Simptomi koji otkrivaju da imate hlamidiju

Svetska zdravstvena organizacija ističe redovno testiranje na hlamidiju svih seksualno aktivnih osoba, naročito onih koje često menjaju partnere. Testiranje se preporučuje i trudnicama, i to na prvom ginekološkom pregledu.

Infekcija bakterijom hlamidijom jedna je od najčešćih bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom, a riziku od oboljevanja izloženije su osobe koje često menjaju partnere. Ako je trudnica zaražena hlamidijom, postoji opasnost da se infekcija prenese na novorođenče i uzrokuje upalu pluća i konjunktivitis. U retkim slučajevima hlamidija uspeva da opstane i van ljudskog organizma – na rukama, peškirima i drugim predmetima, pa postoji rizik da se infekcija prenese i neseksualnim putem.

U ranom stadijumu bolest ne ispoljava gotovo nikakve simptome zbog čega se prisustvo hlamidije teško otkriva na vreme. Tegobe nastaju tek kada infekcija uznapreduje: kod muškaraca se pojavljuje iscedak svetle boje, bol u mokraćnoj cevi i donjem delu stomaka, kao i upaljeni, natečeni i bolni testisi, dok se kod žena manifestuje u vidu učestalog bolnog mokrenja praćenog peckanjem, pojačanim lučenjem vaginalnog sekreta koji je žućkast, gust i lepljiv, bolom u donjem delu leđa, te vaginalnim krvarenjem između dva ciklusa ili nakon penetracije.

Ukoliko se upala ne leči na vreme, mogu nastati ozbiljne zdravstvene i reproduktivne komplikacije sa kratkoročnim ili dugoročnim posledicama. Nelečena infekcija kod žena može se proširiti na matericu i jajovode, izazvati upalu male karlice i oštećenje okolnog tkiva, uzrokujući sterilitet, vanmateričnu trudnoću, prevremeni porođaj, delimično ili potpuno začepljenje jajovoda i povećati rizik za razvoj raka grlića materice.

Kod muškaraca, hlamidija može dovesti do infekcije urinarnog trakta i epididimisa (deo muškog reproduktivnog sistema koji sprovodi spermu od testisa do semevoda), a posledice su zapaljenje semevoda, upala, otoci i bolovi u testisima, ređe sterilitet, dok se u vrlo malom broju slučajeva razvija artritis.

Dijagnoza i lečenje

Iako se u pojedinim slučajevima već na osnovu simptoma može posumnjati na hlamidiju, neophodno je odraditi i dodatne analize. Postoji nekoliko vrsta testova za dijagnostikovanje hlamidije, ali najčešće se pribegava analizi brisa sa grlića materice ili uretre, kao i ispitivanju mokraće.

Najprecizniji rezultati dobijaju se takozvanim PCR testom koji je vrlo osetljiv jer može otkriti prisustvo bakterije i u minimalnoj količini uzorka (urina, ejakulata, brisa…).

Hlamidija se uspešno leči antibioticima, ali je veoma važno da terapiju istovremeno primenjuju oba partnera.

Izvor: Life Content, Lekovito bilje