Prolećne alergije kod dece – kako ih prepoznati i tretirati?

U toku prolećnih i letnjih meseci kod neke dece se mogu javiti tegobe u vidu kijavice, zapušenosti i curenja nosa, peckanja, svraba i suzenja očiju, osećaja pritiska u sinusima. Uzrok su zrnca polena, koja proizvode i oslobađaju biljke u fazi oprašivanja.

Decu sa simptomima alergije na polen (medicinski – alergijskim rinitisom ili alergijskim konjuktivitisom) prepoznajemo po tome što dišu na usta zbog stalno zapušenog nosa, bleda su, a imaju tamne podočnjake, trljaju dlanom nosiće odozdo na gore da bi ih otpušili, imaju natečene, suzne, osetljive oči koje svrbe, kašljucaju nadražajno nedeljama, žale se da ih svrbi grlo, pa jezikom trljaju tvrdo nepce „da počešu“.

Neka deca imaju i simptome otežanog disanja, stezanja i sviranja u grudima (alergijsku astmu) ili ekcem na koži. Često pitanje u praksi je kako da roditelj razlikuje alergiju i prehladu, kada u oba stanja dete kašlje, curi mu nos, grebe ga grlo?

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. Savete o prolećnim alergijama dobili smo od specijaliste pedijatra dr Nataše Jovanović.

Alergije kod dece ili prehlada: Kako napraviti razliku?

Ukoliko dete ima povišenu temperaturu, pa i onu 37,5 stepeni C, to je prehlada. Alergije kod dece nikada ne idu uz povišenu temepraturu. Sekret u nosu kod alergija je uvek bistar, providan, vodenast, može da traje nedeljama, obično nos svrbi, dok kod prehlade sekret iz nosa bude prvih nekoliko dana bistar, a zatim sluzav, gust, žute boje. I u prehladi i kod alergije oči mogu biti vodenaste, suzne, ali ukoliko primetite da dete trlja oči jer ga svrbe, to ukazuje na alergiju.

Kašalj prehlađenog deteta prvo bude suv, nadražajni, zatim većina počne da „iskašljava“. Kod alergije, kašalj je uvek suv, dugotrajan, nastaje zbog slivanja bistrog sekreta niz zadnji zid ždrela, a svi simptomi su uvek izraženiji dok ste napolju. Simptom alergije je i uzastopno kijanje po nekoliko puta vezano, čeone glavobolje u vreme cvetanja trave, drveća, korova. I najzad, simptomi prehlade će nestati nakon 7-10 dana, a alergija traje nedeljama, pa čak i mesecima. I ne zaboravite, veća je mogućnost da se alergija javi u porodicama u kojima neko od članova već ima alergiju.

Pročitajte i… Zdravstveni vodič: Kako da se izborite protiv alergijskog rinitisa

Kada cveta polen

Postoje tri sezone cvetanja polena. U rano proleće, od sredine februara do početka maja, cveta drveće. Trave najintenzivnije cvetaju od maja do polovine juna, a korov (ambrozija) cveta od druge polovine maja do novembra. Ambrozija je najalergogenija biljka naše regije, odgovorna za 75% svih alergija na polen.

Pročitajte i… Kalendar alergija 2021: Evo kada će simptomi biti najjači

Alergije kod dece: Kako se postavlja dijagnoza?

Alergija na polen se retko javlja pre druge godine života, za razliku od alergije na prašinu, grinje, hranu. Obično se javlja u predškolskom i školskom uzrastu, svoj vrhunac dostiže u dvadesetim godinama, ali se može po prvi put javiti i u odraslom dobu.

Simptomi počinju već od kraja februara i traju do novembra (globalno zagrevanje je produžilo sezonu cvetanja biljaka, pa se i koncentracija polena duže održava u vazduhu). Alergolog će laboratorijskim analizama i kožnim testovima tačno utvrditi na koju vrstu polena je dete alergično, da li postoji ukrštena alergija sa nekim namirnicama, da li postoji alergija i na još neke alergene iz kuće.

To je važno jer kod alergije na polen terapiju treba uključiti ne kada su simptomi najizraženiji, već dve nedelje pre cvetanja biljke na koju je dete alergično. Određene namirnice sa kojima postoji ukrštena reakcija treba jesti samo termički obrađene ili isključiti iz ishrane.

Roditelji lako mogu saznati kada i koliko dugo cveta biljka na koju je dete alergično preko kalendara cvetanja biljaka (polenski kalendar). Preporuka je i da prate prognozu koncentracije polena koju za veće gradove u Srbiji svake nedelje objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, a u u BiH peludnu prognozu objavljuje Federalni hidrometeorološki zavod.

Komplikacije nelečenog alergijskog rinitisa su smanjenje ili gubitak čula mirisa, hronične upale uha sa lošijim sluhom, upale sinusa, alergijska astma, pa čak i lošiji san, razdražljivost i gubitak koncentracije.

Šta roditelji mogu da urade da olakšaju detetu simptome alergije na polen?

Potrudite se da izbegnete alergene koliko je u vašoj moći. Koncentracija polena u vazduhu je najveća ujutru (između 5 i 9 sati) i uveče, naročito ako je sunčan i vetrovit dan. Zato savetujemo da boravite u prirodi i provetravate prostorije u popodnevnim časovima.

U toku provetravanja stavite prekrivače preko kreveta, a veš tih dana nemojte ostaviti da se suši napolju (naročito ne dečiju odeću, posteljinu i peškire). Po povratku kući isperite nozdrve fiziološkim rastvorom ili rastvorom morske soli kako biste sprali alergene sa sluznice. Stavite hladne obloge na oči kako biste umirili svrab. Presvucite se čim uđete u kuću, umijte ili istuširajte, a svako veče operite kosu jer se čestice polena zdržavaju na garderobi, u kosi, na koži.

Ako je po prognozi izmerena izrazito visoka koncentracija polena u vašem gradu, a morate da izađete, stavite masku, šešir i naočare koje dobro pokrivaju oči. Za takve dane, umesto provetravanja koristite klima uređaje ili posle provetravanja uključite prečišćivače vazduha sa HEPA filterima koji će pokupiti zrna polena iz vazduha u sobi. U prirodi izbegavajte boravak pored sveže pokošene trave, kad šetate izbegavajte delove grada gde cveta biljka na koju ste alergični. Naučite kako izgleda biljka na koju ste alergični.

Planirajte odmor ili slobodne dane prema kalendaru cvetanja. Putujte na mesta gde je manja koncentracija polena. Ako su vam simptomi najizraženiji u rano proleće kada cveta drveće, preporučuje se da u tom periodu boravite u visokoplaninskom području, iznad granice šume. Ako ste alergični na polen trava, korova, u toku leta i rane jeseni, u to vreme bar nekoliko dana boravite u šumskim ekosistemima ili na moru. Birajte avgust i septembar za letovanje da biste izbegli cvetanje ambrozije.

Najbolji način prevencije prolećne alergije kod dece je ipak košenje alergogenih trava i korova pre perioda cvetanja, najmanje 3-4 puta u toku leta (jul, avgust, septembar), a to je još uvek veliki izazov za većinu gradova.

Savetuje vas dr Nataša Jovanović, pedijatar
Rođena je 1983. godine u Čačku gde je završila osnovnu i srednju školu kao nosilac Vukove diplome. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine sa prosečnom ocenom 9.06, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu.
Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation. Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju.
Zaposlena je kao specijalista-pedijatar u Domu zdravlja u Čačku, udata, majka jednog deteta.