Treba li da budete stručnjak da biste odgovorili na 5 pitanja iz parkića?
Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas ćemo pričati o tome koliko je korisna hiperbarična komora kao tretman.
Da li ste se nekad našli zatečeni pitanjima koja deca u parkiću, vrtiću ili školi, postavljaju u vezi sa aparatom i oštećenjem sluha kod vašeg deteta? Ja jesam. Iako mi se čini da sve odgovore znam napamet i da sam puna informacija na ovu temu, u susretu sa dečijim konkretnim pitanjima, neretko mi se dešavalo da se jednostavno, pa… ušeprtljam.
Kratka i konkretna pitanja obično zahtevaju isti takav odgovor – još ako su oni koji pitaju deca, čovek treba da osim informacija poseduje i veštine pedagoga i stručnjaka za odnose sa javnošću (sa fokusom na rešavanju kriznih situacija) – bar u osnovnoj meri.
Ono što je pozitivno u celoj stvari jeste da se većina inicijalnih pitanja koja deca postavljaju u vezi sa slušnim aparatima, kohlearnim implantom i u vezi sa oštećenjem sluha njihovog drugara/drugarice mogu grupisati na 5 osnovnih tipova:
#1 Šta joj je to na uhu?
Ovo je prvo i skoro pa obavezno pitanje većine dece kada se prvi put susretnu sa Sajberuvcetom. Dosadašnja praksa, lična, kaže da je najbolje kratko i jasno reći da je u pitanju aparat koji pomaže njihovom drugaru/drugarici da bolje čuje. Toliko za početak, bez upuštanja u tehničke detalje. Možete i pokazati kako aparat izgleda, naravno ukoliko se vaše dete slaže. Ako se ne oseća prijatno u vezi sa tim, onda – drugi put. Nekoj deci će ovo biti dovoljno da nastave sa započetom igrom jer im je to i najvažnije –da se oni lepo igraju.
Neka deca će, pak, želeti da dobiju više informacija. Što je sasvim u redu.
Dobro je imati na umu da smo mi u ovom slučaju glavni i osnovni izvor informacija i da će deca kasnije preneti objašnjenje upravo onako kako su ga čuli ili razumeli od nas ili našeg deteta.
Naša spremnost da odgovaramo na pitanja (nekada i proaktivno na ona nepostavljenaJ) i da približimo temu oštećenja sluha i efikasne komunikacije okolini (dok je dete malo) a onda i samom detetu, može učiniti čuda na polju socijalizacije našeg zlata 🙂
#2 Zašto ne čuje?
Pre davanja odgovora na ovo pitanje, dobro bi bilo uzeti u obzir i uzrast deteta koje pitanje postavlja, te mu shodno tome i odgovoriti – opet bez (preterano) kompleksnih objašnjenja.
Odgovori mogu varirati od: „Tako se rodio. Kao što se neko rodi sa plavim ili zelenim očima, tako neko može da se rodi i da čuje ili ne čuje dobro“, preko: „Bila je bolesna kad je bila sasvim mala i posle toga više nije mogla da čuje dobro“, do duhovitih/izmišljenih odgovora tipa: „On je sa druge planete i njegove uši rade dugačije od naših“.
Treća vrsta odgovora, iako u trenutku pridobija pažnju dece i čini im situaciju zanimljivijom, na duge staze se može protumačiti kao potcenjivanje sposobnosti deteta da razume i prihvati stvarnost. Takođe, može otvoriti prostor za nesporazume i potencijalno Sajberuvcetu natovariti još jedan razlog za zadirkivanje na vrat. Zato lično nisam veliki fan ove metode. Možda, ukoliko su u pitanju starija deca pa se zajedno sa vašim detetom odlučite za šaljivi pristup potencijalno neugodnoj situaciji po dete.
U ovom slučaju, dobro bi bilo da je samo Sajberuvce dovoljno zrelo da razume kontekst u kom se koristi šala, kao i da ume da prepozna kada i kako da je najbolje upotrebiti je.
#3 Hoće li da ozdravi tj. hoće li čuti kad poraste?
Nedavno je meni bilo postavljeno ovo pitanje u vezi sa mojim detetom, i mogu vam reći da mi uopšte nije bilo svejedno. Tj. nije odgovor problem već osećaj koje ovo i sva ova ostala pitanja o oštećenju sluha bude u nama roditeljima, kao i u našoj deci. Ipak, uvek treba razmišljati pozitivno i tako i pričati.
Sa razvojem današnjih tehnologija zaista je moguće da će se u, ne tako dalekoj, budućnosti pronaći rešenje kojim će oštećenje sluha u potpunosti biti izbrisano sa mape invaliditeta. Zato je odgovor koji biram u ovoj situaciji: „Za sada je tako i ne znamo do kada će tako morati da bude. Najvažnije je da se vi razumete i da možete lepo da se igrate/družite.“
Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha.