Vaše slabe stres-tačke

Verovatno ne postoji osoba koja, bar u određenom periodu u životu, nije osetila ANKSIOZNOST. Ona može da vas natera da pojedete celo (porodično) pakovanje sladoleda i da započnete žustru svađu sa partnerom, čak i kada NIJE ostavio prljave čarape pored kreveta. Međutim, anksioznost, a naročito hronična, može da uzrokuje brojne zdravstvene tegobe, od glavobolja do akni na licu i telu.

Mislite na svoje zdravlje

Eskperti tvrde da stres može negativno da utiče na gotovo sve sisteme u organizmu. Za ovu pojavu postoji i medicinski termin – somatizacija – a označava fizičku manifestaciju psiholoških problema. Tri oblasti tela naročito su podložne uticaju psihosomatskih faktora: koža, digestivni sistem i glava. Fizički simptomi obaveštavaju da ste prešli iz tenzije u stres, te da postoji rizik od narušavanja zdravlja.

Telo sve registruje

Ponekad je objašnjenje vrlo jednostavno. Kada smo anksiozni, zatežu se mišići lica, vrata, ramena i leđa, što može da izazove glavobolju. Ukoliko su u pitanju posledice stresa na želudac, situacija je nešto kompilikovanija. Kada smo pod stresom, nerv vagus – koji povezuje mozak i želudac – prosleđuje osećaj nervoze u stomak, zbog čega, u trenucima stresa osećamo mučninu. A budući da anksioznost narušava imunitet, može da pogorša brojna upalna stanja kože, kao što su ekcem, psorijaza ili akne. Nova grana medicine – psihodermatologija – bavi se otkrivanje veze između stresa i različitih psihičkih stanja, kao i eliminisanjem pravog uzroka problema. Zato bi svi dermatolozi, u okviru razgovora sa pacijentom, i prilikom postavljanja dijagnoze, trebalo da ispitaju i njegovo emotivno stanje. Osim toga, naučnici su utvrdili da je stres glavni uzrok pojave akni kod odraslih osoba, zbog čega i terapija mora da bude drugačija u odnosu na onu u slučaju pubertetskih akni.

Gde ste ranjivi?

Da biste otkrili u koju grupu se ubrajate – kada su u pitanju simptomi stresa – uradite ovaj test (zaokružite tvrdnje koje se odnose i na vas). Najverovatnije posedujete genetsku predispoziciju za probleme u jednoj od ove tri oblasti (glava, koža, želudac), te će se, kada ste pod stresom, simptomi ispoljiti prvo u njoj. A možda ćete otkriti da možete da se ubrojite u više od jedne grupe. Nakon rešavanja testa, pročitajte savete stručnjaka koji će vam pomoći da sprečite da stres uzrokuje… pa, još više stresa.

Vi ste ŽELUDAC osoba ako…

* često prolazite kroz periode u kojima imate problema sa varenjem nakon svega što pojedete ili popijete.

* retko kada osećate glavobolju, ali često patite od bolova i nadutosti u stomaku.

* osećate grčeve u želucu, ili gorušicu, kad god ste pod pritiskom.

* povremeno osećate mučninu, bol u želucu ili nadutost stomaka bez jasnog razloga.

* patite od opstipacije, a potom od proliva – u vašem slučaju ne postoji nikakva normalna, utvrđenja dinamika pražnjenja creva.

Vi ste KOŽA osoba ako…

* često patite od akni koje nemaju veze sa menstrualnim ciklusom.

* imate akne na licu, ali i suve „pečate“ koji se perutaju.

* periodično vam se javljaju ekcem, psorijaza ili perut.

* imate masnu kožu i povremeno akne na telu.

* ponekad se na koži javlja upala ili koprivnjača praćena svrabom.

Vi se GLAVA osoba ako…

* često osećate tup bol duž cele glave, ili imate utisak da vam se „steže obruč oko čela“.

* glavobolje ili migrene toliko su vam jake da redovno u tim slučajevima morate da legnete.

* kada ste pod stresom, osećate se fizički iscrpljeno i lako zaplačete.

* ne napuštate kuću bez analgetika u tašni.

* često prolazite kroz faze depresivosti.

Pomoć na kraće staze
ŽELUDAC osoba: Pijte biljne čajeve! Melisa, kamilica, mirođija i nana dokazano ublažavaju stomačne tegobe.

KOŽA osoba: Budući da su akne kod odraslih najčešće simptom horomonalnih ili emotivnih problema, potrebno je da se obratite lekaru specijalisti koji će odrediti adekvatnu terapiju. No, možete da regulišete stanje kože i primenom preparata za spoljašnju upotrebu, kao što je medicinska kozmetika (na primer „Eucerin“).

GLAVA osoba: Profesionalna masaža glave može znatno da ublaži tenziju i bolove, kao i da popravi raspoloženje.

Pomoć na duže staze

Stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika koji će vam omogućiti da vodite evidenciju o svemu što vam se dešava u životu – o tome kako se osećate, kao i dinamiku pojavljivanja simptoma. Tako ćete najlakše moći da uočite vezu između određenih emocija, ili događaja i simptoma. Naravno, neke uzroke nije moguće ukloniti, ali preduzimanjem određenih koraka svakako možete da ublažite efekte stresa. Počnite da se bavite različitim fizičkim aktivnostima – onim od kojih će vam srce brže kucati, kao i onim koje će vas relaksirati (joga na primer). I, pijte zeleni čaj! U njemu se nalazi aminokiselina L-teanin koja dokazano sprečava pojavu anksioznosti.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime