Tri-de veštački krvni sudovi

Problem snabdevanja veštačkog tkiva nutrijentima putem kapilarnih sudova napokon je rešen! Nemački stručnjaci uspeli su da na tri-de štampaču „odštampaju“ veštačke krvne sudove, koje će, kako veruju, uskoro moći da koriste prilikom presađivanja organa.
Veštački krvni sudovi proizvedeni, ili bolje rečeno „odštampani“ na tri-de printeru uskoro će moći da se koriste prilikom presađivanja organa, javio je Bi-Bi-Si.
Dosad je glavnu prepreku u razvoju tkivnog inženjeringa predstavljalo snabdevanje veštačkog tkiva nutrijentima putem kapilarnih sudova.

Tim naučnika sa Fraunhofer Instituta u Nemačkoj rešio je taj problem uz pomoć tri-de printera i tehnike po nazivu multifoton polimerizacija.
Njihovi rezultati biće prezentovani u oktobru na Biotehničkom sajmu u Nemačkoj.
Samo u Nemačkoj, na listu za transplantaciju organa je ove godine upisano više od 11.000 ljudi.
U nastojanju da se što većem broju pacijenata omogući presađivanje neophodnog organa, istraživači širom sveta koji se bave tkivnim inženjeringom rade na proizvodnji veštačkog tkiva, pa čak i celih organa u laboratorijskim uslovima.
Ali, da bi jedan takav organ mogao da funkcioniše potrebno je da ima veštačke krvne sudove – izuzetno tanke i kompleksne cevčice koje organima služe za prenos hranljivih tvari.
Iako je bilo nekoliko pokušaja da se proizvedu sintetički kapilari, projekat nemačkih naučnika zasad najviše obećava.
„Pojedinačne tehnike već funkcionišu i trenutno ih testiramo, a radimo i na proizvodnji kombinovanog sistema“, istakao je doktor Ginter Tovar, vođa projekta „Biorap“ na Fraunhofer Institutu za interfascijalni inženjering i biotehnologiju u Štutgartu.
Da bi odštampali nešto tako malo i kompleksno kao što je krvni sud, naučnici su kombinovali tehnologiju tri-de štampe i dvofotonsku polimerizaciju – usmeravanje intenzivnih laserskih snopova u materijal kako bi se simulirali molekuli u maloj fokusnoj tački.

Materijal tada postaje čvrst i elastičan, što istraživačima omogućava da proizvedu visoko precizne i elastične strukture koje će biti u stanju da međusobno reaguju sa prirodnim tkivom u ljudskom telu.
Da sintetičke cevčice ne bi bile odbačene od strane živog organizama, njihovi zidovi su obloženi modifikovanim biomolekulima koji su, takođe, prisutni u sastavu „boja“ koje se koriste za štampanje krvnih sudova, u kombinaciji sa sintetičkim polimerima.
Prema rečima dr Tovara, stručni tim uspostavlja osnovu za primenu brzog prototipovanja na elastične i organske biomaterijale.
„Vaskularni sistem vrlo dramatično ilustruje kakve nam sve mogućnosti nudi ova tehnologija, ali to svakako nije jedino moguće rešenje“, zaključio je Ginter Tovar