Punomasno mleko je, ipak, zdravo?!

Nova naučna saznanja pokazuju da konzumiranje mlečnih masti ne utiče na povećanje nivoa „lošeg“ holesterola.

Foto: Guliver/Thinkstock

Tvrdnje da je mleko koje sadrži manje masnoća bolje od punomasnog, pale su u vodu. Prema najnovijim naučnim saznanjima izbegavanje masnoća u mleku nije značajno popravilo stanje zdravlja stanovništva. Čak je dokazano da su oni koji su ostali dosledni prirodnom, neodmašćenom mleku imali manji rizik od nastanka srčanih oboljenja.

– Naučili smo tokom poslednje decenije da određene vrste hrane koje su bogate mastima mogu da budu veoma korisne – rekla je docent dr Marša Oto, epidemiolog Univerziteta u Teksasu, vodeći autor velikih studija.

Naučnici sada pokušavaju da dokažu da li potrošnja tzv. zasićenih masti koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima, zaista doprinosi nastanku bolesti srca?

Pročitajte i… 4 najbolje namirnice za ravan stomak

Pretpostavka da će izbegavanje zasićenih masti, samo po sebi, dovesti do toga da ljudi postanu zdraviji, zapravo nikada nije u potpunosti dokazana, a posle višedecenijskih istraživanja, stručnjaci su zaključili sledeće: izbacivanjem zasićenih masti iz ishrane, i zamenjivanjem ugljenim hidratima, kao što se često radi, verovatno se neće smanjiti rizik za nastanak srčanih bolesti. Ali, zamenjivanje zasićenih masti nezasićenim, koje se nalaze u ribi, orasima, biljnim uljima, možda će dati željeni ishod.

Upravo to su i najnovije preporuke smernica o ishrani.

– Ako ćemo dati preporuke javnosti o tome šta da jedu, treba da budemo veoma sigurni da su ispravne i da se time neće izazvati šteta – naglasio je dr Darijus Mozafarijan, kardiolog, epidemiolog i dekan Fridmanove škole ishrane na Tafts univerzitetu. – Još nema čvrstih dokaza da smanjenje zasićenih masti treba da bude prioritet.

Zašto je još dobro mleko pročitajte na sledećim stranama…

Foto: Guliver/Thinkstock

Predstavnici američkog Udruženja za srce se slažu sa Mozafarijanom. Po njihovom mišljenju, dokaz da su zasićene masti opasne po zdravlje proizlazi iz pretpostavke da konzumiranje zasićenih masti podiže nivo takozvanog „lošeg“ holesterola u krvi, a viši nivo „lošeg“ holesterola povećava rizik od bolesti srca.

Na rizik od masnoća pažnju je skrenuo još 1950. godine Ansel Kejs, stručnjak Univerziteta u Minesoti, koji je ispitao vezu između potrošnje masti i stope srčanih oboljenja u raznim zemljama. Tamo gde su ljudi jeli mnogo masti, utvrđen je visok nivo srčanih bolesti. Još 1953. godine je pokazao da je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se gotovo 40 odsto ishrane bazira na mastima, zabeležen značajan broj smrtnih slučajeva zbog srčanih bolesti. Ljudi u Japanu i Italiji, s druge strane, troše manje masti i ređe umiru od srca.

– Jasno je da degenerativna bolest srca nije neizbežna posledica starenja – napisao je dr Kejs 1953. godine u članku objavljenom u medicinskom časopisu.

Pročitajte i… Ishrana u trudnoći: Najzdravije namirnice za buduće mame

Njegovu tvrdnju potvrdile su i naredne kliničke studije rađene u Oslu, Los Anđelesu, Finskoj, Londonu i Minesoti. Studija u Oslu, recimo, proučavala je 412 ljudi koji su imali infarkt. Polovini je preporučena specijalna dijeta koja je sadržala samo malo zasićenih masti, a ostali su mogli da jedu uobičajenu hranu, koji je bila i bogatija zasićenim i trans mastima. Posebnim režimom ishrane, nakon pet godina, utvrđeni su bolji rezultati. Samo 64 onih koja su pazili šta jedu imali su recidiv bolesti, a u grupi pacijenata koji su jeli šta su hteli infarkt je ponovo doživelo njih 90.

Javne zdravstvene vlasti ubrzo su dale preporuku da se smanji potrošnja zasićenih masti sadržanih u mesu, jajima i mlečnim proizvodima, kao meru za smanjenje rizika bolesti srca. U narednih 40 godina upozorenje o ograničenju unosa zasićenih masti je pojednostavljeno.

Ali, samo ovom merom izgleda nije učinjeno mnogo da bi se smanjile bolesti srca.

– Zasićene masti nisu povezane sa većim mortalitetom, bolestima srca, moždanim udarom ili dijabetesom tipa 2 – objavio je British Medical Journal.

Foto: Guliver/Thinkstock

Zapaženije istraživanje o uticaju masnoća uradila je organizacija Ženska inicijativa za zdravlje, u koje je uključeno više od 48.000 starijih žena. Neke su dobile savet da jedu manje masti i više povrća i voća, a ostale su nastavile da se hrane uobičajeno. Kod onih koje su bile u grupi sa smanjenim unosom zasićenih masti zabeležen je pad nivoa „lošeg“ holesterol. Ali, kada je reč o bolesti srca, istraživači su otkrili da ne postoji značajna razlika između ove dve grupe.

Nove studije pokazuju da samo smanjivanje potrošnje zasićenih masti nema značajnijih efekata, ali kada se zamene sa nezasićenim, postižu se bolji rezultati.

– Imamo jake dokaze da zamena zasićenih masnoća ugljenim hidratima nema uticaj na smanjenje kardiovaskularnih bolesti – istakla je Alis Lihtenštajn, nutricionista Tafts Univerziteta.

Pročitajte i… Namirnice koje podstiču razvoj bebinog mozga + recepti

Istraživanje mleka pružilo je dokaze da su masti sadržane u ovoj namirnici, iz nekog razloga, drugačije. Naučnici na Novom Zelandu, predvođeni dr Žoslin Benatar, 2013. godine su prikupili rezultate devet randomizovanih kontrolisanih studija o mlečnim proizvodima. Testiranjem 702 uzorka, istraživači nisu detektovali nikakvu značajnu vezu između konzumiranja mlečnih masti i više nivoa „lošeg“ holesterola.

Iste godine, Mozafarijan i tim stručnjaka Harvardske škole javnog zdravlja uzeli su uzorke krvi od više od 2.800 odraslih Amerikanaca, i utvrdili tačno koliko su mlečnih masti konzumirali. Nakon osam godina praćenja, oni koji su jeli namirnice sa više mlečnih masti imali su značajno manje šanse da obole od srčanih bolesti, u odnosu na one koji su konzumirali najmanje.

Zagovornici punomasnog mleka priznaju da ono ima više kalorija nego beli napitak sa niskim sadržajem masti, što za neke može da bude ključni razlog za izbegavanje. Ali, izbegavanje ove namirnice zarad smanjenja rizika od srčanih bolesti, više nije opravdano.