Vežbama protiv hroničnog umora
Osim od uobičajene bihejvioralne terapije, osobe koje pate od sindroma hroničnog umora olakšanje mogu očekivati i od posebno osmišljene fizičke aktivnosti. Britanski naučnici navode da su obe metode uspešne pri smanjenju osećaja umora, ali i pri poboljšanju mentalnih sposobnosti.
Idealna terapija za sindrom hroničnog umora trebalo bi da se sastoji od bihejvioralnog tretmana i posebno osmišljenih fizičkih aktivnosti, tvrde britanski naučnici.
Pristup lečenju koji se sada primenjuje slabijeg je učinka, navodi grupa stručnjaka u članku koji je objavio časopis The Lancet, a prenosi BBC.
Neki od simptoma stanja koje pogađa oko četvrt miliona stanovnika Velike Britanije su umor, loša koncentracija i pamćenje, bol u mišićima i zglobovima i isprekidan san.
Šta tačno izaziva takve zdravstvene probleme, niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali oni koji pate od pomenutog sindroma nestrpljivo priželjkuju terapiju.
Koautor studije profesor Majkl Šarp sa Univerziteta u Edinburgu navodi da je, kada je reč o sindromu hroničnog umora, mnogo neodređenosti i nepoznanica, te da je veoma teško pomoći pacijentu koji ima takav problem.
Studija britanskog tima eksperata bila je fokusirana na analizu postojećih tretmana. Upoređivan je učinak pri promeni mišljenja i ponašanja kognitivno-bihejvioralne terapije, zatim terapije u kojoj se postepeno pojačava intenzitet vežbanja i terapija usmerena na hodanje sa ciljem da se predupredi umor.
Svi ispitanici, njih 641, imali su simptome sindroma hroničnog umora, ali niko od njih nije bio u tako teškom stanju da ne može da ustane iz kreveta.
Rezultati su pokazali da su kognitivno-bihejvioralna terapija i fizička aktivnost koja je postepeno intenzivirana najuspešnije, kako pri smanjenju osećaja umora, tako i pri poboljšanju mentalnih sposobnosti.
Stručnjaci ističu da su rezultati nekih ranijih istraživanja sugerisali da određeni broj pacijenata loše reaguje na posebno osmišljene fizičke aktivnosti i da su uticale na pogoršanje stanja.
Uprkos najnovijim zaključcima koji obećavaju, stručnjaci navode da su neophodna dodatna detaljnija ispitivanja, kako bi se utvrdilo da li postoje razlike u zavisnosti od starosne grupe, pola i drugih faktora.
