Sve o emocijama (3. deo)
Prethodne tekstove možete pročitati ovde.
Pošto emocinalni odgovor zavisi od situacije, neophodno je menjati situaciju na odgovarajući način kako bi čovek izbegao da reaguje preosetljivo. Kako se to postiže? Upravljanje situacijom, tj. upravljanje našim načinom gledanja i odgovorom na nju je ključ emocionalne kontrole i može se primeniti kako na kontrolu sopstvenih tako i na kontrolu tuđih emocija. Prethodno je nužno otkriti koje misli prethode našoj burnoj emocionalnoj reakciji, a onda ih analizirati i pobijati (osporavati).
Možemo da ublažimo osećanje srama zadržavajući se u mislima na našim vrednim osobinama i upoređujući svoje nedostatke sa nedostacima mnogo gorih ljudi. Možemo da smanjimo zbunjenost u situaciji punoj stresa pričanjem vica, koji će sve nasmejati i skrenuti kritičnu pažnju sa nas. A, možemo „rashladiti“ naš trenutni bes brojanjem do deset čime ćemo omogućiti da situaciju vidimo na drugi način.
Jedan posebno moćan način kontrole je otkrivanje postupaka, koji u datoj situaciji pružaju čoveku širi „prostor slobodnog kretanja“. Naša frustracija neće biti kanalisana u pravcu besa, već će biti skrenuta na drugu stranu ako možemo da sagledamo druge moguće puteve do cilja. Naš strah će biti smanjen ako budemo videli neki mogući izlaz iz situacije. Zato, valja obavljati one aktivnosti, koje su za nas poželjne, zadovoljavajuće i vredne, a izbegavati one koje smatramo negativnim, odbijajućim.
Članak se nastavlja posle reklama
Do nekih prostora slobodnog kretanja se dolazi fizičkom kretanjem i vežbama, do drugih upoznavanjem pravih ljudi, a do trećih apstraktnim mišljenjem (analiziranjem situacije) ili sećanjem na prošla zbivanja. Takođe, možemo praviti i tabele koristi i štete, koju imamo kad se ponašamo preosetlivo i iste takve tabele kad se ne ponašamo tako. Jedan od načina, vrlo efikasnih, je da sebe izlažemo, polako i postepeno, upravo onim situacijama u kojima reagujemo preosetljivo i tako treniramo sebe, ostajući mirni i staloženi (možemo izgovarati afirmacije poput „To jeste za mene neprijatno i frustrirajuće, ali to nije ništa tako strašno i ja to mogu da podnesem!“).
Autor: Aida Zonjić, psiholog, Dom zdravlja „Dr Ristić“