(Sa)čuvajte srce!

Promena loših životnih navika ključ za je za očuvanje zdravlja srca, ali i celokupnog organizma. Zato, primenite savete dr Živojina Jonjeva, specijaliste za koronarnu hirurgiju, i smanjte rizik od kardiovaskularnih oboljenja

Statistike pokazuju da se, po učestalosti oboljenja srca i krvnih sudova, naša zemlja nalazi na trećem mestu u svetu. Ateroskleroza je najčešće oboljenje današnjice i ogromni napori najrazvijenijih zemalja sveta usmereni su ka njenoj prevenciji. A šta je, zapravo, ateroskleroza? To je proces tokom kojeg se u unutrašnjosti krvnih sudova nagomilavaju materije koje ih sužavaju. Kada se arterija suzi ili začepi, organ koji ona snabdeva krvlju prestaje da funkcioniše. U najznačajnije faktore rizika koji doprinose nastanku bolesti srca i krvnih sudova ubrajaju se pušenje, šećerna bolest, hipertenzija, visok nivo masnoća u krvi, godine života i genetika. Zato je veoma važno da se većina ovih faktora smanji, ili eliminiše. Počnite na vreme da se brinete o svom srcu, da vas ne bi pitala starost…

UKUSNI I ZDRAVI OBROCI

Masti, kao i ugljeni hidrati, proteini, vitamini, neophodni su za normalno funkcionisanje organizma. Ipak, treba obratite pažnju na to koje masti se unose hranom – zasićene, mononezasićene ili polizasićene. Svaki put, kada pripremate obrok, dobro razmislite o tome kakve namirnice koristite – da li prednost dajete salatama ili pak prženom mesu i jelima sa zaprškom.

Masti životinjskog porekla sadrže LDL ili „loš“ holesterol koji se veoma lako vezuje za slobodne radikale i tako postaje još opasniji, jer se brže lepi za zidove krvnih sudova. Materije koje sprečavaju LDL oksidaciju nazivaju se antioksidanti i, zajedno sa vitaminima C, E i A, nalaze se u svežem voću i povrću.

JEDITE MORSKU RIBU

Osobe koje često konzumiraju morsku ribu, ređe obolevaju od koronarnih bolesti. Razlog je taj što riblja mast sadrži omega-3 masne kiseline, koje sprečavaju nastanak ateroskleroze, regulišu krvni pritisak, smanjuju oksidaciju LDL holesterola i održavaju normalan ritam srca. Ipak, preteran unos ovog zdravog sastojka ribe može da pojača navedene komplikacije, umesto da ih eliminiše. Upravo zbog toga, postavlja se pitanje koliko je zdravo konzumirati suplemente omega-3 masnih kiselina koji mogu da se nabave u slobodnoj prodaji. Činjenica je da uzimanje kapsula sa ribljim uljem posle pljeskavice nema nikakvog efekta i zato je najbolje da se korisni sastojci unose putem hrane.

OPREZNO S KAFOM!

Važno je, ne samo koliko jaku kafu pijete, već i na koji način ste je pripremili. Zrno kafe sadrži ulja koja mogu da povećaju nivo holesterola u krvi. Zbog toga je filter-kafa uvek bolji izbor od espresa ili kafe spremljene na tradicionalan način. Kofein ne povećava rizik od koronarne bolesti, ali podiže krvni pritisak. Zato se, ako posle kafe osetite da vam srce „lupa“ ili „preskače“ a pritisak raste, obavezno obratite lekaru. Šoljica kafe sadrži 150-175 mg kofeina, šolja čaja 125 mg, energetska pića 80 mg, „koka-kola“, „pepsi“ i „fanta“ minimum 40 mg. Ukoliko, nakon konzumiranja ovih napitaka, osetite smetnje, opredelite se za napitke koji ne sadrže kofein.

CRNO VINO ŠTITI SRCE!

Jedna čašica alkoholnog pića dnevno korisna je za srce. Naučna istraživanja pokazuju da alkohol (naravno, u umerenim količinama) povećava nivo HDL ili „dobrog“ holesterola i smanjuje rizik od zgrušavanja krvi, što može da izazove srčani udar. Crno vino, osim alkohola, sadrži i flavonoide, koji pozitivno deluju na srce, jer smanjuju količinu slobodnih radikala. Flavonoidi ima i u voću i povrću (jabuci, luku, mahunastom povrću, zelenom čaju), pa konzumaciju crnog vina možete da zamenite i ovim zdravim namirnicama.

OGRANIČITE UNOS SOLI!

Kuhinjska so utiče na krvni pritisak, zato ograničite njen unos na 2,4 g dnevno. Zabluda je, međutim, da samo smanjenje unosa soli snižava krvni pritisak: ukoliko iz ishrane ne izbacite visokokalorične namirnice – hipertenzija vam ne gine!

STRES – NEPRIJATELJ BROJ 1!

Stresne situacije su, nažalost, deo naše svakodnevice. Fiziološki odgovor na stres sličan je odbrambenoj reakciji praistorijskog čoveka na napad razjarene zveri, po principu: odbrani se ili ćeš umreti. I danas, na isti način, reagujemo na spoljašnji napad – oslobađaju se aktivne materije koje ubrzavaju rad srca, „podižu“ krvni pritisak i dovode do nekontrolisanog grča u krvnim sudovima. U isto vreme, povećava se nivo šećera i holesterola u krvi. Zato, primenjujte sledeće savete koji će vam pomoći da ignorišete uzroke stresa: smanjite unos kafe, više šetajte, vežbajte stres-redukcione tehnike. Pokušajte da primenite tehniku imaginarnog fokusiranja – razmišljajte o nečem lepom, opustite se, maštajte… Videćete da pomaže!

BUDITE AKTIVNI!

Redovna fizička aktivnost neophodna je za efikasan rad srčanog mišića. Dovoljno je da vežbate 30 minuta dnevno, a trening možete da podeliti u tri desetominutne serije. Vežbajte postepeno, počnite od sporijih i lakših vežbi, pa povećevajte frekvenciju dok vaše srce ne ojača. Najlakša vežba je hodanje. Nakon zagrevanja, ubrzajte hod 10-15 minuta, a zatim ponovo usporite tempo. Nepisano je pravilo da je šetnja u prijatnom društvu najbolja prevencija bolesti srca. Vežbe jačeg intenziteta nisu neophodne za poboljšanja srčanog rada.

PREVENTIVNO UZIMAJTE ASPIRIN!

Dnevna doza aspirina od 100 miligrama optimalna je za dugotrajnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti i srčanog udara.

Ako se odlučite za ovakav vid prevencije, obavezno se konsultujte sa lekarom jer, ukoliko ovaj lek uzimate u većim dozama, mogu se javiti komplikacije u vidu oštećenja sluzokože želuca, alergije, tamne stolice (zbog krvarenja u crevima), obilnih krvarenja tokom menstruacionog ciklusa, pa čak i modrica po telu.

ZNAČAJ VITAMINA B

Nedostatak pojedinih vitamina u organizmu utiče na nastanak i razvoj srčanih oboljenja. Vitamini iz grupe B (B12, B6 i folna kiselina) regulišu nivo pojedinih aminokiselina u krvi, a njihov nedostatak izaziva srčane smetnje. B vitamin se nalazi u mlečnim proizvodima, zelenom povrću, ribi i žitaricama. Ipak, većina ljudi ne usklađuje obroke s potrebnom količinom vitamina, pa pribegava upotrebi vitaminskih preparata. Međutim, ovakve proizvode ne bi trebalo da uzimate „na svoju ruku“. Oko izbora određenog vitaminskog suplementa najbolje je da se posavetujete sa lekarom.

RECITE NE CIGARETAMA!

Kod žena pušača, koje koriste oralna kontraceptivna sredstva, znatno je povećan rizik od nastanka koronarnih bolesti i moždanog udara. Zato, nikad ne kombinujte antibebi pilule i cigarete! Pušenje je odgovorno za petinu smrtnih slučajeva u Srbiji. Pušači, u odnosu na nepušače, imaju 70% više šansi da obole od ateroskleroze. Psihijatri smatraju da osobe koje naprave dobar plan za odvikavanje od ove štetne navike uglavnom uspevaju u svojoj zamisli. Evo primer dobrog plana – odredite tačan datum kada ćete prestati da pušite, beležite kada najčešće palite cigaretu, kao i šta radite dok pušite, smanjujte broj popušenih cigareta svakog dana, pokušajte da izbegnete stresne situacije i konflikte sa kolegama na poslu jer to pojačava nervozu, preispitajte razloge zbog kojih pušite i pronađite aktivnost koje će suzbiti želju za cigaretom. Srećno!

KAKO VIJAGRA UTIČE NA SRCE?

Lekovi protiv impotencije sadrže veliku količinu nitrata, koji u sadejstvu sa drugim kardiovaskularnim lekovima mogu da dovedu do neželjenih posledica. Vijagra u kombinaciji sa drugim nitratima može da izazove pad krvnog pritiska i iznenadnu smrt pacijenta. Upravo zbog toga „plavu pilulu“ ne treba da uzimaju osobe čija se terapija sastoji od lekova sa nitratima, ali i drugih preparata za regulisanje visokog krvnog pritiska. Kod srčanih bolesnika, ovaj lek može da izazove i angiozne tegobe i infarkt.

Tekst: Sanja Klipa-Gavanski; foto: Dreamstime, Arhiva, CMI