Koliko znate o rizicima kancera?
Pre nekoliko decenija oboleli od kancera doživljavali su svoju dijagnozu kao smrtnu kaznu. No, zahvaljujući napretku medicine, farmakologije i medicinske tehnologije, situacija se izmenila u korist života. Današnja medicina vlada važnim informacijama o uzrocima, terapijama i prevenciji od brojnih vrsta kancera. Ipak, nameće se pitanje da li javnost prima poruke medicinskih stručnjaka i u kojoj meri ih razume i sprovodi u delo. Tim lekara, pre svega onkologa, osmislio je informativni i edukativni test koji će vam pomoći da rešite dileme, bolje upoznate potencijalnog neprijatelja i preduzmete prave preventivne mere.
1.Koji oblik kancera je u porastu u poslednjih nekoliko godina?
a: kancer pluća
b: kancer dojke
c: kancer debelog creva
d: kancer kože
Odgovor d: Non-melanoma kancer kože poslednjih godina je sve češći, ali retko se završava fatalno, zbog čega nije registrovan u kategoriju smrtonosnih oblika kancera. S druge strane, najčešći oblik raka jeste onaj koji zahvata debelo crevo, jer je podjednako zastupljen kod oba pola. Kod žena se najčešće javlja kancer dojke, a kod muškaraca kancer prostate. Najsmrtonosniji je kancer pluća – statistike pokazuju da je stopa izlečenja ove bolesti vrlo mala.
2. Papa testom utvrđuju se ćelijske promene koje ukazuju na…
a: kancer materice
b: kancer grlića materice
c: kancer jajnika
d: sve navedeno
Odgovor b: Papa test izvodi se zbog utvrđivanja ćelijskih promena na grliću materice, te je najpouzdaniji pokazatelj rizika od kancera ovog dela tela. Iako njegovi rezultati mogu da ukažu i na pretkancerogena stanja materice, to se dešava vrlo retko. To nije analiza kojom može da se dijagnostikuje bilo koji drugi oblik kancera genitalnih organa, kao ni stanje reproduktivnih organa.
3. Ko najviše rizikuje da oboli od kancera dojke?
a: sve žene iznad 50. godine života
b: žene koje imaju velike dojke ili nose grudnjake sa žicom
c: žene koje koriste antiperspirante
d:sve navedene kategorije
Odgovor a: S obzirom na činjenicu da se radi o kanceru svojstvenom samo ženskom polu, sasvim je logično da su žene, a naročito starije od 50 godina, u rizičnoj grupi. Veličina grudi i određeni oblici grudnjaka, uključujući i one sa žicom, ne povećavaju šanse za dobijanje kancera. Takođe, ne postoji ni dokaz da upotreba antiperspiranata povećava rizik od kancera dojke.
4. Šta može da smanji rizik pojave kancera kod pušača?
a:konzumiranje 2 mg cigareta dnevno, jer sadrži manje nikotina i katrana
b: konzumiranje 16 mg cigareta dnevno
c: konzumiranje cigareta bez uvlačenja dima
d: ništa od navedenog
Odgovor d: Ništa od navedenog. Ne postoji bezopasan, niti manje rizičan oblik uživanja u duvanskom dimu, pa tako ni vrsta cigareta (cigara). Mnogi ljudi godinama puše cigarete sa manjom količinom nikotina i katrana verujući da to smanjuje rizik od kancera pluća. Konzumiranje nikotina osnovni je uzrok kancera pluća i mnogih drugih respiratornih oboljenja.
5. Kako može da se smanji rizik od kancera?
a: smanjivanjem nivoa stresa
b: konzumiranjem više povrća
c: izbegavanje upotrebe farbe za kosu i drugih kozmetičkih proizvoda
d: ništa od navedenog
Odgovor b: Rezultati novijih istraživanja ukazuju na vezu između smanjenog unosa voća i povrća i sve češće pojave kancera. Zbog toga, eksperti zaključuju da adekvatan unos ovih namirnica (pet porcija dnevno) predstavlja prevenciju, ali i faktor koji može da utiče na ozdravljenje.
6. Kako se zaštititi od kancera kože?
a: postepenim izlaganjem suncu
b: izbegavanjem ekstremnih UV zračenja
c: upotrebom solarijuma
d: svim navedenim
Odgovor b: Iako je našem organizmu neophodna određena količina sunčevih zraka, zbog produkcije vitamina D, svakodnevno izlaganje suncu, u trajanju od pet minuta, biće sasvim dovoljno. Inače, statistike pokazuju da je izlaganje sunčevim zracima, bez adekvatne UV zaštite, uzrok 95% slučajeva kancera kože. Istovremeno, ovaj podatak ukazuje na činjenicu da je obazrivo i redukovano izlaganje suncu adekvatna prevencija. Solarijumi ne pružaju nikakvu zaštitu od UV zraka i, u pojedinim slučajevima, mogu da budu opasniji od sunčanja pod prirodnim sunčevim svetlom. Iako je učestala pojava opekotina od sunca glavni uzročnik melanoma, kao i drugih oblika kancera kože, eksperti upozoravaju da ni postepeno dobijanje boje nije adekvatna mera zaštite.
7. Kako izgleda melanoma?
a: kao mladež mrke boje
b: kao mladež neobičnog oblika
c: kao svetla mrlja na koži koja se uvećava
d: sve navedeno
Odgovor d: Sve navedeno. Melanoma je najsmrtonosniji oblik kancera kože i, premda ljudi misle da samo vrlo tamni mladeži predstavljaju opasnost, sve promene boje, oblika i veličina mogu da budu upozoravajući znak. Znači, ukoliko primetite bilo kakvu od navedenih promena na mladežima, obavezno se obratite lekaru.
8. Koji su rani znaci kancera jajnika?
a: bol i nadimanje stomaka
b: ne postoje nikakvi znaci u ranoj fazi kancera jajnika
c: bolni seksualni odnosi
d: ništa od navedenog
Odgovor a: Nadimanje i bolovi u stomaku predstavljaju jedne od prvih znakova kancera jajnika. Nažalost, radi se o simptomima koji karakterišu i druga stanja (digestivne poremećaje) zbog čega nije uvek lako dobiti jasnu sliku bolesti. Najbolje je da proverite sve simptome kod lekara, a ne da ih tretirate kao prolazne tegobe.
9. Šta predstavlja najveći rizik od kancera?
a: višak kilograma i gojaznost
b: prekomerno korišćenje mobilnog telefona
c: konzumiranje hrane spremljene u mikrotalasnoj pećnici
d: sve navedeno
Odgovor a: Studije pokazuju da višak kilograma i gojaznost znatno povećavaju rizik od pojave kancera debelog creva, dojke (naročito kod žena u postmenopauzi), materice, bubrega, kao i osteoporoze. S druge strane, ne postoje naučni dokazi da upotreba mikrotalasne, kao ni mobilnih telefona, povećava rizik od kancera. No, s obzirom na činjenicu da je mobilna telefonija relativno nova pojava, praksa i buduća istraživanja pokazaće njenu pouzdanost.
10. Da li konzumiranje bilo koje vrste alkohola povećava rizik od kancera?
a: alkohol u umerenim količinama je koristan za zdravlje
b: da, ali samo ako pijete neumereno
c: da, a naročito ako i pušite
d: sve navedeno
Odgovor c: Navika uživanja u alkoholu, u kombinaciji sa cigaretama, znatno povećava rizik od kancera. Iako postoje naučni dokazi o zdravstvenim koristima umerenih količina alkohola, istina je i da spada u najopasniju vrstu kancerogenih materija, te da može da izazove rak usta, jednjaka, jetre i dojke.