Rešite se glavobolje!

Naš test u tri dela otkriva iznenađujuće načine da „nadmudrite“ glavobolju – pre nego što se ona javi. Takođe ćemo vam otkriti koji su potencijalni uzroci i kako da se rešite bolova u glavi…

Gorica je počela da oseća snažne glavobolje još pre deset godina. U početku, one su se javljale svaka dva meseca, međutim, ubrzo su postale mnogo učestalije i, nakon godinu dana, Gorica, inače advokat, imala je bar dve glavobolje nedeljno – umerenog ili jakog intenziteta – što ju je nateralo da se obrati neurologu. On joj je propisao lekove protiv migrene, koji nisu delovali, osim kada bi uzela dve ili čak tri doze. A onda je zatražila pomoć drugog neurologa. Ovaj stručnjak joj je sugerisao da izbaci iz ishrane određene namirnice, koji su mogle da budu uzročnici glavobolja – uključujući napitke s kofeinom, vino, crni luk, pojedine citruse i jogurt. Takođe, savetovao joj je da prepolovi dozu verapamila (lek koji se najčešće koristi u slučaju hipertenzije, aritmije, a u novije vreme i kao antimigrenozno sredstvo). Nakon pola godine, ova tridesetpetogodišnja žena prestala je da uzima lekove, a glavobolje su se značajano proredile. Sada majka jednogodišnjeg dečaka, Gorica oseća glavobolju jednom mesečno (iako ni to nije pravilo), koju efikasno eliminiše običnim analgetikom.

Tipična priča o glavobolji

Razumljivo, Gorica nije usamljeni slučaj. Naprotiv, medicinska istraživanja pokazuju da čak 90 posto ljudi oseti bol u predelu glave bar jednom godišnje. Od toga, stručnjaci veruju da trećina stanovništva (čak 75 posto žena) pati od migrene – snažnog, pulsirajućeg bola u polovini glave, često praćenog mučninom ili povraćanjem, osetljivošću na svetlost i/ili zvuke, kao i drugim ekstremnim simptomima poput senzornih „aura“ (na primer, svetla pred očima, utrnulosti ili bockanje u šakama i stopalima).

Budući da ljudi često osećaju kombinovane simptome, kao i da se glavobolje javljaju u različitim oblicima i vremenskim razmacima, neki stručnjaci smatraju da su termini „migrena“ i „tenzija“ nepotrebni i da zbunjuju. Prema njihovom mišljenju, tenziona glavobolja jeste samo blaga migrena. U svakom slučaju, tenziona i migrenozna glavobolja jesu dve najčešće forme, koje se manifestuju na sličan način. Nekada se verovalo da su kontrakcije mišića u glavi i vratnom delu osnovni uzrok tenzione glavobolje. No, danas stručnjaci smatraju da oba oblika glavobolje, osim pomenutog uzročnika, nastaju i iz drugih razloga, uključujući stres ili određene vrste namirnica, koji menjaju biohemiju mozga i izazivaju bolne kontrakcije i širenje krvnih sudova glave. Na kraju, ukoliko se većina glavobolja – od blagih do snažnih – javlja iz sličnih uzroka, i ispoljava na sličan način, onda se u većini slučajeva može sprečiti, ili tretirati na sličan način.

Nada za sve koji pate od glavobolje

Ukoliko relativno retko imate glavobolje, onda će analgetik za opštu upotrebu biti sasvim dovoljan. No, čak i tada, kao i u slučaju težih glavobolja, utvrđivanje uzroka može da vam pomogne da ih potpuno izbegnete u budućnosti. Ovaj trofazni test, koji je osmislio jedan američki neurolog (Dejvid Bušholc), pomoći će vam da otkrijete pravi uzrok svoje glavobolje, kao i da pronađete adekvatna rešenja.

Prvi deo: Lekovi koje uzimate

Odgovorite na svaku tvrdnju sa „tačno“ ili „netačno“.

* Uzimam određene lekove za blage ili umereno jake glavobolje najmanje dva puta nedeljno.

* Uzimam određene lekove za jake glavobolje najmanje dva puta mesečno.

* Glavobolja se vraća čim prestane dejstvo leka i tada uzimam drugu dozu.

* Lekovi uopšte više ne deluju.

* Ponekad osećam glavobolju čim se ujutro probudim.

* Obično popijem kafu, ili neki kofeinski napitak, protiv glavobolje.

Ako ste odgovorili sa „tačno“ na jednu ili više tvrdnji, onda pročitajte nastavak teksta. U suprotnom, pređite na drugi deo testa.

Sudeći prema naučnim saznanjima stručnjaka Međunarodnog društva koje se bavi izučavanjem i lečenjem glavobolja (sedište je u Londonu), veliki procenat ljudi, koji pati od glavobolja, uzima lekove u prekomernim dozama. U određenim slučajevima, to može da uzrokuje hronični sindrom dnevne glavobolje, poznat i kao „povratna“ glavobolja. U medikamente koji uzrokuju ovaj tip glavobolje ubrajaju se sredstva za pročišćavanje disajnih puteva u slučaju problema sa sinusima, prehlada i alergija, kao i nesteroidni antiupalni preparati koji sadrže kofein. Lekovi na recept, koji mogu da uzrokuju „povratne“ glavobolje, uključuju opioide i slične medikamente, butalbital i izometepten sastojke, ergotamine i triptane.

A, na koji način deluju ovi analgetici? Ako se radi o neopioidima, lek sužava krvne sudove u mozgu i privremeno eliminiše bol. Međutim, kada prođe dejstvo leka, krvni sudovi se još više šire, a tegobe se pojačavaju. Kada su u pitanju opioidni analgetici, otpornost receptora opijata u mozgu značajno se povećava, a kada prođe dejstvo leka, bol se pojačava.

Pomoć u slučaju glavobolje: Zbog ovog efekta, stručnjaci savetuju pacijentima da odmah prekinu terapiju lekovima koji uzrokuju „povratnu“ glavobolju, ali da to ne čine bez konsultacije sa lekarom (u određenim slučajevima, nagli prestanak terapije može da bude opasan po zdravlje).

Drugi deo: Potencijalni uzročnici

Odgovorite na svaku od ovih tvrdnji sa „tačno“ ili „netačno“.

* Osećam glavobolju kada sam pod stresom.

* Osećam glavobolju nakon konzumiranja određene hrane ili pića.

* Osećam glavobolju u vreme kada treba da dobijem menstruaciju.

* Promena vremena izaziva glavobolju.

* Određeni mirisi izazivaju glavobolju.

* Nedostatak, ili previše sna, izazivaju glavobolju.

Ako ste odgovorili „tačno“ na jedno ili više tvrdnji, nastavite da čitate tekst. U suprotnom, pređite na treći deo.

Mozak ljudi koji se obično klasifikuju kao osobe koje pate od migrene veoma je osetljiv na promene vremena, sna i hormonskog statusa. U ostale uzročnike spadaju ishrana i stres. Efekat ovih izazivača može da bude kumulativan – što ste većem broju njih izloženi, veće su šanse za pojavu glavobolje. DOBRA VEST: Utvrđivanje uzroka i njihovo kontrolisanje može da bude jedini efikasan način prevencije bola. Iako je prilično teško precizno utvrditi sastav materija u hrani, koje uzrokuju glavobolju, njihova eliminacija iz ishrane apsolutno je ostvarljiva.

Pomoć u slučaju glavobolje: Eksperti savetuju održavanje utvrđene dinamike sna (od sedam do devet sati), redovnu fizičku aktivnost (najmanje 30 minuta tri puta nedeljno), konzumiranje svih dnevnih obroka i redukcija stresa u najvećoj mogućoj meri.Izbegavanjem najčeših trigera u ishrani – crvenog vina, čokolade, zrelih sireva, jezgrastog voća i MSG (monosodium glutamat – materija u sastavu velikog broja gotovih namirnica radi poboljšanja ukusa), kao i mesnih prerađevina i kofeina – takođe može da pomogne. Stručnjaci takođe preporučuju vođenje dnevnika koji će vam omogućiti da utvrdite vezu između hrane, pića i lekova koje ste uzimali i pojave glavobolje. Najčešći uzročnici iz kategorije lekova jesu kontraceptivne pilule, preparati protiv akni i dijetetski preparati za mršavljenje. Kada identifikujete i eliminišete uzročnike, i prestanete da koristite lekove u prekomernim količinama, kao što je opisano u prvom delu, vaše glavobolje verovatno će potpuno nestati. Ukoliko se to ne desi, pročitajte treći deo teksta.

Treći deo: Vaša ličnost

Odgovorite na svaku tvrdnju sa „tačno“ ili „netačno“.

* Osećam blagu ili glavobolju umerenog intenziteta najmanje dva puta nedeljno, ali ne uzimam nikakve analgetike.

* Osećam jake glavolje najmanje dva puta mesečno, ali ne uzimam nikakve lekove da ublažim bol.

* Prilično sam uverena da držim pod kontrolom sve uzročnike, ali i dalje patim od glavobolje.

Ako ste odgovorili „tačno“ na jednu ili više tvrdnji, nastavite da čitate tekst.

Vaša sklonost ka glavoboljama u osnovi ima genetsku predispoziciju. Ukoliko se ispoljava umerenim bolovima, i pored toga što ne uzimate previše lekova i uspevate da izbegnete uzročnike, verovatno ćete češće osećati glavobolju, ili će ona biti jača.

Pomoć u slučaju glavobolje: Tražite od svog lekara da vas uputi specijalisti, koji će osmisliti delotvornu strategiju protiv bolova. Takođe, pokušajte svakodnevno, ili u trenucima kada vas boli glava, da koristite analgetike (bez recepta) koji ne sadrže kofein. Nedostatak kofeina znači da analgetik neće uzrokovati povratni bol. Ako su bolovi veoma jaki, lekar će vam verovatno propisati upotrebu analgetika koji sadrže triptane ili ergotamine, mada postoji mogućnost, kao što je već napomenuto, da oni izazovu povratni bol, ukoliko se uzimaju češće od dva puta mesečno.

Znatan broj drugih lekova koji se izdaju na recept takođe može da spreči pojavu migrenoznih napada zbog načina na koji stabilizuju krvne sudove i/ili utiču na biohemiju mozga. U ovu farmakološku kategoriju spadaju triciklični antidepresivi, beta-blokatori i kalcijum blokatori, kao i lekovi protiv epileptičnih napada. Razumljivo, svi oni uzrokuju nuspojave – od opšte slabosti do uvećanja telesne mase – zbog čega je neophodno da se o njihovom dejstvu konsultujete sa lekarom.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime