Sprečite TOPLOTNI udar

Toplotni udar je medicinski hitno, a u nekim situacijama po život opasno stanje organizma, koje nastaje zbog neadekvatne termoregulacije, nakon čega telesna temperatura prelazi 40 stepeni C.

Može se javiti kao posledica upražnjavanja fizičkih ii sportskih aktivnosti na visokim temperaturama, ali i usled naglog porasta temperature vazduha. U prvom slučaju pogađa mlađe osobe, a u drugom starije ljude i decu. U svakom slučaju, bitno je da pacijent, već nakon prvih znakova upozorenja, hitno potraži medicinsku pomoć.

Do toplotnog udara dolazi nakon serije upozoravajućih znakova, kada se previde toplotni grčevi i iscrpljenost. Znaci mogu biti obilnije preznojavanje, iscrpljenost i žeđ. Prisutan je nevoljni spazam mišića ruku, nogu ili stomaka, dok povišena temperatura obično izostaje.

Pošto toplotni grčevi nastaju kao posledica prekomernog znojenja, usled čega organizam gubi vodu i elektrolitre, neophodno je ovaj gubitak što pre nadoknaditi unošenjem tečnosti, te prestati sa aktivnostima i skloniti se u hladniju prostoriju.

Glavno obeležje toplotnog udara jeste nagli skok telesne temperature, koja prelazi vrednost 40 C. Znojenje je poremećeno ili potpuno izostaje. Ukoliko je uzročnik spoljašnja toplota, koža je suva i topla, dok je nakon težih fizičkih aktivnosti vlažna, ali ne dovoljno, što je znak da telo upija više toplote nego što može da izbaci znojenjem.

Stanje je praćeno crvenilom, ubraznim, plitkim disanjem i lupanjem srca koje pokušava da normalizuje telesnu temperaturu. Ponekad se javljaju glavobolja i neurološke smetnje poput gubitka svesti, halucinacija, otežan govor, pa čak i koma. Toplotni udar može da se prepozna i po stanju mišića koji tokom prve faze poremećaja mogu biti osetljivi ili pod grčevima, da bi se sa pogoršanjem stanja potpuno ukočili ili postali mlitavi.

U slučaju toplotnog udara treba odmah pozvati stručnu medicinsku pomoć, a dok ne stignu osobu koja pokazuje simptome toplotnog udara što pre skloniti na klimatizovano, hladnije mesto ili je rashladiti mokrom krpom ili ventilatorom. Ukoliko postoje uslovi, preporučuje se kupanje ili tuširanje umereno hladnom vodom.

Na prepone, vrat ili ispod pazuha mogu se staviti kese sa ledom. Pri tom treba biti pažljiv, a hlađenje se mora zaustaviti kada se temperatura tela vrati u normalu. Osim toga, pacijent hitno mora nadoknaditi izgubljenu vodu i so iz organizma, tako što će u manjim gutljajima uneti tečnost u kojoj je prethodno razmućena kašičica soli.

Prevencija toplotnog udara

Nošenje lagane, šire odeće, jer se na taj način organizam lakše rashlađuje, zahvaljujući boljem isparavanju znoja.

Boravak u hladnim, zatamnjenim prostorijama sa klima – uređajem ili bar ventilatorom.

Unošenjem dovoljne količine tečnosti, kako bi se podstaklo znojenje tela i održala telesna temperatura.

Pažjiv izbor lekova, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom, pošto neki medikamenti ometaju hidriranje organizma. To se, pre svega, odnosi na lekove koji sužavaju krvne sudove, regulišu krvni pritisak – blokirajući lučenje adrenalina, oslobađaju telo soli i tečnosti, lekovi koji umanjuju psihičke tegobe (antidepresivi i antipsihotici), kao i oni koji deluju kao stimulansi (amfitamini).

Izbegavanje sedenja u zaustavljenom automobilu. Temperatura u kolima parkiranim na suncu može porasti za 11 C nakon samo deset minuta, zbog čega nikoga ne treba ostaviti da čeka u autu (posebno ne malu decu).

Izbegavanja intenzivnih fizičkih aktivnosti po toplom vremenu. Ukoliko se upražnjava sport, najbolje je trenirati ujutro ili kasno po podne.

Izvor: Top zdravlje