Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (dijetetika i nutricionizam)

by | avgust 19, 2013

ristic-zdravlje

Odgovara: dr Olga Hadžić, specijalista higijene

P: Kako da sprečim jo-jo efekat posle višemesečnog režima ishrane sa manje od 500 kcal? Ana

O: Nejasno je iz Vašeg pitanja da li ste bili na redukcionom režimu ishrane koji je umanjen za 500 kcal/dan (što je verovatno ako ste režim ishrane dobili od stručnog lica) ili ste bili na režimu ishrane koji je iznosio svega 500 kcal/dan. Kako mi se prva verzija čini verovatnijom, moj savet je da zadržite pravilne navike u ishrani koje ste stekli tokom proteklih meseci i održavate postignutu telesnu masu redovnom fizičkom aktivnošću. Ako ste, ipak, bili na toliko rigoroznoj dijeti od svega 500 kcal/dan, molim Vas da više ne ugrožavate svoje zdravlje na taj način, već da potražite stručnu pomoć da Vam se napravi režim pravilne ishrane koji je usaglašen sa Vašim zdravstvenim stanjem, uzrastom i dnevnim potrebama.

P: Imam 19 godina, visoka sam 175 cm, i imam 51 kg. Veoma se trudim da se ugojim, ali ne uspevam. Imate li neki savet, a da to nije da povećam unos hrane? Hvala unapred, Marija

Članak se nastavlja posle reklama

O: Povećanje energetskog unosa je način za povećanje telesne mase (naravno, uz uslov da ne postoji oboljenje koje to onemogućava). Dakle, ukoliko želite da povećate telesnu masu, morate jesti redovno i povećati unos hranljivih materija koje koristite u ishrani za najmanje 500 kcal/dan, vodeći računa da pri tom poštujete sledeće principe pravilne ishrane. Ugljeni hidrati treba da obezbede 55 – 65 odsto energetskih potreba i to tzv. složeni ugljeni hidrati (žitarice, testenina, voće, povrće). Belančevine u ukupnom energetskom unosu treba da učestvuju sa 10 – 15 odsto, i pazite da pri tom odaberete kvalitetne vrste mesa i ribe, jogurt, sir, jaja. Ukupan unos masti treba da bude do 30 odsto dnevnog energetskog unosa, sa dovoljnim unosom nezasićenih masnih kiselina, tj. lako iskoristljivih biljnih ulja. Izbor namirnica napravite tako da se obezbedi raznovrsnost obroka. Kad su u pitanju ritam i broj obroka, najčešće se savetuje pet do šest obroka dnevno (doručak, ručak, večera i dve ili tri užine). Statistike pokazuju da mršavi ljudi jedu značajno manje hrane nego oni koji imaju normalnu ili prekomernu telesnu masu, tako da je neophodno da povećate unos hranljivih materija po modelu koji je gore napisan.

P: Imam 17 godina, a od petnaeste godine se borim sa masnoćom lica i bubuljicama. Koristila sam razne kreme, ali nisu mi pomogle. Da li imate neku preporuku za mene? Unapred hvala, Inzira

O: Akne su, pre svega, delokrug terapijske intervencije dermatologa. Nema konzistentnih dokaza da je ishrana presudna u lečenju, ali se svakako savetuje ishrana sa smanjenim sadržajem šećera i bogata voćem, povrćem i koštunjavim plodovima radi korekcije, eventualnog, vitaminskog deficita.

Članak se nastavlja posle reklama

Odgovara: Dragana Miljković, viši dijetetičar nutricionista

P: Da li šećer za dijabetičare sme da unosi zdrava osoba (koja nema dijabetes), a koja želi da se oslobodi suvišnih kilograma? Anastasija

Članak se nastavlja posle reklama

O: Ne znam na koji šećer mislite, ako mislite na fruktozu, može je konzumirati i zdrava osoba. Veštački zaslađivači se ne preporučuju.

P: Moj zdravstveni problem je gojaznost i povišen krvni pritisak. Naime, visoka sam 163 cm, teška 75 kg. Radim ceo dan, a moje radno mesto podrazumeva uglavnom sedenje. U slobodno vreme nastojim da šetam, bavim se baštovanstvom i negom cveća. Ishrana je, uglavnom pogrešna jer se bazira na pekarskim proizvodima, a kuvana jela su iz restorana. Nisam u mogućnosti da menjam način ishrane dok sam na poslu jer je tempo dosta brz a ja ne mogu da ljustim voce i povrce dok su stranke tu. Da li za mene ima spasa? S poštovanjem, Zorica

O: Poštovana, Vi ste svesni gde grešite, ali ste se već unapred ogradili, kako ništa ne možete da promenite. Sigurna sam da možete malo bolje da se organizujete i izdvojite 10 minuta za pripremu. Uveče možete spremiti doručak za sutra, a ujutru pred polazak na posao možete da oljuštite i isečete voće i spakujete, ili možete sa ponesete šljive, kajsije, kruškice, maline ili grožđe koje ne zahteva posebnu obradu. Ako želite vi ćete se organizovati i bar za nijansu promenite loše navike. Hrana iz pekare je puna skrivenih loših masnoća i aditiva (sem đevreka i proje) i dovodi do gojaznosti, nadutosti i povišenog holesterola. Ako ne umete sami, javite se stručnom licu da Vam pomogne i osmisli brze a zdrave obroke.

Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”. Kliknite ovde.

Tagovi: