Zašto vam je teško da odlučite (bilo šta)?

Svaki put kada morate da donesete neku odluku – šta ćete obući za posao, šta ćete naručiti u restoranu, kod kog lekara otići – zbunjuju vas brojne opcije, a moć procene se gubi, zar ne? Pa, možda patite od anksioznosti izbora…

Koliko često ste napravili pravu „hirošimu“ u spavaćoj sobi i svu odeću iz prepunog ormana razbacali po krevetu u pokušaju da izaberete najbolju odevnu kombinaciju za posao? Šta god da izaberete, nije vam dovoljno dobro. Nastavljate da menjate kombinacije i, kako vreme odmiče, sve ste nesigurniji i nezadovoljniji. OK, svi smo to doživeli. Međutim, osećaj anksioznosti se uvećava i do hiljadu puta kada pokušavate da donesete odluku o nečemu značajnijem, kao što je promena posla i kupovina kola. I, koji je razlog agonije odlučivanja koja nas dovodi do ludila? Prevelik broj opcija, pokazuju najnovija psihološka istraživanja. Široka ponuda kod nekih ljudi izaziva opsesivnu brigu o tome šta svojim izborom poručuju okolini. A kada donesu konačnu odluku, počinju da brinu da li su izabrali najbolje. Posledica takvog ponašanja je gotovo konstantno nezadovoljstvo, bez obzira na to šta se izabere. Takvi ljudi su toliko fokusirani na sebe da prestaju da saosećaju sa drugima. Mogućnost (prevelikog) izbora može da izazove parališuću nesigurnost, depresiju i egoističnost. Luksuzne radnje izlažu samo jedan ručni sat, ili žensku torbicu, i to, čini se, ima smisla – manje je zaista bolje!

Standard odlučivanja
U većem delu ljudske istorije, izbori su bili retki i skromni. Zbog toga je standard odlučivanja od nastanka ljudske vrste bio jednostavno „uzmi ili ostavi“ – zgrabi dobro, odbaci loše. Međutim, danas je situacija nešto komplikovanija. Psiholozi i sociolozi kažu da je izbor između dobrog i lošeg mnogo jednostavniji nego između dobrog, boljeg i najboljeg. Nakon miliona godina preživljavanja, zasnovanog na jednostavnim izborima, izgleda da ljudski rod nije biološki pripremljen za ogroman broj opcija modernog života. To znači da je zbunjenost koju osećate u supermarketu pred punim rafovima toalet papira, ili nekog drugog proizvoda, evolutivno opravdana. Pa, i to je neka uteha, zar ne?

Sreća zbog odluke
Ipak, eksperti kažu da je većina ljudi za opciju maksimalne vrednosti: tzv. „maksimalci“ žele najbolje proizvode za najnižu cenu i najveću platu za minimum rada. Sa druge strane nalaze se „zadovoljnici“ – ljudi koji su zadovoljni nečim što je za njih dovoljno dobro i pri tom ne brinu zbog mogućnosti da postoji nešto bolje. Zanimljiv podatak je da istraživanja otkrivaju da su osobe koje tragaju za maksimalnim vrednostima često i nesrećne. Nakon konačnog izbora, „maksimalca“ počinju da muče ostale opcije koje nije stigao da istraži. Objektivno, teško je provesti život u žaljenju zbog svake odluke (jer možda nije bila dovoljno dobra). Takođe, konstantno kajanje oduzima mogućnost uživanja u dobrim odlukama koje ste doneli. Dobitnik Nobelove nagrade, Herbert Sajmon (psiholog i ekonomista) ima sličnu teoriju: kada se uzmu u obzir vreme, novac i stres, koje „maksimalac“ ulaže u proces donošenja odluke, biti „zadovoljnik“ – odlučiti se za nešto što je dovoljno dobro – zapravo je bolja opcija.

Ne postoji savršena opcija!
U situaciji kada perfekcionista („maksimalac“) razmatra potencijalne mogućnosti za karijeru, i izabere onu koja nije „savršena“, on će to svakako doživeti kao poraz i neuspeh – onaj koji je mogao da izbegne pod uslovom da je krenuo drugim putem. I ne samo što ovi ljudi u svemu traže savršenstvo, već većina očekuje da sama projektuje savršenstvo. Kada u tome ne uspeju, krive isključivo sebe. Posledični bes prema sebi, kada se stvari ne odvijaju prema planu, naročito je prisutan u emotivnom životu, poslu i obrazovanju, i može da rezultira ozbiljnim psihološkim stresom.

Kontrola ličnih očekivanja
Osećaj zahvalnosti zbog dobrih stvari u našem životu, kao i zbog odluka koje smo doneli, najbolji je način za prevazilaženje anksioznosti izbora. Osobe koje redovno osećaju i iskazuju zahvalnost fizički su zdravije, optimističnije gledaju na budućnost, osećaju više energije i češće ostvaruju ciljeve. Još jedan način da se izborite sa anksioznošću izbora jeste da blokirate misli: „Šta ako…?“ čim se pojave. Stalno razmišljanje o stvarima koje ne možete da promenite vodi direktno do psihičkih bolesti. Kontrola ličnih očekivanja i takmičarskog duha u odnosu na druge ljude takođe će pomoći da budete zadovoljniji svojim odlukama – jer tada nećete konstantno porediti svoju kuću/kola/ stan/posao/cipele… sa onim što drugi imaju. Na kraju, ali podjednako važno – takva promena razmišljanja će vas osloboditi agonije jutarnjeg spremanja za posao!

Pitali smo vas…
U kojoj životnoj situaciji ste se najviše dvoumili i da li ste na kraju doneli ispravnu odluku?

Odmalena znam šta želim, tako da se – kada je reč o životnim odlukama – nikada nisam dvoumila. Moje nedoumice uvek su vezane za one sitnice koje obogaćuju život. Npr. da li da se ošišam na kratko. Pitala sam se kako ću posle toliko godina sa dugom kosom funkcionisati bez nje. Ispostavilo se da je šarmantna bob frizura bila pun pogodak. Osećam se kao da ga nosim celog života.
Ana Cvejić, art direktorka agencije New Moment

Po prirodi sam prilično brzopleta, ali u poslednje vreme oko jedne odluke sam se baš dvoumila. Odlučila sam da kupim novi automobil, a pitanje je bilo: „Da li se upustiti u lizing?“ Posle mesec dana remišljanja, odustala sam od tog vida kupovine. Iako u tom trenutku, zbog velikog izdatka, nisam bila sigurna da li postupam ispravno, sada se na kraju svakog meseca radujem, jer ne moram da razmišljam o rati koju treba da platim. 🙂
Ana Stojanović, PR menadžerka Radija S

Najduže razmišljanje je prethodilo odluci da li da, po završetku srednje turističke škole, napustim rodni grad, upišem fakultet i preselim se u Beograd. Iako tada nisam znala da li činim pravu stvar, danas sam sigurna da je moja odluka bila prava. Naravno, volim da odem u moje Bijelo Polje, ali ovde je moj život.

Ivana Rakonjac, apsolventkinja turizma

Odluke donosim brzo i retko kad pogrešim, ali jedna je još uvek pod znakom pitanja: da li da se odreknem uloge slobodne devojke zbog života udvoje, koji sam nedavno započela sa svojim partnerom. Interesantno je, „uvrnuto“, simpatično… Dakle, još uvek ne znam da li sam uradila pravu stvar, ali zanimljivu sigurno jesam.
Mina Milošević, PR centra Corpore