Potraga za srećom

Šta je sreća, u stvari?
S obzirom na sve češću upotrebu reči „sreća“, i to ne samo u svakodnevnom govoru, u knjigama o dijetama, fitnesu, mejkapu… nameće se zaključak da čitava industrija radi na ostvarivanju blaženstva. Reč „sreća“ je toliko magična da se često nalazi i na krajnje neočekivanim mestima, čak i u knjigama o arhitekturi („Arhitektura sreće“, koja govori o zgradama, a ne o emocijama).

Američki psihoanalitičar Adam Filips tvrdi da je traganje za srećom danas dobilo razmere „fundamentalizma“. Ričard Lejard smatra da je sreća „kada se dobro osećate“. Poznato američko TV lice Stiv Dusaj „ocrtao“ je dimenzije srećnog života: „Za mene su najvažnije stvari u životu mali svakodnevni događaji, kao što je prvi jutarnji poljubac, nova reč vašeg deteta ili kada se vaš pas ‘olakša’ u dvorištu komšije koji vas iritira“.

Danijel Gilbert, profesor psihologije na Harvardu, se najbliže primakao istini u svojoj knjizi „Saplitanje o sreću“. „Sreća je ništa više, ili ništa manje, nego reč koju njegovi tvorci koriste da bi okarakterisali sve ono što želimo“.

NAUKA O SREĆI
„Nova nauka o sreći“, kako se često nazivaju istraživanja o jednom od osnovnih emotivnih stanja ljudi, zaista pruža dosta „provokativnog“ materijala koji nesumnjivo podstiče na razmišljanje.

Šta je „nerealni optimizam“?
Generalno, većina ljudi sa mnogo više optimizma gleda na buduće događaje nego što bi trebalo, smatraju mnogi savremeni psiholozi, jer se svakodnevnim sanjarenjem stiče navika predviđanja isključivo srećnih ishoda događaja u budućnosti. Zbog toga očekujemo da se desi nešto o čemu smo već razmišljali, – sanjarili, a ne ono što nam je „daleko od pameti“. Ovo psiholozi nazivaju „nerealnim optimizmom“.
Obećanja koja nam nudi industrija sreće najvećim delom zasnivaju se na usvajanju upravo takvog optimističnog stava, koji treba da generiše zadovoljavajući nivo svakodnevne sreće. „Osnove dobrog života jesu u korišćenju jedinstvene snage za stvaranje autentične sreće i zahvalnosti“, piše čuveni američi psiholog Selidžmen, koji nudi brojne savete o kreiranju i održavanju optimističnog stava. („Kada vaš partner uradi nešto što vas ne zadovoljava, potrudite se da pronađete uverljivo trenutno i izolovano objašnjenje njegovog postupka: ‘Bio je umoran’, ‘Bio je neraspoložen’ ili ‘Bio je mamuran’ umesto objašnjenja poput: ‘On je uvek nepažljiv’, ‘On je stalno mrzovoljan’ ili ‘On je alkoholičar’.)

Pa, gde leži sreća?!
Zabrinutost zbog sreće – kako je postići, šta s njom uraditi – predstavlja luksuz zapadnjačkog modernog života: nakon zadovoljavanja osnovnih potreba za hranom, odećom i skloništem, čovek se okreće sebi i traga za srećom. Sociološka istraživanja ukazuju da isključivo zapadnjački model života nije izvor sreće. Prihodi u SAD su se udvostručili od sedamdesetih godina, ali nivo sreće njenih građana ostao je manje-više isti, što znači da sreća leži u nečemu drugom.
Svako doba rađa popularne psihološke pokrete kakve zaslužuje. Na primer, krajem šezdesetih godina prošlog veka to je bio hipi pokret. On je insistirao na individualnosti i orginalnosti životnog stila pojedinca samoaktualizaciji.
Devedesetih godina, nakon iznenadne, radikalne izmene standarda globalne politike (zbog okončanja Hladnog rata), u svetu se pojavljuju teoretičari (poput Pitera Kramera autora knjige „Slušanje prozaka“) koji sugerišu pronalažanje „pilule za doručak koja će vas učiniti novom osobom“. Akcenat je bio na brzom, instant načinu za postizanje izrazitog utiska lične snage i samopouzdanja. Razgovor o problemima, smatrao prevaziđenim načinom postizanja unutrašnjeg blagostanja.
Sreća je za naše doba, isto što je samopouzdanje bilo devedesetih, a samoaktualizacija sedamdesetih godina prošlog veka: sveti gral koji je očigledno na dohvat ruke i koji nam nikada nije bio potreban kao sada!

PRINCIPI ZADOVOLJSTVA
U poslednjih nekoliko godina naučnici su saznali mnogo o tome šta je sreća, kako je naš mozak generiše i, naročito, zbog čega pravimo greške u pokušajima da predvidimo stvari koje će izazvati to stanje. Iako ne postoji jednostavna matematička formula za „izračunavanje sreće“, svako može da primeni saznanja psihologa i neurologa o ljudskom umu za donošenje pametnih izbora koji će vas zadovoljiti ili usrećiti.

Osetite ljubav Postoji univerzalan faktor koji se vezuje za osećaj sreće – a to nije ni telesna težina niti visina zarade. Širina i kvalitet društvenih veza osobe direktno su u vezi sa srećom. Na primer, na pitanje naučnika, u jednom istraživanju, „Šta biste radije izgubili, prijatelje ili vid?“, većina ispitanika dugo je razmišljala. Ipak, naučnici kažu da ovo pitanje ne zaslužuje toliko razmišljanja. Mnogi slepi ljudi su srećni, dok su osobe bez prijatelja vrlo nesrećne. Provodite što više vremena sa prijateljima i porodicom jer nas te veze održavaju u životu.

Pazite na sebe Ljudi koji nisu zdravi manje su srećni od onih koji su u dobroj fizičkoj formi. To možda zvuči sasvim logično, ali ljudi često zaboravljaju ovu jednostavnu istinu kada se suoče sa brojnim „porocima“ – brzom hranom, cigaretama, fizičkom neaktivnošću… U takvim situacijama osnovno pitanje nije šta trenutno želite da pojedete ili da uradite, već da li želite i kada želite da budete srećni. Ako želite odmah, pojedite veliki hamburger. Ukoliko želite kasnije, izaberite zdrav obrok. Priroda nam je dala velik mozak – da možemo da projektujemo sebe u budućnosti i zamislimo koja će opcija biti bolja. Za razliku od svih drugih živih bića, ljudi su sposobni da žrtvuju u sadašnjosti, da bi imali više u budućnosti.

Ne brinite zbog novca Zarađivanje dovoljno novca za prelazak iz siromaštva u srednju klasu donosi mnogo lične sreće – prelazak iz srednje klase u višu ne stvara isto zadovoljstvo. Manje bogatstvo čini ljude veoma srećnim, ali studije pokazuju da uvećanje imetka ne prati i porast sreće.

Nemojte reagovati previše burno Kao po pravilu, većina ljudi smatra da negativni događaji neizostavno kreiraju negativna osećanja na duži period. Kada pitate ljude da predvide kako bi se osećali da izgube ljubavnika, posao ili deo tela, svi su ubeđeni da će ih nesrećan događaj emotivno uništiti, kao i da će morati da izdrže taj užasno težak period. Ipak, istraživanja pokazuju da čak i najstrašniji događaji uzrokuju relativno kratkotrajnu patnju. U prirodi čoveka je da pronađe način razmišljanja i prihvatanja stvarnosti kada stvari ne krenu željenim pravcem. Suprotno je takođe tačno: većina ljudi ubeđena je da će im određene stvari – kao što su materijalno bogatstvo ili novi posao – doneti veliko zadovoljstvo i da će ih trajno usrećiti. No, mnogo je verovatnije da će ih nešto novo umereno učiniti srećnim, u kratkom vremenu, a onda će se ponovo aktuelizovati stari problemi.

Sreća zavisi od vaših veština da je ulovite

Poznati američki psiholog Martin Selidžman tvrdi da sreća nije nedefinisano stanje koje se ljudima dešava bez svesnog truda i na osnovu puke… pa, sreće. Ono se zasniva na iskustvu pozitivnih emocija – kao što su zadovoljstvo, ponos, smirenost i iskrenost – a koje može da se ostvari preduzimanjem odgovarajućih koraka, baš kao što disciplinovano izvođenje trbušnjaka rezultira ravnim stomakom.

Postoji lični kapacitet za sreću

Pojedini istraživači smatraju da svako od nas može da oseća sreću samo do određene tačke, koja je uslovljena njenim individualnim kapacitetom. To znači da su pokušaji da budemo srećniji (da se prevaziđe najviša tačka urođene sposobnosti za sreću) isto što i pokušaji da budemo viši.

Učite na tuđim greškama

Iako svaki čovek voli da misli da je jedinstven (u svemu), iskustva drugih ljudi mogu da budu poučna u prepoznavanju onoga što je dobro za pojedinca.

Ukoliko zamislite budućnost za koju verujete da će vam doneti ekstremnu sreću, ali koja nije usrećila brojne ljude, treba da budete skeptični.
Osvajanje premije na lotou je savršen primer. Oni koji su dobili veliki novac u igrama na sreću nisu srećniji od ljudi kojima se to nije dogodilo. Ukoliko vam imaginacija govori jedno („Novac je ključ moje seće!“), a ono što vidite oko sebe govori nešto sasvim drugo („Ljudi su srećniji kada manje rade, a više vremena provode sa porodicom i prijateljima“), možda ste drugačiji od svih ili, mnogo verovatnije, drugi ljudi znaju nešto što vi ne znate.

HAPPY MAKEUP

Šta vaš omiljeni magazin „Lepota i zdravlje“, čini za vašu sreću? Niste sigurni? Čitajte pažljivo!
Ubuduće nemojte nikada tražiti izgovor da kupite novi ruž! Eksperti tvrde da kozmetika zaista može da nas usreći (siroti muškarci!).

Odraz u ogledalu sa novom senkom na očima, ili nanošenje luksuzne kremice ili tečnog pudera, može da izazove veću sreću od one koju osetite kada vam neko kupi najskuplji poklon.

Pozitivno Nanošenje mejkapa jeste fundamentalno optimistički čin, tvrde psiholozi. Njime pokazujete spremnost da izađete u društvo i da želite da vas drugi vide u pozitivnom svetlu. S druge strane, kada se ljudi osećaju depresivno, prestaju da brinu o izgledu, zanemaruju ličnu higijenu i beže u san.

Raznobojno Boje mejkapa (i brojne njihove nijanse) koje izaberete mogu da utiču na raspoloženje. Toplije nijanse, a naročito ružičasta, „promovišu“ nadu, dok hladniji tonovi, kao što su svetloplava i tamnozelena, kreiraju osećaj smirenosti. Izaberite boje ruža, senki i rumenila na osnovo osećanja koje želite da kreirate.

Zarazno Šminkom šaljate signale drugim ljudima, a sreća je „zarazno“ osećanje. Jednostavno, svi se bolje osećamo kada smo okruženi ljudima koji zrače pozitivnom energijom, a svrha mejkapa je upravo to – da bude odraz (ili da simulira) dobrog raspoloženja. Ružičasti obrazi i krupne oči, osenčene svetlim bojama, odražavaju mladost, vitalnost i sreću.

Uzbudljivo Nove stvari su prirodni stimulansi koji potiču na produkciju dopamina u mozgu (hormon „dobrog raspoloženja“). Osećaj koji nastane kada (napokon!) otkrijete savršeni ruž za vas jeste vaša reakcija na novinu.
Smirujuće Ceo ritual šminkanja deluje opuštajuće (gotovo meditativno). Voljno izvođenje određenih aktivnosti pod punom koncentracijim može da deluje vrlo smirujuće. A vreme koje ćete posvetiti isključivo sebi obnavlja mentalnu energiju.

HAPPY SLEEP

Neispavanost može razorno da deluje na vaša osećanja i vaš izgled. Naučno je dokazano da nedostatak sna utiče na raspoloženje i povećava sklonost ka anhedoniji (nesposobnost da se oseti zadovoljstvo), depresiji i naglim promenama raspoloženja. Dobra vest: kvalitetan san je najlakši način da popravite raspoloženje.

Spavajte osam sati Istraživanja pokazuju da je većini ljudi potrebno osam sati sna. Međutim, ako ste i dalje umorni ili nervozni, vama treba više sna. Još jedan pouzdan pokazatelj deficita sna jeste isključivo oslanjanje na zvuk budilnika da biste ustali iz kreveta. Odmorni ste onda kada se sami probudite (naravno ukoliko nemate neki ozbiljniji poremećaj sna)

Poklonite pažnju svom okruženju Većini ljudi odgovara da spava u prohladnoj sobi. Bela buka, kao što je ona koju stvara klima uređaj, ili ventilator, može da pomogne da brže utonete u san. Takođe, soba u kojoj spavate treba da bude zamračena. Ukoliko se probudite usred noći, nemojte uključivati svetlo – to će vam otežati da ponovo zaspite.

Naspavajte se vikendom Svako može da izdrži određen period bez dovoljno sna, ali posledice će vas kad-tad stići. Iako se veruje da se nedostatak sna ne može nadoknaditi, ako vikendom odspavate 12 sati, to je korisno utrošeno vreme. Jednostavno, bio vam je potreban taaako dug san!

Dremajte Da biste se brzo osvežili i povratili mentalnu snagu, odremajte s vremena na vreme. Studije pokazuju da je dremež od oko pola sata najdelotvorniji. Ako dremate kraće, nećete se odmoriti, a ako odspavate duže – bićete ošamućeni i teško ćete se uključiti u radne aktivnosti koje vas čekaju.

HAPPY LITERATURA

U „Knjizi o sreći“ saznaćete šta je sreća i otkriti kako da postanete srećni i zadovoljni, zauvek! Potrebno je samo da odvojite malo vremena za sebe, opustite se i uživate u onome što čitate.

Pronađite ono što nedostaje Autorke Heder Samrs i Eni Votson objašnjavaju čitaocu šta mu je do sada nedostajalo i šta sve mora da sazna da bi bio potpuno srećan.

Probudite intuiciju… Ova knjiga obavezno je štivo za svakoga ko želi da se pomeri sa „mrtve tačke“ i uspe u životu. Prepuna je praktičnih saveta i primera, a naučiće vas kako da postanete odgovorni za sopstvenu sreću, kako da negativno iskustvo pretvorite u pozitivno, da povećate broj srećnih „slučajnosti“ u svakodnevnom životu i da izvučete najveću koristi iz njih, da verujete intuiciji i izoštrite je, kao i da stvorite i zadržite pozitivne misli i dobro raspoloženje. To je najbolji put ka zdravom i ispunjenom životu.

(NE)SREĆNA KOŽA
Ubeđeni ste da se na vašem licu vide sve emocije? Lekari veruju da se iza ovog stava krije mnogo istine.

Nova istraživanja pružaju sve više dokaza o tome da između kože lica i emocija postoji direktna veza, kao i da određene aktivnosti koje popravljaju raspoloženje, popravljaju i izgled kože, što nas opet čini još srećnijim i zadovoljnijim.

Vežbajte!
Joga, meditacija, masaža, čak i vežbe disanja, izazivaju osećaj zadovoljstva sobom i redukuju stres. Primene ovih tehnika redukuju posledice stresa na koži, akne, rozaceu, čak i ekcem.

Psihoterapija ili razgovor sa bližnjima
Na isti način, razgovor o potisnutim emocijama, sa stručnim licem, ne popravlja samo mentalno stanje. Kožni problemi koji ne mogu da se izleče, ili ublaže uobičajenim terapijama, često nestaju kada ljudi konačno počnu da odlaze na psihoterapiju. A kada se popravi izgled kože, popravlja se i raspoloženje!

HAPPY FITNES

Veliki broj istraživanja ukazuje na pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti – povećanje energije, samopouzdanja, smirenosti i ublažavanja depresivnosti. Zadovoljstvo zbog uvlačenja u farmerke iz mladosti da i ne spominjemo!

Eksperti koji se bave uticajem fizičkih aktivnosti na raspoloženje otišli su korak dalje ispitujući koje vežbe najviše podižu raspoloženje. Dakle, otkrijte kako da izvučete najviše zadovoljstva iz svake kapi prolivenog znoja.

Radite ono što volite Trening će biti manje naporan, ili dosadan, ako utvrdite šta volite, kao i zbog čega to volite. Možda je to osećaj u mišićima dok ih istežete ili savijate, ili beg od stvarnosti, saznanje da ste deo grupe.

Vežbajte u društvu Bar jednom nedeljno radite vežbe sa prijateljicom ili partnerom. Istraživanja pokazuju da su osobe koje vežbaju sa bliskom osobom smirenije i imaju više energije nego one koje vežbaju same.

Udahnite svež vazduh Mada je svaki oblik fizičke aktivnosti bolji od neaktivnosti – bar zbog sagorevanja kalorija i opšte kondicije – vežbanje na otvorenom definitivno je najbolje kada je reč o popravljanju raspoloženja. Iskustvo pokazuje da ljudi koji vežbaju dalje od neonskog osvetljenja i zračenja TV ekrana više uživaju u onome što rade (te ih to i stimuliše da vežbaju) i opušteniji su nakon treninga.

Mislite o sebi – visoko Osobe koje smatraju da su fit – bez obzira na to da li bi se njihov lekar složio sa tim – ređe pate od depresije i zadovoljnije su, generalno, životom.

HAPPY FOOD

Kao što većina nas dobro zna, na osnovu iskustva, dovoljna je samo pomisao na čokoladu, pa da nam se pojavi osmeh na licu. Zato otkriće naučnika o tome da određene vrste namirnica, kao i dodaci ishrani, popravljaju raspoloženje nije ništa neobično.

Složeni ugljeni hidrati Konzumiranje ove vrste hranljivih materija stimuliše produkciju serotonina, hemijske materija koja se stvara u mozgu, a promoviše dobro raspoloženje.

Omega-3 masne kiseline Ljudi koji redovno jedu namirnice bogate ovim tipom masnih kiselina (tri porcije ribe nedeljno sasvim je dovoljno) emotivno su stabilniji od osoba čija je ishrana siromašna omega-3 kiselinama.

Hrana za utehu S razlogom je nazvana tako. Istraživanja su potvrdila da ako očekujete da vam neka hrana popravi raspoloženje, to će se najverovatnije i desiti.

Folna kiselina Iako smo se kao klinci mrštili pri pogledu na zeleniš na tanjiru, konzumiranje mahunarki i zelenog lisnatog povrća u zrelom dobu odlična je prevencija depresije.

Šećer Sasvim je OK da povremeno pojedete neki slatkiš jer ove namirnice podstiču produkciju endorfina koji odašilju signale zadovoljstva kroz telo. Ipak, znajte da su ti efekti kratkog veka.

Kalcijum Ako svakodnevno uzimate do 1.200 mg ovog minerala (u vidu dodatka ishrani), značajno ćete ublažiti simptome PMS-a.

Vitamin C Ljudi koji svakog dana uzimaju velike količine vitamina C (do 1.000 mg) lakše podnose stres.

Magične pečurke U jednoj američkoj studiji 70 posto ispitanika (visoko obrazovanih, sredovečnih muškaraca i žena) prijavilo je osećaj velikog zadovoljstva, smirenosti i harmoničnosti nakon konzumiranja halucinogena – pod imenom psilocibin – koji se nalazi u sastavu pojedinih vrsta gljiva. U pitanju je supstanca čije je upotreba pod zvaničnom kontrolom a koja predstavlja rizik za zdravlje.

HAPPY MIRISI

Svaka žena, bez obzira na to da li redovno posećuje parfimerije ili ne, dobro zna koliko mirisi mogu da „podignu“.

Voće
Za mnoge je sreća odsustvo brige i straha. Naučnici su utvrdili da miris jabuke i krastavca ublažava tenziju, dok miris citrusnog voća budi optimizam i mentalno osvežava.

Nostalgija
Miris bebi pudera asocira na bezbrižno detinjstvo. Na isti način, miris plastelina, pez bombona i sirupa protiv kašlja indukuje osećaj sigurnosti, zaštićenosti i sreće. Čak i miris koji je vaša majka koristila dok ste bili dete može da pruži osećaj zaštićenosti i utehe. A miris vanile, osim korelacije sa pečenim kolačima, takođe se dovodi u vezu sa detinjstvom. Postoje određeni naučni dokazi da se neke od hemijskih komponenti vanile nalaze i u majčinom mleku.

Priroda
Mnogi ljudi reaguju na mirise u prirodi. Ipak, specifičnost ukusa varira od oblasti do oblasti. Neki ljudi vole miris cveća, neki reke, mora i vazduha, a neki miris pašnjaka i stoke. No, miris lavande deluje smirujuće na sve jer pojačava aktivnost alfa talasa u posteriornom delu mozga koji utiče na opuštanje.

Miris No 1
Ništa ne indukuje osećaj sreće kao miris pečenih kolača! Ako to niste uočili iz ličnog iskustva, znajte da je u svim do sada obavljenim istraživanjima (u više od 40 zemalja sveta) najviše ispitanika navelo miris pečenih kolača kao najprivlačniji. A s obzirom na to da se arome vanila, čokolada, cimet i karamel najčešće vezuju za dobra vremena, detinjstvo i lepe uspomene, sasvim je razumljivo što većina ljudi reaguje na njih.

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock