Remek-dela plastične hirurgije (Prvi deo)

Plastična hirurgija nije samo ugradnja silikonskih implantata, fejslifting, liposukcija… U hirurškim salama izvode se operacije koje ni u kom slučaju ne spadaju u rutinu. O njima smo razgovarali sa vodećim hirurzima iz oblasti plastične i rekonstruktivne hirurgije.

Kvalitetne i jeftine usluge estetskih hirurga u našoj zemlji privukle su mnoge strance koji dolaze u Srbiju da se po znatno nižim cenama podvrgnu nekom zahvatu. Tako npr. Klasična operacija povećanja grudi sa implantatima košta oko 3.000 evra, a u zapadnim zemljama minimum 10.000 dolara, dok operacija nosa košta od 1.600 do 2.000 evra. Za klasični lifting potkože i kože liça i vrata ovde treba izdvojiti 4.000-6.000 evra, a u Americi dvadeset i više hiljada dolara. Ali postoje nestandardne procedure koje, kao što samo ime kaže, nisu česte, ali se rade i u svetu i kod nas.

Nestandardne procedure
Dr Miodrag Colić, generalni sekretar Svetske asocijacije estetskih hirurga Grudni deformiteti.

Jedna od nestandardnih operacija je korekcija potpuno ugnutog grudnog koša, koji se u narodu naziva „kokošije grudi“. Nekad je deformitet toliko izražen, da predstavlja veliki estetski problem. Kod žena se donekle može zamaskirati malo većim silikonskim implantatima, koji smanjuju razmak između dojki, čime se prikriva ugnut grudni koš. Kod muškaraca je situacija neuporedivo teža, te problem rešavamo na jedan od sledeća dva načina.

Prvi je ugradnja specijalno dizajniranog implantata, a postupak podrazumeva pravljenje kalupa, koji se šalje u fabriku implantata. Sledi izrada implantata neobičnog oblika, koji se u potpunosti uklapa u udubljenje. Njegovom ugradnjom ispod kože, estetski nedostatak se rešava. Manjkavost ovog postupka je veoma visoka cena. Zbog toga mnogo češće radimo autotransplantaciju masnog tkiva. Iz drugih delova pacijentovog tela se uzima masno tkivo, koje se na poseban način obrađuje, a zatim ubacuje u deo gde postoji deformitet. Ovaj postupak mora da se ponovi jednom ili dva puta, ali budući da nije komplikovan, to ne predstavlja problem.

Korekcije genitalija
Za razliku od muškaraca, na čijim genitalijama odavno već rade timovi urologa i plastičnih hirurga, sada se javlja sve više žena koje nisu zadovoljne tim delom svoga tela. Najčešće traže korekcije velikih i malih usana i sužavanje vagine. U Holivudu je to već nekoliko godina hit, a kod nas još uvek spada u kategoriju kojom se bavi ovaj tekst.

Dodavanje muskulature
Povremeno nam se obraćaju bodibilderi, koji žele da im se ugrade silikonski implantati, najčešće u listove. Ponekad žele i da diskretnim implantatom pojačaju bicepse. Iako je za mene ideal lepote ženske noge tanka potkolenica i članak, povremeno dođu žene čije noge izgledaju upravo tako, ali one žele da im se u listove ugrade silikonski implantati. Ukoliko i pored mog ubeđivanja ostanu pri svojoj nameri, savetujem im da ne ugrađuju trajne implantate, već njihovo sopstveno masno tkivo. Kada se ono, u manjoj količini, rasporedi duž cele potkolenice, dobija se harmoničan izgled noge.

Neprihvatljivi zahtevi
Jedan čovek, čije je telo bilo skoro potpuno prekriveno tetovažama, hteo je da zameni te slike drugim, a zamislio je da se to uradi tako što će se stara koža ukloniti i staviti nova, koju će moći ponovo da tetovira. To je neizvodljivo čak i kad se radi o običnim, malo većim tetovažama, a o ovako nečem da ne govorimo. Bilo je i drugih bizarnih zahteva: jedna žena je htela da joj na licu napravimo veliki ožiljak, a bilo je onih koji su želeli da im se uklone jagodice prstiju ili promeni lični opis. Takvi slučajevi se i ne uzimaju u razmatranje.“

Na hirurškom stolu u osamdesetoj
Dr med. Bojan Ćirić, specijalista plastične, estetske i rekonstruktivne hirurgije, laser medicina i hirurgija, Miami, Fl, Beograd, Sr.

U moju ordinaciju u Nemačkoj došla je lepa, negovana 80-godišnja gospođa, koja je želela da joj se uradi ultrazvučna liposukcija stomaka i bokova, zatezanje kože stomaka i zatezanje lica i vrata. Sa 80 na 60. Pažljivo sam joj objasnio da se, zbog njenih godina, bojim da krenem u operativni postupak koji nema zdravstveni karakter. Rekla mi je: „Mladiću, ne možete diskriminisati osobe u poznim godinama, ako su zdrave i ispunjavaju sve uslove za izvođenje plastične operacije“. Potom je na sto stavila laboratorijske analize, EKG i saglasnost interniste za izvođenje operacije u opštoj anesteziji. Bila je neverovatno zdrava. Dala mi je svoju fotografiju, napravljenu kada je imala 45 godina. Izgledala je prelepo i otprilike 10 godina mlađe. Naglasila je da zna da je ne mogu toliko podmladiti i da to ne želi, ali da hoće da izgleda kao zdrava, lepa 60-godišnjakinja. Posle uspešno izvedene ultrazvučne liposukcije stomaka i slabina i laser-zatezanja kože stomaka, postoperativni tok je protekao bez ikakvih problema.

Uprkos tome, nadao sam se da će odustati od fejsliftinga, ali – uzalud. Posle mesec dana bila je na konsultacijama za zatezanje lica i vrata, a ubrzo sam uspešno izveo operaciju po konceptu prof. Connella. Prve noći posle operacije ni anesteziolog ni já nismo spavali, jer smo brinuli zbog njenih godina. Srećom, ceo postoperativni tok je prošao kao kod daleko mlađih osoba, a rezultat je bio fantastičan – izgledala je 20 godina mlađe.

I to sve zbog ljubavi. Kasnije nam je pacijentkinja ispričala da je, kao devojka, bila strasno zaljubljena u jednog muškarca. Družili su se, ali on je bio u vezi sa drugom devojkom, koju je kasnije i oženio. Pošto je želela samo njega, a nije htela da se meša u njihovu vezu, posvetila se poslu. Posle mnogo godina braka, supruga njenog izabranika je umrla. Ponovni susret moje pacijentkinje i njene velike ljubavi, bio je početak ili nastavak ljubavi iz mladosti. Ona je tada poželela da izgleda mlađe i vitkije, da bude srećna, bez obzira na to koliko će to trajati. Sada znam da je trajalo deset godina. Gospođa je nedavno preminula, nedugo posle smrti muškarca kojeg je toliko volela

Izjednačavanje nogu
Dr Violeta Skorobać, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, specijalna bolnica Diona

Imala sam pacijentkinju, staru 50 godina, koja je u prvoj godini života preležala dečiju paralizu. Zbog toga se njena desna noga slabije razvijala i na kraju rasta ostala kraća od leve 3 cm. Prve operacije u 21. godini, lekari joj produžavaju desnu Ahilovu tetivu. Desna noga zaostaje za levom i u debljini i u razvijenosti mišića, kao i u kvalitetu kože. Koža potkolenice je neelastična, sklerotična i sa ožiljcima duž zadnje i spoljašnje lože potklolenice, koji su bili rezultat produžavanja tetive. Zbog svega toga, pacijentkinja je vrlo rizična za umetanje implantata u potkolenicu i butinu, a postoji i problem znatno tanjeg kolena, koji se ne može rešiti implantatima. Preoperativno uzete mere obima su: desna butina 48 cm – leva 56 cm, desno koleno 30 cm – levo 39cm, desni list 26 – levi 38 cm, desni gležanj 16 cm – levi 21 cm. 

Cilj operativnog zahvata je bio da se noge u svim segmentima izjednače, da se maksimalno postigne simetrija leve i desne noge. Jedini mogući operativni plan je popunjavanje noge njenim sopstvenim masnim tkivom. Sa leđa i stomaka smo uklonili 2.100 ml masti, koju smo potom obradili, centrifugirali i stabilizovali. Posle tih postupaka ostalo je 1.450 ml. Masne ćelije smo infiltrirali u deo desnog boka i zadnjice, butine, kolena, potkolenice i gležnja u kompletnom obimu. Budući da je koža potkolenice i gležnja neelastična i prekrivena ožiljcima, njena rastegljivost je bila limitirana. Popunjavanje smo izvršili do granice maksimalnog pritiska. Zamrzli smo 100 ml masti radi korekcije potkolenice mesec dana posle operacije. Fiksacijom flasterima ograničili smo pokretljivost kože, a steznici nisu dozvoljavali oticanje noge, što je vrlo bitno radi preživljavanja masti. Nakon mesec dana, dodavanjem odložene masti u potkolenicu, postigli smo maksimalno izjednačavanje nogu.

Kontrolni pregled nakon šest meseci potvrdio je da je ova tehnika definitivni izbor kod ovakve vrste pacijenata. Nove mere su: obim desne butine 54,5 cm – leve 56 cm, desnog kolena 37,5 cm – levog 38 cm, desni list 36 cm – levi 37 cm, desni gležanj 20 cm – levi 21 cm. Višedecenijska želja pacijentkinje da obuče suknju, konačno je ostvarena.

Nova koža nakon teških opekotina
Prof. dr sc. med. Života Hadžić, specijalista za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, Ordinacija za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Profesor Hadžić

Teška ili ekstenzivna opekotina predstavlja jednu od najstrašnijih povreda – po dužini lečenja, smrtnosti, komplikacijama, psihičkim, estetskim i socijalnim posledicama. Dužina lečenja i krajnji ishod zavise od procenta i dubine zahvaćene površine kože, opekotinskog agensa, životne dobi, prethodnog zdravstvenog stanja… Prema svetskim statistikama za svaki proceda opečene površine potreban je dan i po lečenja. U svojoj praksi sreo sam se s opekotinama koje su zahvatale od 50 do čak 90 odsto ukupne površine kože. Ljudi – žive buktinje I kod najtežih opekotina i postopekotinskih komplikacija, snagom pacijentove volje zalaganjem lekarskog tima mogu se postići veoma dobri rezultati. Jedan od najlepših primera je slučaj mladog električara iz Loznice, koji je zbog nesrećnog slučaja na radnom mestu, postao živa buktinja. Na 78 odsto kože imao je duboke opekotine. Danas je majstor karatea i otac troje dece. Srećno su se završili i slučajevi pacijenata sa 65 odsto opečene kože: dvadesetjednogodišnjeg vojnika i pacijenta iz Aranđelovca. U vreme rata u BiH izlečili smo 12-godišnjeg dečaka A. M. iz Srebrenice, koji je takođe imao 65 odsto zahvaćene površine, a svi dobrovoljni davaoci kože bili su Srbi. Najdrastičniji slučaj u mojoj praksi je dečak M. Đ. iz Podgorice, sa skoro 90 odsto opečene površine kože. Srećan sam što je i on uspešno izlečen. 

Prva faza: Pokrivanje ranjavih površina kožom donatora. Posle četrdesetak dana ona počinje da se „topi“, a na tom mestu se ponovo stvara rana. Za to vreme lekari od preostale zdrave kože, koje obično nema više od desetak posto, „proizvode“ novu kožu (širenjem pomoću „meš“ aparata) i njome pokrivaju rane. Mesta sa kojih je koža uzeta zarastaju za nedelju dana i tada se sa njih ponovo uzima koža. Dešavalo se da taj postupak ponavljam sedam puta.

Druga faza: Posle teških opekotina ostaju veliki, hipertrofični ožiljci i kontrakture (zgrčenost zglobova). Slede rekonstruktivne operacije kojima se vraćaju funkcije i popravlja estetika. Osobe su često unakažene, nedostaju im uši, nos, kapci, obrve, šake su teško deformisane., a dešava se i da ne mogu da otvaraju usta. Rekonstruktivna hirurgija, srećom, može da im pomogne u manjoj ili većoj meri.

Brankica Treskavica