Stručnjaci MediGroup-e odgovaraju na vaša pitanja: Šta uzrokuje „preskakanje“ srca?
Na vaša pitanja odgovaraju stručnjaci MediGroup-e.
P: Poštovani, imam 27 godina i sportista sam već 13 godina unazad. Sad sam na pauzi 2 meseca. Počinjem ubrzo sa treninzima, međutim kada ležim osetim na dve sekunde kako mi srce pojačano lupa, kao da “hoće da iskoči napolje”. Radio sam nalaze i sve je u redu. Ekg srca u redu. Kada merim pritisak otkucaji srca su 53. Šta da radim, je li to nešto opasno? Hvala unapred.
O: Osećaj ubrzanog lupanja srca u ležećem položaju može biti uzrokovan postojanjem želudačne kile (hijatus hernije). Ona nastaje kada jedan deo želuca pređe iz trbušne u grudnu duplju kroz otvor na dijafragmi, kroz koji normalno prolazi samo jednjak. Radi se o popuštanju tonusa muskulature dijafragme. Može nastati, pored ostalog, i zbog nepravilnog disanja prilikom fizičkog opterećenja, kao i zbog udara u trbuh ili zbog dugotrajne opstipacije. Savet je da se nekoliko sati (3-4 sata) pre odlaska na spavanje izbegava uzimanje hrane i da se malo podigne uzglavlje. Takođe, izbegavajte dugotrajna sedenja zbog zauzimanja presavijenog gornjeg dela tela. Ukoliko tegobe budu intenzivnije, dugotrajnije i ukoliko se budu održavale i pored promena položaja tela i životnih navika, obratite se svom lekaru, po potrebi gastroenterologu, koji će sprovesti potrebnu dijagnostiku. Uglavnom se radi Ro-skopija gastroduodenuma sa pregledom na hi-herniu uz korišćenje barijuma ili endoskopsko ispitivanje po predlogu gastroenterologa.
S poštovanjem, Dr Slavica Bajagić Bumbić, specijalista interne medicine-kardiolog, DZ Bulevar – članica MediGroup
P: Poštovani, imam 19 godina i pripremala sam se od januara za fakultet Dif. Kada sam počela sa pripremama, koje su bile vrlo zahtevne počela sam da osećam preskakanje koje se javi u bilo kom delu dana, nezavisno od toga da li sam u tom trenutku fizički aktivna ili ležim i odmaram. Ovaj simptom se javlja u proseku oko 5-6 puta na dan, a kod kardiologa sam uradila ekg i ultrazvuk i sve je bilo u redu. Doktor mi je rekao da je to normalna pojava. Međutim, vreme je prolazilo, upisala sam fakultet i sve je super prošlo, ali i sada preko leta mi se simptom preskakanja javljao i više nego za vreme priprema i otišla sam i uradila 24 ekg holter i pronađeni su mi ti preskoci. Medutim, oni nisu strašni, nema drugih smetnji i kako kažu ne zahtevaju nikakve lekove, da je to normalno i da ne pridajem pažnju i da uživam i ne mislim o tome. Imam respiratornu sinusnu aritmiju koja će vremenom prestati jer se još skroz nisam razvila, medutim ja sam i dalje uplašena i ovi preskoci su počeli da me nerviraju i da mi smetaju i osećam se malaksalo danima. Šta vi mislite o svemu ovome, da li je to više psihički ili postoji nesto drugo? Hvala unapred na odgovoru.
O: Anemija uzrokovana obilnim i dugotrajnim menstrualnim ciklusom ili uzrokovana drugim aktorom (najčešće zbog gastroenteroškim problema), može biti razlog osećaja nepravilnog srčanog rada i osećaja malaksalosti. Zato je potrebno da uradite kompletne laboratoriske analize, a pored ostalog obavezno uradite krvnu sliku, serumsko Fe i Le-formulu. Mladi često virusne infekcije ”prebole na nogama”. Koksaki virus može da ostavi posledice. Najteža od njih je dilatacija srčanih šupljina i smanjenje ukupne kontraktilne moći srca (EF). Zato je potrebno da ponovite ultrazvuk srca, kao i da uradite titar antitela na Koksaki viruse na Torlaku. Do dobijanja rezultata smanjite fizičku aktivnost koliko je to moguće i unosite dosta vitamina. Sezona voća i povrća vam to omogućava. Nakon dobijanja rezultata, kardiolog će odrediti dalji tretman.
S poštovanjem, Dr Slavica Bajagić Bumbić, specijalista interne medicine-kardiolog, DZ Bulevar – članica MediGroup
P: Poštovani, ležala sam u bolnici radi velikog broja ves. Propisan mi je 2 puta 300 propafena i byol 5 mg. Frekvenca mi je uvek bila između 75 do 85, pre bolnice, sad 100 i to prilikom mirovanja. Ujutru kad ustanem, preko dana, dođe i do 88, pa opet 95 i tako u krug, nikako da se stabilizuje. Molim za vaše mišljenje, jer sam pre toga nosila više puta holtere i frekvenca je bila ok. Hvala unapred.
O: Poštovana, tegobe koje imate i pored predložene visoke doze antiaritmika upućuju na moguće pogoršanje bolesti, na pridružene bolesti ili na proaritmijsko dejstvo lekova. Potrebne su nove laboratoriske analize: sedimentacija, krvna slika, fibrinogen, CRP, serumsko gvožđe), ispitivanje funkcije štitne žlezde (TSH, FT4, FT3), kao i kontrolni kardiološki pregled. Kardiolog će preduzeti dalji tretman prema nalazu.
S poštovanjem, Dr Slavica Bajagić Bumbić, specijalista interne medicine-kardiolog, DZ Bulevar – članica MediGroup
P: Dobar dan. Moj problem je preskakanje srca. Radila sam UZ srca, nalaz prolaps mitralnog zaliska bez hemodinskog značaja. Holtera uradila 20. Uglavnom ima PST koja ide do 176 u min. u stanju mirovanja. Problem je sledeći. Bukvalno svaki preskok osetim u grlu kao pauzu između otkucaja. U tom momentu nemam vazduha, javlja se vrtoglavica i pritisak 140/98/ sr.fr 120, nekad više, nekad manje. Nakon nekih preskoka javlja se tahikardija nakon nekih ne, ali u principu ostajem bez vazduha. Jednom sam osetila tri preskoka jedan za drugim u paru na holterima sves 116 ves 587, src frkvenca od 39 do 176, u proseku 79 … Od terapije sam pila sve počevši od prosolola, propranolola, concora, sotalol, verapamil, i ništa. Prisolol mi najviše pomogne u momentu tahikardije, ali preskoci su prisutni često. Nekad je svaki treći otkucaj preskok. Zaista mi smeta sve to i sputava me u svakodnevnim obavezama i normalnom životu. Veliki strah se javlja kad osetim preskok ili ubrzan rad srca i da napomenem vrtoglavica je nepodnošljiva, odjednom dođe u sred super marketa, frizerskog salona… Pritom, ne vrti mi se prostorija, već se osećam kao da me nešto zanosi i da tonem. Tad počinju i tegobe. Imam jako pečenje u predelu grudi koje je takođe jako neprijatno. Hijetalnu herniju nemam, imam gastritis! Veliki pozdrav za vas i unapred hvala na odgovoru.
O: Poštovana, broj ekstrasistola registrovanih holterom nije tako veliki. Veći problem je tahikardno-bradikardni sindrom, odnosno povremeno visoka srčana frekvenca, a nekada izrazito niska. Potreban je oprez pri određivanju doze antiaritmika i česta kontrola srčane frekvence. Uradite laboratorijske analize: krvnu sliku, ser Fe pored ostalog. Ispitajte funkciju štitne žlezde (uraditi TSH, FT4, FT3), kao i titar antitela na Koksaki viruse na Torlaku. Uzimajte polivitaminsku terapiju i izbegavajte fizička naprezanja do dobijanja traženih nalaza i mišljenja kardiologa o daljem tretmanu.
S poštovanjem, Dr Slavica Bajagić Bumbić, specijalista interne medicine-kardiolog, DZ Bulevar – članica MediGroup
P: Poštovani, imam 25 godina i već 3-4 godine unazad osećaj preskakanja srca koji su iz godine u godinu sve učestaliji. Nosio sam 6-7 puta 24 EKG holter, radio 5- 6 puta UZ srca (navodno imam Prolaps mitralnog zaliska-genetski). Do sada mi su mi nalazi uvek bili dobri. Nemam šećer, povišenu masnoću (vegeterijanac sam), ne pušim, odustao sam od kofeina, radim jogu, idem u šetnju i povremeno dižem tegove. Takođe, bio sam i kod drugih specijalista: plućni, pregledao sam se interno (abdomen), neurologa… Pored toga, bio sam i kod psihijatra i dijagnostikovana mi je anksioznost (napadi panike) pošto sam ceo moj život hipohondar. Pre par dana sam imao „napad“ aritmije – ekstremno ubrzani rad srca (osećaj kao da će mi srce iskočiti kroz usta), i odmah sam primljen na odeljenje gde mi je postavljen holter, ali ovaj put za 7 dana. Rađena mi je i analiza krvi, i naravno sve je idealno. Zanima me, da li treba da se brinem, da li sam u riziku, da li da uzmem terapiju? Lekar mi je savetovao terapiju, ali je rekao da je bolje da sačekamo pošto sam još mlad. Molim za vaše mišljenje.
O: Poštovani, pridržavajte se saveta kardiologa koji vas je pregledao i koji je gledao nalaz holtera EKG-a, kao i mišljenja neuropsihijatra. Bez pregleda i detaljnog uvida u medicinsku dokumentaciju se ne menja terapija i ne daje mišljenje o daljem tretmanu.
S poštovanjem, Dr Slavica Bajagić Bumbić, specijalista interne medicine-kardiolog, DZ Bulevar – članica MediGroup
Imate pitanje? Obratite se stručnjacima MediGroup-e. Kliknite OVDE.