Vaši TAJNI hormoni

Većina ljudi pripisuje svoje zdravstvene tegobe nepravilnom radu srca, želuca, lošoj cirkulaciji ili deformacijama kičme. No, retko ko posumnja da nešto nije u redu sa endokrinim žlezdama i hormonima koje one luče. Ipak, ovi hemijski „prenosioci poruka“ utiču na rad bezmalo svih ćelija, organa i sistema u našem organizmu.
Hormoni regulišu rast, funkcije tkiva, metabolizam i seksulanu funkciju, baš kao i reproduktivne procese. Zato smo zamolili našeg stručnog saradnika – endrokrinologa – da jednostavnim jezikom objasni mehanizam rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

POLNE ŽLEZDE

GDE SE NALAZE? Jajnici su smešteni pored materice (sa obe strane), a kod muškaraca su to testisi i nalaze se u skrotumu.

FUNKCIJA Jajnici oslobađaju jajne ćelije u matericu i proizvode estrogen i progesteron, hormone koji su od ključnog značaja za ovulaciju, menstruaciju i trudnoću. Jajnici takođe kontrolišu razvoj dojki i proizvode male količine testosterona, radi podsticanja seksualne želje. Kod muškaraca, testisi produkuju spermu i hormon testosteron koji je ključan za libido.

POTENCIJALNI PROBLEM Neredovne menstraucije, poremećaj ovulacije, kao i pojačana telesna maljavost mogu da ukažu na sindrom policističnih jajnika (brojne vodene ciste na ovom organu). Poremećaj rada testisa može da naruši produkciju muških seksualnih hormona.

TERAPIJA Kod žena se obično primenjuje terapija medikamentima (na bazi hormona) ili operativni zahvat, kojim se razbijaju ciste. Budući da se radi o skupu simptoma, svaki se može tretirati određenim lečenjem. Inače, sindrom policističnih jajnika ne može da se izleči, pa se bolest mora držati pod kontrolom. Kod muškaraca, poremećaj funkcije testisa – manjak sperme ili testosterona – može da se reguliše primenom određene reproduktivne metode ili hormonskom terapijom.

NADBUBREŽNE ŽLEZDE

GDE SE NALAZE? To su parne žlezde smeštene iznad bubrega.

FUNKCIJA Proizvode hormone kortizol i adrenalin, kao odgovor na izloženost organizma stresu, kao i aldosteron, koji reguliše nivo tečnosti i soli u organizmu.

POTENCIJALNI PROBLEM Smanjena funkcija adrenalnih žlezda može da izazove pojavu Adisonove bolesti, dok hiperprodukcija kortizola uslovljava pojavu Kušingovog sindroma.

TERAPIJA Zavisi od uzroka. Ukoliko je to benigni tumor, onda se uklanja operativnim putem. No, ako je u pitanju neki drugi uzrok Adisonove bolesti, koja je hrončinog karaktera, onda se najčešće doživotno sprovodi terapija supstitucije hormona (oralnim putem), dok se u slučaju Kušingovog sindroma, osim hormonske terapije, menja način ishrane (veći unos proteina i kalijuma).

PARATIROIDNE ŽLEZDE

GDE SE NALAZE? Ima ih četiri i smeštene su u vratu, iza tiroidne žlezde.

FUNKCIJA U njima su smešteni specijalni senzori za nivo kalcijuma u organizmu. U slučaju nedostatka, ove žlezde aktiviraju produkciju paratiroidnog hormona, koji omogućava apsorpciju kalcijuma iz kostiju, bubrega i creva.

POTENCIJALNI PROBLEM Hipokalcemija izazvana tumorom (paratiroidni adenom) može da se manifestuje brojnim simptomima, uključujući abnormalne grčeve u mišićima, anksioznost, utrnutost tela i epi-napade.

TERAPIJA Ukoliko je tumor uzročnik hipokalcemije, pribegava se operativnom zahvatu, dok se u slučaju drugih uzroka sprovodi terapija nadoknade kalcijuma i vitamina D dijetetskim preparatima.

HIPOFIZA

GDE SE NALAZI? Hipofiza je žlezda veličine zrna graška i fiksirana je za bazu mozga.

FUNKCIJA Hipofiza upravlja radom svih ostalih endokrinih žlezda, kao i većinom funkcija našeg organizma. Ova žlezda luči brojne hormone, uključujući oksitocin (tokom porođaja), prolaktin (podstiče lučenje mleka), vazopresin (antidiuretski hormon koji kontroliše nivo tečnosti u organizmu) i hormon rasta.

POTENCIJALNI PROBLEMI Usled nedostatka određenog hormona hipofize javlja se poremećaj u funkciji žlezda, ili funkcije organizma na koji utiče taj hormon. Na primer, hiperprodukcija prolaktina može da izazove prestanak menstruacije (amenoreja) i abnormalnu produkciju mleka. Inače, dopamin (hormon dobrog raspoloženja) kontroliše rad prolaktina. Zato, ako patite od nedostatka dopamina, velike su šanse da u vašem organizmu postoji višak prolaktina.

TERAPIJA U najvećem broju slučajeva sprovodi se hormonska nadoknada medikamentima.

TIROIDNA ŽLEZDA

GDE SE NALAZI? U prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice.

FUNKCIJA Proizvodi tiroksin i pretvara jod iz hrane u hormone koji regulišu rast i metabolizam.

POTENCIJALNI PROBLEM Smanjena funkcija tiroide, ili hipotiroidizam, očituje se konstantnim umorom, uvećanjem telesne mase i gubitkom kose. Ubrzan rad, ili hipertiroidizam, izaziva uvećanje žlezde, što se vidi na vratu.

TERAPIJA Hipotiroidizam se leči uzimanjem tiroksina u formi lekova, a hipertiroidizam medikamentima koji blokiraju produkciju hormona, hirurškim zahvatom ili radioaktivnim jodom. Dobra prevencija uvećanja žlezde jeste konzumiranje namirnica bogatih jodom.

HIPOTALAMUS

GDE SE NALAZI? U nižem, centralnom delu mozga.

FUNKCIJA Hormoni hipotalamusa šalju signale u hipofizu – o aktivaciji ili deaktivaciji određenih hormona. Takođe, oni utiču na osećaj zadovoljstva, besa, gladi, žeđi, čak i stida, kao i na seksualno uzbuđenje.

POTENCIJALNI PROBLEMI Oštećenje hipotalamusa (zbog povrede glave) može da uslovi pojavu dijabetesa insipidusa, koji se manifestuje nenormalnom žeđi i izlučivanjem velikih količina urina.

TERAPIJA Osobe, kod kojih je poremećan rad hipotalamusa, najčešće se leče primenom veštački sintetizovanog antidiuretskog hormona.

PANKREAS

GDE SE NALAZI? U gornjem abdomenu, iza želuca.

FUNKCIJA Proizvodi insulin i glukagon koji regulišu metabolizam ugljenih hidrata. Osim toga, produkuje enzime koji učestvuju u procesu razgradnje (varenja) proteina, masti i ugljenih hidrata.

POTENCIJALNI PROBLEM Posledica nedovoljnog lučenja hormona insulina je dijabetes. U slučaju smanjene produkcije glukagena, ili uvećane produkcije insulina, nivo glukoze u krvi je nizak.

TERAPIJA Dijabetičari mogu da izbegnu komplikacije (koje su najveća pretnja za obolele) stalnom kontrolom nivoa šećera u krvi, insulinskom terapijom (injekcije) ili uzimanjem medikamenata, kao i zdravom, adekvatnom ishranom i redovnim fizičkim aktivnostima.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Profimedia