ANGINA PEKTORIS: Podmukli bol u grudima

Angina pektoris predstavlja stanje koje se manifestuje jakim bolovima u predelu grudi, a koje je izazvano smanjenim dotokom krvi u srčani mišić. Smanjeni dotok krvi znači i smanjenu količinu kiseonika u srčanom mišiću, što izaziva fizički bol i smetnje u radu.
Posredno, angina pektoris predstavlja jedan od simptoma oboljenja koronarnih krvnih sudova srca – arterija, i pored bola koji je prati, samo njeno pojavljivanje uglavnom znači da je posredi ozbiljan medicinski problem.

VRSTE ANGINE PEKTORIS
Angina pektoris veoma je rasprostranjeno oboljenje i vodeći uzrok smrti u našoj zemlji. češće se javlja kod muškaraca nego kod žena, posebno kada oni zađu u petu deceniju života. Iako na „prvi pogled“ zvuči da su bolovi u grudima opšteg karaktera i da među njima ne postoji klasifikacija, stručnjaci prepoznaju tri tipa angine pektoris koji se razlikuju upravo po vrsti i karakteru bola koji proizvode. Prva je tzv. stabilna angina koja predstavlja i najtipičniji vid ove bolesti, druga je nestabilna angina, koja je posebno opasna, jer je ona često signal predstojećeg infarkta, i treća je retka vrsta spazmične angine koja je izazvana grčevima u krvnim sudovima srca koji dovode do smanjenog dotoka krvi u ovaj organ.

Simptomi

Angina pektoris se lako prepoznaje i brzo detektuje, jer su njeni simptomi izuzetno izraženi, bolni i neprijatni. Oboleli često kažu da prilikom napada angine, imaju osećaj kao da im nešto teško pritiska grudi i na ovaj način opisuju osećaj „zagušenosti“ koje ovo stanje izaziva. Osim tog pritiskanja, stezanja, skupljanja, intenzivan, „pun“ bol sa svih strana pritiska područje grudi. Ovaj neprijatan osećaj sa područja grudi širi se i na ramena, ruke, vrat i vilicu. Pored ovih direktnih znakova, oboljenje se prepoznaje i po sekundarnim simptomima kao što su vrtoglavica, zamor, prekomerno znojenje i gubitak daha.

Stabilna angina pektoris
Stabilna agina najčešće „dolazi“ posle određenog fizičkog napora ili doživljenog stresa i napad traje između tri i pet minuta, a posle ovog vremenskog intervala simptomi se smanjuju i konačno nestaju. Ova vrsta angine može da bude izazvana čak i najobičnijim, svakodnevnim fizičkim naporima, kao što su penjanje uza stepenice ili vožnja bicikla, kada se javlja povećana potreba za kiseonikom, koji iz nekog razloga ne dolazi u srce čime se osete tegobe.

Nestabilna angina pektoris
Sa druge strane, nestabilna angina pektoris nastupa nenajavljeno, „napadajući“ čak i prilikom odmaranja ili u snu. Ova vrsta oboljenja prouzrokovana je znatnim ili potpunim zapušenjem krvnog suda, zbog čega krv iznenada prestaje da se dovodi u potrebnoj količini u srčani mišić. Ukoliko potraje duže, gotovo sigurno rezultira infarktom. Simptomi nestabilne angine znanto su izraženiji i drugačiji nego u slučaju stabilne, a ova vrsta napada traje duže, minimum 15 minuta, a često ne prestaje ni posle pola sata i svih preduzetih mera za njeno smirivanje, kao što su mirovanje i ležanje.

Spazmična angina pektoris
Spazmična angina je retka, svega 2% obolelih pati baš od ove vrste a prepoznaje se po specifičnim kontrakcijama u predelu grudi. Pojavljuje se gotovo uvek ako je osoba fizički neaktivna, ali brzo i nestaje primenom terapije. Oboleli od stabilne angine trebalo bi da nauče da slušaju svoje telo i da posle nekog vremena prepoznaju i da se bar delimično naviknu na tegobe. Ovo se savetuje zato što u slučaju da se jave novi, do tada nedoživljeni, bolovi, neophodan je hitan odlazak kod kardiologa, jer je mogući prelazak u nestabilnu anginu, odnosno neretko je u pitanju i signal predstojećeg infarkta.

RIZIČNE GRUPE

Angina prektoris predstavlja tip oboljenja koji je uglavnom znak ozbiljnijih smetnji i zato je potrebno voditi računa o njoj. Postoje i posebne rizične grupe, a oboleli od kardiovaskularnih bolesti, posebno oni koji imaju problema sa krvnim sudovima, prvi su na listi izloženih riziku. Osobe koje su imale srčani napad, kao i ljudi u „trećem“ životnom dobu takođe spadaju u kategoriju visokorizičnih. Oboleli od visokog krvnog pritiska veoma često pate i od napada angine pektoris, jer visok pritisak na duži rok znantno oštećuje krvne sudove. Visok sadržaj triglicerida i holesterola u krvi doprinosi bržem zakrčenju arterija i samim tim znanto povećava mogućnost za pojavu angine. Takođe, prekomerna fizička težina i fizička neaktivnost na duži period imaju isti efekat na krvne sudove. Oboleli od dijabetesa veoma često na spisak svojih tegoba dodaju i anginu pektoris, jer zbog visokog sadržaja šećera u krvi pored ostalog stradaju i arterije. Konačno, kod pušača, i onih aktivnih, ali i pasivnih, koji su godinama udisali duvanski dim, znatno se uvećava šansa za pojavu angine.

DIJAGNOSTIKOVANJE I LEČENJE

Iako iskusniji kardilozi lako prepoznaju anginu pektoris, postoje i posebni načini za njeno precizno dijagnostikovanje. EKG pruža pouzdanu sliku i potvrdu oboljenja, kao i test pod opterećenjem, kada zbog pojačane fizičke aktivnosti, kod ljudi koji pate od angine pektoris, dolazi do pojave simptoma. Poseban pregled arterija – koronarografija – pomoću rendgenskog snimka pruža detaljnu sliku stanja krvnih sudova i ukazuje na njihovo potencijalno zakrečenje. Lečenje angine podrazumeva uslovno lakše terapeutske metode, kao što su promena načina života, prelazak na zdrave životne navike, gubitak u težini, smanjivanje visokog sadržaja holesterola i triglecirida u krvi, prestanak pušenja i redovnu fizičku rekreaciju. Ukoliko je stanje ozbiljno, angina se tretira pomoću više vrste lekova. Od medikamenata savetuje se redovno konzumiranje aspirina, koji doprinosi razbijanju naslaga i ugrušaka u krvi, kao i betablokatora koji blokiraju receptore adrenalina, što dovodi do usporenog rada srca, a samim tim smanjuje se i potreba za kiseonikom u srčanom mišiću. Kombinacija medikamenata i promene životnih navika često rezultira znatnim smanjenjem broja i intenziteta napada, ali ukoliko sve to ne da odgovarajući rezultat, pristupa se hirurškim zahvatima. Angioplastika je jedan od zahvata prilikom kojeg se širi arterija i potom se u nju postavlja poseban umetak – stent – koji doprinosi da artetija ostane u tom stanju, čime se poboljšava protok krvi kroz nju. Pored hirurške metode angioplastike podrazumevaju se i ugradnja bajpasa, odnosno operacija premošćavanja suženog dela krvnog suda, čime se omogućuje normalan i ujednačen protok krvi, a samim tim osigurava se i snabdevnost kiseonikom srčanog mišića.

Umereno u konzumiranju mlečnih proizvoda
Novije studije pokazuju da osobe koje veoma često konzumiraju mleko, jogurt, sireve imaju viši sistolni (poznatiji kao gornji) krvni pritisak od osoba koje ove namirnice unose umereno (samo u okviru jednog obroka dnevno). Povišeni krvni pritisak oštećuje arterije i povećava rizik od infarkta.

Otkrite nove pokrete
U toku dana treba odvojiti minimun 30 minuta za rekreaciju ili barem šetnju jer se na taj način može sniziti krvni pritisak, koji znatno može da pogorša stanje osoba obolelih od angine pektoris.

Omega-3 masne kiseline
Malim izmenama u načinu ishrane, na primer uvođenjem 2 do 3 porcije ribe nedeljno, mogu da se uravnoteže srčani otkucaji. Naučnici smatraju da ovo blagotvorno dejstvo imaju zapravo omega-3 masne kiseline kojima obiluje tunjevina i losos.

Sok od pomorandže
Prema novijoj studiji Nacionalne akademije SAD, sok od pomorandže snižava nivo lošeg holesterola u krvi i do 30% smanjuje zadebljanje krvnih sudova. Sok od pomorandže utiče na prekomerno stvaranje azotnih oksida, supstance koja ima zaštitnu ulogu protiv stvaranja naslaga na krvnim sudovima.

Soja – prijatelj srca
Svakodnevnim konzumiranjem soje pozitivno se utiče na srce koje je oštećeno usled pušenja, viška kilograma ili dijabetesa. Naučnici sa Nacionalnog instituta iz Singapura utvrdili su da soja sadrži 10 puta više antioksidanasa od vina (koje je u umerenim količinama korisno za srce).

Osmeh na lice
Dobro raspoloženje utiče na pravilniji rad srca, te zbog toga naučnici preporučuju srčanim bolesnicima da, s vremena na vreme, odgledaju neku komediju umesto dnevnika. Lekari preporučuju bar 15 minuta smeha dnevno!

Odmorite se
Uravnoteženi način života povoljno deluje na rad srca. Naučnici tvrde da su ljudi koji spavaju 5 sati dnevno 30% podložniji srčanom udaru od onih koji spavaju 8 sati. Neispavanost remeti hormonalni status, nivo šećera u krvi i negativno utiče na krvni pritisak.

Tekst: Marko Opačić