Alkohol kao lek za nesanicu je samoobmana

Čaša vina ili piva za bolji san, čest je gest mnogih koji imaju problema sa nesanicom. Međutim, pribegavanjem alkoholu dešava se upravo suprotan efekat, objašnjava bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer. Alkohol smeta različitim fazama sna.
Svaka druga odrasla osoba u Evropi, a među njima najviše žene, ima problema sa nesanicom. Prema istraživanju nemačkog univerziteta u Regensburgu, problemi se povećavaju od 45 godine starosti. Navika da se uveče popije čaša vina ili piva da bi se bolje zaspalo, veoma je rasprostranjena. „To je apsolutna samoobmana“, tvrdi profesor Bankhofer.

Činjenica je da konzumiranje alkohola svakom čoveku nakon sat, do sat i po vremena donosi prijatno opuštanje i osećaj umora, koji zaista najpre olakšavaju da se brzo utone u san, i to je sve. Međutim, za zdrav san je potreban individualni sled od nekoliko faza sna. Najpre nastupa faza pred utonuće u san, onda sledi faza lakog sna, zatim faza dubokog sna i konačno REM (Rapid Eye Movement – brzo pomeranje očiju) ili paradoksni san. Ove faze alkohol značajno remeti.

Posledica unošenja alkohola je sledeća: u prvoj polovini noći čovek spava kao u komi i u snu ne može da se oporavi i regeneriše. U jutarnjim satima san je nemiran, i upravo u toj fazi se lako desi da se čovek prerano probudi i više ne može da zaspe. Pošto telo, a pre svega mozak, zbog uticaja alkohola tokom noći, ne može da nakupi novu snagu, čovek se ujutru oseća kao samleven i sposobnost za rad je oslabljena. Često je i jedna čaša vina ili piva dovoljna da kvalitet sna bude smanjen.

Profesor Bankhofer umesto alkohola predlaže da se za dobar san unosi lagana hrana, da se izbegavaju kasni obroci, da se posle 19 sati ne konzumiraju pića koja sadrže kofein, pred spavanje da se sluša prijatna muzika ili čita knjiga, popije čaša mlakog mleka sa medom ili šolja čaja od cvetova lavande.