Stigao je grip! Koji je najbolji način lečenja?

Postoje dve vrste virusa koji mogu da uzrokuju grip kod čoveka: virus A i virus B. Vrlo brzim mutacijama oba virusa mogu da promene svoj „izgled“ i tako zavaraju odbrambeni sistem organizma. Upravo iz tog razloga postoji mogućnost ponovnog oboljevanja od gripa čak i ako ste ga preboleli prethodne godine.

Naravno, ako su virusi koji uzrokuju bolest vrlo slični prošlogodišnjim, osobe koje su prošle godine imale grip manje su ugrožene, ali ipak ne mogu da budu potpuno sigurne da će je ove godine izbeći.

Treba li uzimati antivirusne lekove?

Antivirusni lekovi, takozvani inhibitori neuraminidaze, deluju protiv virusa gripa A i B, a ne samo protiv simptoma bolesti. Zapravo, oni blokiraju virus pre nego što se bolest rasplamsa. Da bi delovali, treba ih uzeti u roku 36 sati od pojave prvih simptoma.

No nije lako sa sigurnošću prepoznati simptome gripa jer slične tegobe mogu da prate i druge virusne bolesti, odnosno prehlade, protiv kojih ovi lekovi ne deluju.

Stoga mnogi stručnjaci ne preporučuju uzimanje antivirusnih lekova ako nismo sto posto sigurni da se radi o gripu, a najčešće nismo. Istraživanja pokazuju da ovi lekovi skraćuju trajanje bolesti za samo jedan dan, a kao nuspojavu mogu da uzrokuju probavne smetnje.

Pogrešna upotreba ovih lekova pogoduje razvijanju novih virusa, što antivirusne lekove čini nedelotvornim.

Antibiotici ne pomažu

Stručnjaci to ponavljaju već godinama: antibiotici uopšte ne deluju protiv gripa i viroza jer ne uništvaju viruse već samo bakterije. Stoga u slučaju gripa, prehlade i ostalih sezonskih viroza ne treba uzimati antibiotike.

Antibiotike lekar može propisati samo ako u sklopu neke virusne bolesti dođe do komplikacije u obliku bakterijske upale koja se nakalemila na virusnu. To se, na primer, događa kod jedne vrste bronhitisa s visokom telesnom temepraturom koji traje više od nedelju dana, a nastavio se na prehladu ili grip.

Izbor lekova za suzbijanje simptoma

Najčešće se propisuju lekovi koji suzbijaju simptome gripa – nesteroidni protivupalni lekovi poput acetilsalicilne kiseline (aspirina), paracetamola i ibuprofena, te antipiretici (lekovi za snižavanje telesne temperature). Oni ne leče bolest, već samo ublažavaju tegobe, ali i to je korisno.

Jedina je preporuka ne preterivati s dozama i trajanjem lečenja, jer ti lekovi mogu da izazovu probavne smetnje poput žgaravice i bolova u stomaku, pa čak i peptički ulkus (čir na želucu).

Da biste izbegli neprijatna iznenađenja, najbolje je posavetovati se s lekarom i imati na umu da je paracetamol najmanje štetan za probavni sistem.

Paracetamol i ibuprofen najdelotvorniji su i najsigurniji lekovi za decu, a za trudnice je najsigurniji paracetamol.

Kome se obratiti

U slučaju gripa, prvo što treba učiniti jeste javiti se svom porodičnom lekaru ili pedijatru. Ako to nije moguće treba se javiti u najbližu dežrurnu ambulantu ili zatražit kućnu posetu lekara.

Hitnu pomoć treba zatražiti samo ako se radi o težim stanjima.

Ko mora u bolnicu

Ako simptomi gripa ne prolaze, posebno ako je bolesnik dete, starija osoba ili osoba koja boluje od neke teške bolesti, obično pomišljamo na odlazak u bolnicu. Ipak, to nije uvek neophodno.

Za odrasle osobe bolničko lečenje se preporučuje samo ako postoje teži zdravstveni problemi (na primer, upala pluća, bronhitis ili neka duga ozbiljna upala, šećerna bolest, zatajivanje srca, ozbiljni problemi u radu bubrega ili jetre). Smeštaj u bolnicu dolazi u obzir i ako obolela osoba ima više od 65 godina, ako je smušena, gubi svest ili ima puls brži od 140 otkucaja. Bolničko lečenje je poželjno i kada se oboleloj osobi ne može omogućiti kućna nega.

Za decu ne postoji određena starosna granica do koje se preporučuje bolničko lečenje, već sve zavisi od zdravstvenog stanja. Na primer, ako dete boluje od astme, neke bolesti srca ili od dijabetesa, pedijatru je dovoljno da ga malo pažljivije pregleda i odmah uoči mogućnost pojave komplikacija (na primer bronhitisa).

Bolničko lečenje je neophodno kad je dete izgubilo mnogo tečnosti (dehidrirano je), ako ima grčeve, ako je mlađe od tri meseca i ako inače ima ozbiljnije zdravstvene probleme ili mu porodica ne može omogućiti odgovarajuću negu kod kuće. Odluku o tome donosi lekar.

Autor: Life Content