Reč stručnjaka: Sve o vantelesnoj oplodnji
Više od godinu dana pokušavate da dobijete maleno, najslađe stvorenje na svetu… L&Z i dr Gordana Kozarov iz specijalne bolnice „Perinatal“ pripremili su za vas vodič kroz najvažnija pitanja u vezi sa vantelesnom oplodnjom…
Radite na tome… pa, skoro svakodnevno, ali ništa se ne dešava… Nije lako prihvatiti činjenicu da baš VAS DVOJE imate poteškoća. Međutim, to nikako ne znači da ih ne možete prevazići. Naravno, uz stručnu pomoć…
Koji su uzroci neplodnosti?
Prilikom prvog pregleda kod stručnjaka podvrgnućete se osnovnim testovima:
* spermiogram: ponavlja se dva puta u razmaku od tri meseca
* analiza hormonskog statusa
* HSG: metoda kojom se proverava da li su jajovodi prohodni
* SIS: provera tkiva u unutrašnjosti materice
* HSC: pregled materice iznutra
Ovi pregledi uglavnom nisu bolni, a svaki koji je za pacijenta neprijatan obavlja se pod kratkotrajnom anestezijom. Rezultati testova saopštavaju se istog dana a odmah se određuje i način lečenja. Svaki pacijent različito reaguje na propisanu terapiju, koja u nekim slučajevima mora da bude prekinuta ili zamenjena novom. Suprotno uvreženom mišljenju, u Srbiji je češći uzrok bračnog steriliteta – muška neplodnost.
Šta je to metoda IUI?
To je metoda ubacivanja laboratorijski obrađenih spermatozoida u matericu (metoda IUI), što je najjednostavniji oblik asistiranog oplođenja. Za oplodnju može da se koristi sperma partnera ili donora, a lekari se često opredeljuju i za njihovu kombinaciju. Sperma donora pravo je rešenje u slučaju da partner ima azospermiju (potpuni nedostatak spermatozoida) ili neko genetsko oboljenje. Ova metoda pokazala se neuspešnom kod pacijentkinja starijih od 38 godina. Njima se preporučuje da odmah pokušaju metodu in vitro fertilizacije.
Kako se obavlja oplodnja „in vitro“
Ovo je klasičan postupak veštačke oplodnje i podrazumeva izdvajanje jajnih ćelija iz jajnika i njihovo oplođenje van tela. Prethodno se hormonskom terapijom može izazvati pojačana proizvodnja jajnih ćelija, jer jajnici u najvećem broju slučajeva stvaraju samo jednu jajnu ćeliju mesečno. Izdvojena ćelija se oplodi u spoljašnjim uslovima, a onda se vraća u matericu. Prednost većeg broja proizvedenih jajnih ćelija jeste to što može da se izabere najkvalitetnija, koja će posle oplodnje biti vraćena u matericu. Jajovodi nisu potrebni u ovom procesu, što je vrlo važno za pacijentkinje kojima su operativno odstranjeni.
Kako se treba ponašati tokom hormonske terapije?
Nije potrebno da menjate uobičajeni način života. Seksualni odnosi dozvoljeni su skoro sve vreme dok traje hormonska stimulacija. Muškarac mora da se uzdržava od seksualnih odnosa samo dva-tri dana pre intervencije, kako bi u momentu davanja sperme njen kvalitet bio što bolji. Upozorenje: tokom hormonske stimulacije mogu da nastanu izvesni problemi, sa čim se pacijentkinja upoznaje u početku terapije. Ukoliko postoji realna verovatnoća da postupak neće biti uspešno završen, procedura se obustavlja na izvesno vreme, najčešće u slučaju da jajnici proizvedu ili previše ili premalo ili nijednu jajnu ćeliju. Ako je neophodno da se od programa odustane, pacijentima se to na vreme saopštava.
Koji se postupak preporučuje starijim pacijentkinjama?
Mikrofertilizacija je najkomplikovanija metoda vantelesne oplodnje: biolog ubacuje spermatozoid direktno u odabranu jajnu ćeliju. Taj način leči se kada se raspolaže malim brojem jajnih ćelija, što je čest problem kod starijih pacijentkinja. Oplođena jajna ćelija nadgleda se naredna 24 sata, a u tom periodu moguće je otkriti sve eventualne deformacije embriona. Kao i sve druge, ni ova metoda oplodnje ne garantuje uspeh.
Koji su najčešći problemi prilikom mikrofertilizacije?
Pre svega, tu je rizik da se iz jajnika žene izdvoje jajne ćelije neodgovarajućeg kvaliteta, što se češće dešava kod osoba starijih od četrdeset godina. Uz to, ženska i muška polna ćelija ne moraju obavezno da se spoje. To se ponekad događa kod klasične vantelesne oplodnje, ali izuzetno retko u slučajevima mikrofertilizacije. Postoji mogućnost i da se ćelije embriona nepravilno podele, te da dođe do zastoja u daljoj deobi, što takođe zavisi od kvaliteta jajnih ćelija. U svim tim slučajevima, postupak se obustavlja, a pacijentkinja i njen partner upućuju se na sledeći pokušaj.
Zbog čega se, u slučaju vantelesne oplodnje, često rađaju blizanci i trojke?
Ako je vantelesnom oplodnjom ili mikrofertilizacijom stvoren jedan embrion, on će biti usađen u šupljinu materice. Isto važi i za dva embriona. Ako je broj embriona veći od tri, to će ometati njihovo pričvršćivanje za zid materice, a povećava se i rizik da do usadnje embriona uopšte dođe. Zbog svega toga, u matericu žena do 30 godina obično se usađuju dva embriona, a kad je reč o onima do 38 godina, najnoviji trend u svetu jeste transfer samo jednog embriona. U našoj zemlji praksa je da se tri embriona vraćaju samo ženama starijim od 40 godina. Ne treba zaboraviti i to da se svega od 5 do 13% embriona, koji nastaju kao rezultat ove metode, razvije u bebu. Uspešnost postupka u velikoj meri zavisi od starosti pacijentkinje i broja embriona vraćenih u matericu.
Šta se radi sa „viškom“ embriona
Unošenje više od tri embriona u matericu pacijentkinje ne garantuje veću uspešnost postupka, ali ako do trudnoće dođe, velike su šanse da pacijentkinja dobije blizance ili trojke. Ukoliko prilikom vantelesne oplodnje nastane više od tri vitalna embriona, bolnica nudi mogućnost da taj višak postupkom kontrolisanog zamrzavanja bude sačuvan za buduću upotrebu. Embrioni će biti zamrznuti na -196 stepeni C tokom faze rane deobe ili će se zaštititi specijalnom supstancom – vitriolom. Embrioni su evidentirani po poreklu, fazi deobe i vremenu i datumu zamrzavanja, a čuvaće se u zamrznutom stanju sve dok pacijenti ne zatraže da se oni upotrebe. Postupak zamrzavanja ne povećava rizik anomalija ploda, ali se to ipak ne može potpuno isključiti. Izvestan broj embriona (30-50%) ne mogu da prežive proces zamrzavanja i odmrzavanja, a procenat uspešnih trudnoća nakon tog postupka nešto je niži nego u slučaju klasične metode.
Da li sperma može da se sačuva?
Pored čuvanja embriona, bolnice nude i mogućnost zamrzavanja i čuvanja sperme za kasniju upotrebu. Sperma se zamrzava pre sprovođenja terapije koja bi mogla da ugrozi ili umanji njen kvalitet: lečenje tumora, podvezivanje semovoda… Ovaj postupak koristi se i u slučaju da muškarac nije siguran da tokom veštačke oplodnje može da priloži spermu „na zahtev“ ili prilikom dijagnostičke biopsije testisa kako bi se izbegla ponovna operacija. Uzorak sperme za zamrzavanje deli se u nekoliko doza i kasnije se koristi u postupku veštačke oplodnje.
Kako se potvrđuje da je oplodnja uspešna?
Petnaest dana posle vantelesne oplodnje radi se test za dokazivanje rane trudnoće, koji se zasniva na analizi hormona specifičnog za trudnoću. Pozitivan rezultat testa dokazuje takozvanu biohemijsku trudnoću. To još uvek nije prava trudnoća, ali ipak ima razloga za optimizam, jer skok hormona znači da je blagosloveno stanje „na pola puta“. Trudnoća se definitivno potvrđuje ultrazvučnim pregledom, koji se zakazuje mesec dana posle embriotransfera. Negativan test na trudnoću, posebno ako se nije javilo krvarenje, ipak ne znači da postupak vantelesne oplodnje nije uspeo, iako su mogućnosti povoljnog ishoda veoma male. Kada se ni posle nekoliko uzastopnih pregleda ultrazvukom u materici ne vidi plod, a nivo hormona ukazuje na trudnoću, može se posumnjati na vanmateričnu trudnoću, koja se, prema statistikama, javlja u samo 2% slučajeva vantelesne oplodnje.
Napomena:
Vantelesna oplodnja ne garantuje trudnoću! Da bi se postigao cilj, kroz program je ponekad potrebno proći i nekoliko puta. Uspešnost vantelesne oplodnje iznosi od 25 do 40% – što je u slučaju bračnog steriliteta znatno više od mogućnosti prirodnog začeća.
– RAZMIŠLJAJTE UNAPRED –
Čak i ako ne planirate bebu u skorije vreme, dobro je znati šta može pozitivno, a šta negativno, da utiče na mogućnost da (jednog dana) postanete mama.
1 Kontrolišite stres! Zbog stresa nećete postati neplodni, međutim, kod nekih žena on može izazvati poremećaje u menstrualnom ciklusu, te stvoriti poteškoće pri pokušaju da zatrudne.
2 Ne zaboravite folnu kiselinu! Poznato je da folna kiselina (vitamin B9) smanjuje rizik od rođenja ploda sa deformitetom, a istraživanja su pokazala i da žene koje folnu kiselinu uzimaju kao dodatak ishrani lakše ostaju u drugom stanju.
3 Ostavite pušenje! Štetne supstance iz cigareta mogu da poremete nivo estrogena u vašem organizmu, kao i da oštete jajnike i jajne ćelije.
4 Ne preterujte sa vežbanjem! Previše intenzivni treninzi mogu da poremete mesečni ciklus – što naravno znatno otežava situaciju kada želite da zatrudnite.
5 Održavajte optimalnu telesnu težinu! Oko 12% slučajeva neplodnosti beleži se kod žena sa prekomernom ili nedovoljnom telesnom težinom.