Sajberuvce: Šta zajedničko imaju školjka…i ušna školjka?

Kao i svakog utorka, i ovoga puta donosimo vam tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo, a sve u saradnji sa portalom Sajberuvce. Danas pročitajte inspirativnu i neobičnu priču o tome kako je nastao jedan deo kohlearnog implanta, o kojem smo već pisali OVDE, a prethodne tekstove pročitajte OVDE, OVDE, OVDE, OVDE i OVDE.

Foto: Guliver/Thinkstock

Retko razmišljamo o tome kako nešto funkcioniše sve dok obavlja svoju funkciju. Posebno kada je u pitanju visoka tehnologija, ni ne trudimo se da saznamo više jer očekujemo kompleksna objašnjenja koja često, zbog stručnih termina kojima obiluju, više zbunjuju nego što pojašnjavaju.

Ipak, dogodi se ponekad da nas – u vezi sa tako nečim kompleksnim, iznenadi inspirativna priča koju svako može da razume. Jedna od takvih priča je definitivno ona o pronalasku elektrode kohlearnog implanta – izuzetno tankom i savitljivom delu implanta, koji podseća na dugu malo deblju nit, čiji je zadatak da smestivši se u srednje uho, kohleu, i prenese impulse sa implanta do slušnog nerva.

Naime, iako je sve bilo spremno i testiranja funkcije kohlearnog implanta uspešno završena, izazov prenošenja impulsa – koje implant proizvodi, do praga mozga, mučio je mesecima tim izumitelja implanta, Grima Klarka. Iako su probali različite pristupe, osetljivost samog zahvata umetanja prenosnika u srednje uho, kao i specifična, spiralna struktura kohlee, činili su zadatak izuzetno komplikovanim, maltene nerešivim.

Ideja o rešenju koje se od tada pa do danas uspešno koristi, stigla je na sasvim neočekivan način i to na potpuno, za to, neočekivanom mestu – na plaži, tokom porodičnog odmora!

Kako je izumitelj došao do rešenja za svoj problem pročitajte OVDE.