite pažnju na svoje emotivno stanje. Bez obzira na to koliko mislite da možete da podnesete, ako vas i najmanja sitnica izbaci iz ravnoteže, ili dospete u stanje potpunog gubitka kontrole nad većinom (ili svim) sferama života, onda treba da se obratite psihoterapeutu ili psihijatru. Konstantan osećaj anksioznosti može da bude znak kliničke depresije ili poremećaja pažnje (koncentracije), za šta je neophodna psihijatrijska pomoć. U svakom slučaju, ako mislite da vaše zdravlje trpi posledice stresa, a ne možete sami da se izborite sa tim, obavezno se obratite lekaru.

Nadmudrite stres!

1 Otkrijte gurua u sebi

Veliki broj studija potvrđuje izrazito blagotvorno dejstvo relaksacionih tehnika, kao što su duboko disanje i meditacija. Kada osetite da vas stres „uzima pod svoje“, eksperti preporučuju izgovaranje ove mantre, dok duboko udišete i ispuštate vazduh: „Udišem, osećam se smireno. Ispuštam vazduh, osmehujem se.“

2 Budite aktivniji!

Odavno je poznato da fizičke vežbe aktiviraju produkciju endorfina, što odmah poboljšava raspoloženje. Međutim, neki istraživači veruju da su redovne vežbe odlična prevencija stresa. Fizička aktivnost može da ublaži posledice stresa na nekoliko načina: poboljšava raspoloženje, skreće pažnju sa problema i, na duže staze, povećava samopouzdanje i otpornost organizma na stresne situacije u budućnosti. Čak i petnaest minuta fizičke aktivnosti dovoljni su da se osete efekti.

3 Siđite sa mentalne vrteške!

Naredni put kada milioniti put budete razmišljali o istom, starom problemu, izgovorite ove reči: „Prihvati i prilagodi se!“. To je fraza koju koriste mnogi psiholozi, kako u praksi, tako i u privatnom životu. To će vam skrenuti tok misli i izvući vas iz pesimističnog raspoloženja. Iako će biti potrebno neko vreme da ovladate ovom metodom, nemojte da odustajte, jer su rezultati sjajni.

4 Naspavajte se!

Dovoljno dug i kvalitetan noćni san stabilizuje nivo serotonina – hormona koji reguliše raspoloženje. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna, naročito kod mladih osoba (od 18 do 30 godina života), zatvara moždane centre za logiku. Inače, ovi centri omogućavaju preradu informacija, kao i oslobađanje smirujućih hormona u mozgu.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime