#psiha: Da li smo rođeni da pripadamo?

„Da li smo rođeni da pripadamo? Da li ste ikad osetili bol zbog isključenosti? Možda ste se osećali isključenim u školi, na poslu ili u nekoj društvenoj grupi”, pita nas Keli-En Alen u knjizi Psihologija pripadnosti.

Bilo da razmišljamo o velikim i akutnim psihološkim temama sa kojima se sučava svet danas, kao što su epidemija usamljenosti, suicid, porodično nasilje ili poteškoće u vezama, podizanju dece i odnosima s kolegama, a s kojima se suočava svako od nas, korisno je baciti svetlo na doživljaj pripadnosti.

Da li smo rođeni da pripadamo?

Keli-En poredi potrebu za pripadnošću s onom za vodom, koja može da se ignoriše neko vreme, ali nakon izvesnog vremena njen nedostatak povlači za sobom fatalne posledice.

Rana iskustva. Koliko će nam biti teško ili lako da razvijemo osećaj pripadnosti zavisi pre svega od ranih programa koje smo usvojili u detinjstvu, ali dobra stvar jeste što te programe možemo tokom odraslog života i odnosa koje imamo s drugima menjati. Osim toga, važno je da se aktivno bavimo uključivanjem u različite nove grupe i društvene aktivnosti, kao i produbljivanjem odnosa koje već imamo, umesto da ih uzimamo „zdravo za gotovo”.

Prilike za pripadnost. Radno mesto, škola, porodična grupa, grupa koja ima isti hobi jesu prilike za pripadnost, ali čin priključivanja nije dovoljan da bi se taj osećaj razvio.  Čovek mora da stekne u njima i osećaje sigurnosti i svrhe, da bi te grupe za njega imale smisla.

Oksitocin- Endokrinološka ispitivanja ukazuju na važnost ovog hormona za povezivanje u društvenu zajednicu, za empatiju, saradnju i poverenje. Loša strana je da je on prisutan i u slučaju negativnog povezivanja kao što su kriminogene i rasističke grupe, te se zbog toga smatra da on nije jedini faktor pozitivnog prosocijalnog ponašanja.

Kampanje Kao što se vode preventivne kampanje protiv izlaganja duvanskom dimu, preteranog sunčanja i gojaznosti, tako se kreiraju i programi za prevenciju usamljenosti. U Danskoj i Australiji su na snazi programi pod nazivom Delovanje–pripadanje–posvećenost, koji naglašavaju važnost 1. Psihičke i mentalne aktivnosti, 2. Pripadnosti grupama i 3. Posvećenosti stvarima sa smislom i svrhom.

Pročitajte i… Osećaj usamljenosti- načini kako da se izborite

Spajalice. Prilikom ispitivanja aktivnosti koje osobito doprinose spajanju ljudi i osećaju pripadnosti, na visokom mestu je muzika. Muzika naše mladosti, muzika rodnog kraja, muzika koja nas podseća na naše ljubavi – poznato je koliko emocija može da nam izazove. Tako je i bavljenje muzikom, sviranje u bendu ili pevanje u horu veoma povezujuće.

Zatim, tu je sport, prvenstveno timski sportovi. On se gotovo uvek pokušava obezbediti migrantima u izbegličkim kampovima, kako bi im se smanjio njihov doživljaj iskorenjenosti i obezbedio minimalan osećaj pripadnosti grupi. I pomenimo još aktivizam u pogledu klimatskih promena koji za svrhu ima prvenstveno iznalaženje zajedničkih rešenja za zajedničke probleme i na taj način je povezujuć.

Dom. Jedna od najsnažnijih pripadnosti je vezana za mesto našeg rođenja i odrastanja, za naš zavičaj. Ono na čemu je važno insistirati jeste da prihvatimo jedan širi stav, a to je da smo svi stanovnici iste planete i da nas život na njoj zbližava – uprkos brojnim različitostima.

 Da li nas savremene tehnologije zbližavaju ili udaljuju?

Još uvek smo u periodu Covid-19 pandemije i svima nam je blisko koliko su nam tehnologije donedavno značile i kako su nam predstavljale jedini način da se međusobno povežemo. Posmatrajući sa te tačke gledišta, savremeni načini komunikacije su od pomoći u društvenim interakcijama i stvaranju osećaja pripadnosti. Ja trenutno imam onlajn grupu s kojom vežbam jogu, putem zuma održavamo redakcijske sastanke, a na mobilnom telefonu sam prvi put videla novorođene članove najbliže porodice.

Ipak, mnogi smatraju da brz tehnoliški razvoj smanjuje društvene prilike „oči u oči”, a samim tim i socijalne veštine, dok neka istraživanja dovode u vezu osećaj usamljenosti s količinom vremena provedenog na društvenim mrežama. S druge strane, istraživanja pokazuju i da u slučaju introvertnih osoba internet smanjuje doživljaj nepripadnosti i omogućava da se kontakti iniciraju i u realitetu. Ovo je svakako oblast koja tek treba da pokaže rezultate, a samim tim i smernice za život pojedinca.

Lektorisalajelena