Sajberuvce: Šta je BERA test?

Za nas je BERA test* bio početna tačka suočavanja sa specifičnom situacijom oštećenja sluha. I, sreća da je tako bilo, inače ko zna koliko bismo još vremena tapkali u mraku pokušavajući da shvatimo šta nije u redu sa sluhom našeg deteta.

BERA je napredni test funkcionisanja sluha. On nam daje informacije o radu “puža” tj. kohlee i o putevima sluha u mozgu. BERA testom se prati način i brzina prenošenja zvuka u obliku nervnog impulsa od puža tj. kohlee, preko slušnog živca do moždanog stabla.

Kod dece se najčešće radi kada rezultati otoakustičnih emisija (OAE) budu negativni, ili ako postoji subjektivni utisak da dete ne čuje dobro, bez obzira na OAE rezultat – kao što je kod nas bio slučaj.

BERA test se koristi za utvrđivanje:

• Postojanja oštećenja sluha i nivoa oštećenja (praga sluha),
• Tipa oštećenja (konduktivno ili senzorineuralno) i
• Mesta na kom se oštećenje nalazi (unutrašnje uvo ili viši delovi slušnog puta).

Napomena: Iako je u pitanju pouzdana objektivna metoda (ne zavisi od saradnje pacijenta), najbolje ju je tumačiti zajedno sa rezultatima drugih pregleda sluha, obavezno uključujući i subjektivnu procenu sluha deteta.

Kako se radi BERA test?

Uvek prvo pitanje: ”Hoće li boleti?”. Neće, BERA test je bezbolan.

Najčešće se izvodi u ležećem položaju i važno je da dete bude mirno tokom pregleda. Zato se kod male dece BERA radi u snu. Svaka „kuća” koja radi BERU ima neke svoje specifične zahteve i procedure po pitanju ovog pregleda, ali se sveuglavnom svodi na držanja deteta budnim nekoliko sati kad mu je inače vreme za spavanje da bi zaspalo u vreme pregleda. Bar je takvo bilo naše iskustvo.

Uobičajena praksa je da se detetu pre pregleda zalepe elektrode (koje liče na nalepnice veličine kovanice) na čelo, slepoočnice i iza oba uva.

Savet iz prakse: Gledajte da se kosa ne nađe ispod samolepljivog dela elektrode, posle će biti muka za skidanje. Lepak koji ostane po skidanju elektroda lakše se uklanja ako se to mesto prvo namaže veoma masnom kremom (npr. Pavlovićevom mašćuJ), ostavi malo da odstoji i onda se opere.

Kada dete zaspi, na elektrode se kači uređaj koji meri reakciju mozga na zvuk koji dete će detetu puštati kroz slušalice. Zatim se nameste slušalice – mogu biti bubice (slušalice koje se umeću u uvo deteta) ili velike slušalice koje pokrivaju celo uho deteta. Naše iskustvo je bilo mnogo bolje sa velikim slušalicama koje pokrivaju celo uvo. Pri umetanju „bubica” u uvo se stalno budio i pri i najmanjem pokretu su se pomerale.

Sedacija tj. uspavljivanje deteta veštačkim putem ne bi trebalo da je uobičajena praksa, osim u slučajevima kada nikako drugačije nije moguće dobiti jasan rezultat. Može biti blaga sedacija nekim sredstvom prigodnim za decu u obiliku sirupa ili na primer čepića. A može biti i totalna anestezija koja ne traje dugo. Prošli smo i kroz sve ovo.

Trajanje BERA testa zavisi od nekoliko faktora i može biti od nekoliko desetina minuta pa i do nekoliko sati.

BERA se može raditi na različitim frekvencama – obično od viših ka nižim (2000-4000 Hz; 1000 Hz; 500 Hz), kao i na različitim jačinama – isto od jačih ka slabijim. Postoje različiti načini rađenja BERE, zavisno od toga šta se tačno prati.

Možete pogledati i filmić o BERA testiranju bebe – na engleskom je ali se lako razume.

Ostatak teksta pročitajte OVDE

Foto: pixabay.com

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje