Nasledni faktor i bolesti srca
Još jedna potvrda da na sklonost ka srčanim oboljenjima, osim nezdravih navika, uticaj ima i genetika, došla je u vidu rezultata istraživanja međunarodnog tima stručnjaka. Potomci srčanih bolesnika bezbedniji samo uz maksimalnu posvećenost zdravim navikama i uravnoteženoj ishrani.
Međunarodna studija pod nazivom „Interhart“ ukazuje da su osobe čiji su članovi porodice imali bilo kakvo oboljenje srca izloženi većem riziku da obole od iste bolesti.
Osim loših životnih navika i genetska predispozicija dosta utiče na to da li će se i u kom životnom dobu pojaviti neko srčano oboljenje.
Studijom je bilo obuhvaćeno 12.000 ispitanika iz 52 zemlje sa svih kontinenata, izuzev Antakrtika, koji su prvi srčani udar doživeli između 1999. i 2003. godine
Stručni tim, kojim je rukovodio Salim Jusuf s kanadskog Univerziteta „Mekmasters“, analizirao je i podatke kontrolne grupe – 15.000 osoba odgovarajućih godina i pola, izvestio je Rojters.
Pokazalo se da, relativno zdrav način života potomaka osoba koje su imale infarkt, nije predstavljao garanciju da i oni u nekom starijem životnom dobu neće doživeti srčani udar.
„Ova studija potvrđuje ulogu porodične istorije srčanih bolesti, kao vrlo važnog rizičnog faktora, uz druge znane faktore, koje je moguće modifikovati“, istakao je Kristofer O’Donel sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje.
Utvrđeno je da su ispitanici kojima je bar jedan roditelj bolovao od srca, izloženi čak 1,8 puta većem riziku da i sami obole, bez obzira na to da li su u pitanju otac ili majka.
Taj rizik je još veći ukoliko su oba roditelja patila od bolesti srca, a najveći svakako ako su oboje preživeli infarkt pre navršene 50. godine života, sugerišu rezultati ovog istraživanja. Temistokles Asimes, stručnjak Medicinskog fakulteta pri Unifverzitetu Stanford, napominje da su uz pušenje, konzumiranje alkohola i gojaznost i genetski faktori od velikog uticaja na rizik od razvoja bolesti srca.
„Faktori okoline takođe dosta utiču na moguća srčana oboljenja. Njihova uloga iako nedovoljno ispitana i ne može da bude izmerena, prilično je prisutna“, zaključio je Asimes.
Stručnjaci najavljuju nova istraživanja i posebno ističu da bi osobe koje su sklonije srčanim oboljenjima zbog naslednog faktora trebalo da budu posvećenije zdravijim životnim navikama i maksimalno izbegavaju „zamke“ neizbalansirane ishrane.
