Devet pitanja za radiologa

Rak dojke je, prema statistikama, poslednjih godina bio glavni uzročnik prevremene smrti kod žena između 25 i 40 godina…

Odgovara: doc. Dr Dragana Bogdanović-Stojanović, specijalista radiologije, Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica

Rak dojke je, prema statistikama, poslednjih godina bio glavni uzročnik prevremene smrti kod žena između 25 i 40 godina. Da li su ti podaci i dalje validni?
Trend oboljevanja pacijentkinja mlađih od 40 godina je u daljem porastu, a nažalost, nije retko da dijagnostikujemo ovo opako oboljenje u starosnoj grupi ispod 30 godina. Otežavajuća okolnost ove bolesti kod mladih pacijentkinja je, u većini slučajeva, agresivnija biologija tumora. Edukativne kampanje i podizanje svesti o ovom oboljenju donose boljitak u smislu preventivnih pregleda kod žena koje nemaju nikakve manifestacije bolesti, a samim tim i otkrivanje tumora u ranoj fazi.

Ko spada u visokorizične grupe za razvoj karcinoma dojke?
Razlozi za nastanak karcinoma su višestruki i niko još uvek ne može sa sigurnošću da tvrdi koji je vodeći. Savremeni aspekt obrade faktora rizika sveo se na četiri osnovna: pol, godine, genetika i mamografska struktura žlezdanog tkiva.

Da li žene u čijoj porodici postoje slučajevi karcinoma imaju veće predispozicije da obole?
Genetika igra ulogu, ali ne presudnu, jer obolevaju i žene u čijim porodicama niko nije obolevao od raka. Poslednjih godina i kod nas postoji ispitivanje genskih mutacija, tzv. BRCA 1 i BRCA 2, koje se vezuju za nastanak karcinoma dojke, jajnika i nekih maligniteta gastrointenstinalnog trakta. Ipak, ni ova genetska promena ne dovodi 100 % do maligniteta, nego samo ukazuje na veću šansu za razvoj.

Na koje faktore rizika je moguće uticati kako bi se smanjio broj obolelih?
Faktore rizika, kao što su – gojaznost, pušenje i alkohol, moguće je menjati. Potrebno je podvući da je stres generator mnogih problema vezanih za promene u dojkama. Nije ga moguće izbeći, ali se uz malo mudrosti može drugačije obraditi, što se jasno očituje na tkivu dojke.

Koje simptome ne treba ignorisati, kada je reč o raku dojke?
Žene se najčešće javljaju zbog bola u dojkama, koji je – ako nije praćen crvenilom i temperaturom – uglavnom vezan za hormonske promene. Zbog, kod nas uvrežene zablude da rak ne boli, treba naglasiti da izvestan procenat maligniteta ima bolnu manifestaciju, te ovaj simptom – izuzev ako nije kratkotrajan i vezan za predmenstrualnu fazu – ne treba ignorisati. Drugi najčešći razlog zbog kojeg se žene obraćaju lekaru, jesu čvorići. Mada je svega 20 % maligno, to validnim pregledom treba da proceni stručnjak. Postojao je stav da žena treba da reaguje kada primeti uvlačenje kože ili kožu sličnu pomorandžinoj kori, ali danas je to nedopustivo, jer najverovatnije ukazuje na odmakli stadijum maligniteta. Curenje iz bradavice treba da privuče pozornost, naročito ako je sadržaj krvav ili sukrvav, ali ni to ne znači da je u pitanju maligna promena, već može biti posledica sitnih dobroćudnih tumora smeštenih unutar kanalića. U svakom slučaju, idealno je da se žena javi na pregled pre bilo kakvih simptoma.

Mnoge žene izbegavaju odlazak na pregled, uz obrazloženje da nisu primetile nikakve promene, niti imaju bolove.
U razvijenim zemljama se mamografsko snimanje žena koje nemaju nikakvu manifestaciju promena u dojkama naziva skrining i jedini je način uočavanja promena u najranijem stadijumu, a dokazano smanjuje smrtnost od ove opake bolesti za 30 %. U pripremi je organizovanje ovakvog masovnog snimanja i kod nas, ali za to je potrebno obezbediti adekvatnu opremu i stručno osoblje.

Lekari napominju da su maligne bolesti izlečive ukoliko se otkriju na vreme? O kom stadijumu bolesti je reč i kakve su šanse za izlečenje?
Ukoliko se otkrije u lokalizovanoj fazi bolesti – idealno je do veličine od 1 cm, rak je izlečiv! Statistike kažu da je dvanaestogodišnje preživljavanje u ovoj fazi bolesti oko 98%. Važno je istaći da od prve ćelije do jednog santimetra, prođe više godina, što ukazuje na značaj redovnih godišnjih pregleda. Mora se naglasiti da je ovo idealna faza otkrivanja, ali i da kasnije faze nose veliku stopu izlečenja ili uspešnog kontrolisanja bolesti.

Šta nam možete reći o važnosti samopregleda?
Samopregledi su važni, ali samo između redovnih godišnjih pregleda i posle adekvatne obuke stručnjaka. Sami po sebi ne predstavljaju način otkrivanja ranih sumnjivih promena, a mogu dovesti do panike i zabluda.

Postoje li razlike u načinu pregleda, u zavisnosti od starosti žene?
Mamografija je zlatni standard dijagnostike raka dojke. Reč je o snimanju dojke X-zracima, a zračenje tokom ovog pregleda je minimalno, jednako kosmičkom koji primimo tokom jedne godine, ali je neophodno da se obavi novim i kvalitetnim aparatom. Korist je ogromna, jer se na ovaj način može otkriti i prapočetak tumora. Sa mamografskim pregledima treba početi sa 40 godina (tzv. bazna mamografija), a zatim se obavljaju svake 2-3 godine, u zavisnosti od tipa tkiva. Ultrazvučni pregled se preporučuje već od 30- te godine, a idealno je pre planirane trudnoće, da bi se otkrili i neki dobroćudni čvorići, koji su najčešći u ovoj dobnoj grupi. Kod urednog nalaza uobičajene su godišnje kontrole.

Eva Čubrović