Strah od smaka sveta

Da li u poslednje vreme osećate veću uznemirenost nego inače? Da li brinete zbog svetske ekonomske krize, kriminala, globalnog otopljavanja? Ako je odgovor potvrdan, niste jedini – rezultati istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji pokazuju da je za trećinu ispitanika svet postao „zastrašujuće mesto“, a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poremećaja uvećao se za čak 800 hiljada.

Otuđenost

Endru Mekalok, izvršni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje, ukazuje na tri razloga koji utiču na porast broja zabrinutih: „Jedan razlog su izveštaji koji se svakdnevno mogu naći u medijima, a drugi stanje u društvu – odnosno njegova fragmentacija, i sve veća otuđenost ljudi. Treći razlog je povećana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad ne, spoljni svet sve više vide kao potencijalnu opasnost“, kaže on.

O tome kako mediji utiču na povećanje anksioznosti u društvu, psihoterapeut Bina Kadnola za BBC kaže: „To je delimično posledica poruka koje nam upućuju ne samo vlade, nego i nevladine organizacije i razne lobističke grupe. Predviđanja vezana za klimatske promene i životnu sredinu rađaju strah od skorog smaka sveta. Raširen je i strah od terorizma, podstaknut posterima kojima su oblepljeni gradovi, kao i bezbednosne kamere. Sve to stvara klimu straha u društvu“, navodi ona.

Društvo blagostanja

Ipak, Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomalo je iznenađen rezultatima ovog istraživanja jer, kako kaže, za tako veliki rast anksioznosti, po njegovim rečima, nema objektivnog razloga: „Ako sadašnje vreme uporedimo sa prošlim – sa periodom posle dva svetska rata, ili još dalje, sa 18 i 19. vekom – tada je bilo daleko više razloga za brigu – da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a zdravstvena zaštita nepostojeća.“

On ističe da je „Društvo blagostanja“, na neki način, krivac za takve neuroze: „Vratio bih se na kraj četrdesetih godina prošlog veka, kada je u Britaniji uvedena univerzalna zdravstvena zaštita – u godinama koje su usledile dramatično je porastao broj građana koji su se obraćali lekaru, iz prostog razloga što im je to postalo dostupno. Vremenom prag tolerancije podnošljivih fizičkih i psihičkih poremećaja značajno je spušten, i time se delimično može objasniti i današnji trend porasta anksioznosti u Britaniji.“

Loše vesti

Tu je još, dodaje sagovornik BBC-ja, otuđenje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su tu mediji – a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramatičnim vestima: “ Svakog dana dešava se milion dobrih, utešnih, konstruktivnih stvari, ali o njima se ne izveštava. Ljudi su iz časa u čas bombardovani lošim vestima, i to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne znači, da nema nikakvih razloga za brigu – recesija je itekako realna, stvarne su i terorističke pretnje, ali treba ipak zadržati osećaj za meru“, kaže Grejling.

Rešenje ovih problema Ej Si Grejling vidi u tome da se svi setimo kako su živeli naši roditelji i roditelji naših roditelja, jer je život tada bio mnogo teži, opasniji i neizvesniji. U tome bi trebalo da nađemo utehu i kažemo sebi da imamo sve razloge da danas budemo zadovoljni.

Tekst: BBC