Kada SVETLOST „pokvari“ LEK

Pod uticajem sunčeve svetlosti pojedini lekovi trpe promene u svom hemijskom sastavu i uzrokuju bolove u stomaku, mučninu, pojavu ekcema, osip, crvenilo i alergijske rekacije kod osobe koja ih koristi…

Pojedine supstance u lekovima mogu da budu osetljive na mikroklimatske faktore, kao što su vlažnost, toplota i svetlost. Promene koje ovi faktori dovode na samom leku često su opasne, jer dolazi do narušavnja biohemijskog sastava jedne ili više komponente od kojih je lek sačinjen, što dovodi do pojave različitih tegoba.

 Kako svetlost deluje na lek? 
Sunce emituje UV zračenje, koje svojim uticajem dovodi do promena u sastavu leka. Te promene se događaju na molekularnom ili ćelijskom nivou – UV zraci oštećuju ćelijski zid i veze između molekula, a njihovim dejstvom mogu započeti i neke hemijske reakcije. Iz ovih razloga, osetljivi medikamenti u slučaju izlaganja svetlosti menjaju svoj sastav, a samim tim i dejstvo.

Ukoliko prilikom terapije, pacijent primeti da lek ne deluje, ili oseća mučninu, bolove u stomaku, a počinju da se javljaju i izraženije tegobe, gotovo sigurno je da su se lekovi „pokvarili“. Svetlost i UV zračenje mogu da budu uzroci za tu pojavu. Farmaceutske kuće su u obavezi da u pakovanju svakog leka stave upozorenja o dejstvu mikroklimatskih faktora na njegovu hemijsko-biološko strukturu, tako da je, pre korišćenja, potrebno upoznati se sa tim. Lekove koji su fotosenzitivni treba čuvati na zamračenom i suvom mestu, udaljeno od izvora svetlosti i toplote.

 Sunce i lekovi ne idu zajedno 
Pored efekata koje svetlost može da izazove na samom leku postoje i posebna medicinska stanja i zdravstvene tegobe koje su prouzrokovane uzajamnim dejstvom svetlosti i određenog medikamenta.
Još je davno primećeno da određeni preparati u dodiru sa svetlom uzrokuju negativne propratne efekte. Takvi preparati u sebi sadrže fotoreaktivne komponente, koje usled izloženosti UV zracima trpe određene promene u svom hemijskom sastavu, i na taj način prouzrokuju kratkotrajne ili dugotrajne efekte kod osobe koja ih koristi. Kratkotrajni efekti se manifestuju pojavom ekcema, osipa, crvenila i blagih alergijskih rekacija, dok se dugotrajni efekti manifestuju u vidu prebrzog starenja kože, gubljenja elastičnosti i vlažnosti, slabljenja imunološkog sistema i porasta rizika za dobijanje raka kože.

 Fotoalergene reakcije 
Stručnjaci razlikuju i specifične fotosenzitive reakcije izazvane određenim lekovima. Fotoalergene reakcije se dešavaju kada se preparat sa fotoreaktivnom komponentom nanese na kožu. Svetlost deluje na tu komponentu, menja je, a ćelije imunološkog sistema u koži na to reaguju stvaranjem antitela, što rezultira pojavom alergijske reakcije. Simptomi se pojavljuju veoma brzo, ponekad čak i do 20 sekundi posle izlaska na sunce ili drugi izvor svetlosti.
Specifičnost fotoalergenih rekacija jeste ta što se simptomi – plikovi, ekcemi, crvenilo – ponekad šire i na delove kože koja nije tretirana preparatom. Opasnost kod fotoalergena jeste ta što se mnoge supstance sa takvim dejstvom, kao što je sandalovo ulje, široko koriste, ne samo u farmaceutskoj, već i u kozmetičkoj industriji, čime su mnogo dostupnije potrošačima.

 Fototoksične reakcije
Fototoksične reakcije opasnije su od fotoalergenih zato što su mnogo raširenije. Komponente koje izazivaju fototoksičnu reakciju dolaze u telo na razne načine – putem lekova koji se uzimaju oralno, preko injekcija ili se nanose na kožu ili sluzokožu. Dok u drugim slučajevima UV zraci menjaju određene komponente lekova, u fototoskičnim reakcijama, osetljive supstance koje se nalaze u leku oslobađaju toplotu i reflektuju je na telo, i na taj način oštećuju ili uništavaju ćelije. Ova reakcija se dešava u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko sati izloženosti svetlosti i UV zracima. U najvećem broju slučajeva tokom fototoksičnih reakcija strada koža i javljaju se oštećanja nalik na opekotine od sunca. Postoji i jedna retka pojava koja je takođe izazvana fotosenzitivnim osobinama pojedinih komponenti lekova. U pitanju je fotofobija – stanje kada čovek ne može da „podnese“ svetlost. Za razliku od psihološke fotofobije koja podrazumeva izražen strah od svetla i sunca, u ovom slučaju fotofobija se manifestuje time što oči postaju preosetljive i reaguju na svetlost.

Oko 250 poznatih lekova izaziva fotosenzibilizaciju, odnosno preosetljivost na sunce. Ako pijete određene lekove, nikako ne izlazite na sunce pre nego što se posavetujete sa lekarom. Medikamenti koji dokazano sadrže fotosenzitivne komponenete, a prodaju se na našem tržištu, jesu baktrim, dovicin, lometazid, hemopres, brufen, diklofenak, medikamenti protiv urinarnih infekcija, kao i većina oralnih antidijabetika. Da biste se zaštitili od negativnog dejstva fotosenzitivnih lekova, treba znati da prodajni (fabrički) naziv leka predstavlja nešto što se menja u zavisnosti od proizvođača i tržišta na kojem se taj lek prodaje. Opšti savet za sve one koji smatraju da medikamenti koje koriste sadrže fotosenzitivne komponente jeste da detaljno prouče hemijski sastav leka i zatraže tumačenje lekara-specijaliste ili pak farmakologa.

Tekst: Marko Opačić