Roditelji i prevremeno rođene bebe – sve što ste hteli da znate

Svake godine se u svetu prevremeno rodi oko 15 miliona beba, od toga 4500 u Srbiji. Neke prevremeno rođene bebe će biti zdrave i živeti kao i sva druga deca, dok će druge imati posledice sa kojima će se nositi celog života. Veruje se da u svetu svake godine oko 1 milion dece umre od posledica prevremenog rođenja.

Više o ovoj temi, o kojoj se, nažalost, ređe govori i piše, saznali smo od saradnice DokTok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije.

Piše: Olivera Marković, master defektološkinja i sistemska porodična savetnica

Šta podrazumeva prevremeno rođenje?

Trudnoća traje 280 dana, 40 nedelja, odnosno 10 lunarnih meseci, računajući od prvog dana poslednje menstruacije. Svaki porođaj, nezavisno od porođajne mase ploda, pre navršenih 37 nedelja, jeste prevremeni. Donja granica prevremenog rađanja, granica prevremenog porođaja i spontanog pobačaja, danas se nalazi u 22. nedelji trudnoće (odnosno pri težini fetusa od 500 g). Svaki dovršetak trudnoće pre navršene 22. nedelje ulazi u domen spontanog pobačaja, a onaj nakon 22. nedelje, a pre 37. nedelje u područje prevremenog rađanja.

Izveštaji o učestalosti prevremenog rađanja razlikuju se u zavisnosti  od rase, etničke skupine, podneblju, zemlji i instituciji. U zemljama severne Evrope, uključujući i Veliku Britaniju, ima oko 5% prevremenih porođaja, u zapadnoj Evropi oko 8%, u Sjedinjenim Američkim Državama između 7% i 10%, dok u zemljama u razvoju ima između 10% i 15% prevremenih porođaja. Danas se računa da otprilike 5 − 15% trudnoća završava pre termina.

Koji su uzroci prevemenog porođaja?

Svi uzroci još uvek nisu otkriveni, ali se smatra da je u 50% slučajeva uzrok prevremnog porođaja vaginalna infekcija koja se širi ka materici i izaziva prevremene kontrakcije. U ostalim slučajevima, uzroci mogu biti hronične bolesti majke (dijabetes, hipertenzija), višeplodna trudnoća ili uzroci ostanu nepoznati, mada postoje i neki faktori rizika (pušenje, dijeta, stres, starost majke veća od 35 godina).

Da li je prevremeno rođena beba drugačija?

Ono što karakteriše prevremeno rođene bebe, jeste to što je beba nezrelija, što je manje dužine, mršavija (ima manje potkožnog masnog tkiva), ima manju telesnu težinu. Glava deluje velika u odnosu na telo. Koža je tanka, kroz nju se „provide“ krvni sudovi, na ramenima i leđima su vidljive tanke dlačice. Zbog manjka potkožnog masnog tkiva brzo se rashlađuje, pa odmah posle rođenja mora da se smesti u inkubator. Kosti su, takođe, slabije razvijene i manje mineralizovane. Plač je slabiji. Ako je beba nezrelija, može da ima probleme sa disanjem zbog nezrelosti pluća, zbog čega može biti priključena na aparat za disanje i kiseonik. I ostali organi su, takođe, nezreli.

Prerano rođena deca ubrajaju se u neurorizičnu grupu dece zbog:

• niske porođajne mase

• APGAR-a manjeg od 7

• krvarenja u mozgu

• hipoksije (nedostatka kiseonika)

Pročitajte i… 17. novembra se obeležava dan prevremeno rođene dece

Kako se osećaju roditelji prevremeno rođene bebe?

Roditeljima je, svakako, potrebna podrška.

Kada se beba rodi prevremeno, roditelji prolaze kroz period snažnih i pomešanih osećanja – osećaju sreću, konfuziju, strah, zabrinutost, beznadežnost. Poljuljano im je samopouzdanje. Ceo spektar različitih i suprotnih osećanja je normalan. Neko je ljut na bebu i sudbinu, drugi teška srca odlaze u bolnicu gde je beba smeštena jer se osećaju bespomoćno. Pored zabrinutosti za bebino zdravlje, roditelji nemaju osećaj da je ona zaista njihova jer je ne drže u naručju, ne mogu da je dodiruju kad žele, da je hrane.

Treba prihvatiti svoja osećanja kakva god da su – ne treba ih terati od sebe, dovoljno je prepoznati ih i prihvatiti da partner može da se ponaša drugačije. Važno je da partneri slušaju jedno drugo i razgovaraju. Takođe je važno da majka brine o svom oporavku i zdravlju posle porođaja da bi bila spremna da neguje dete kada bude otpušteno iz bolnice.

Kako vreme prolazi, a beba se oporavlja, roditeljima je lakše da se bore sa svojim osećanjima.

Da li je majčino mleko dovoljno dobro za prevremeno rođenu bebu?

Veoma sitnim bebama koje ne mogu same da vare hranu, hranjivi sastojci i tečnost se daju intravenski. One nešto razvijenije, ali koje takođe ne mogu same da gutaju, hrane se sondom koja male količine mleka prenosi u stomačić.

Mleko majki prevremeno rođene dece sadrži više proteina i prilagođeno je potrebama bebe. Ukoliko postoji mogućnost, majka može da se izmlaza na 2-3 sata i nosi mleko u bolnicu gde će bebu hraniti preko sonde ili flašice. Kada beba dođe kući, neće biti lako navići je na dojku, ali upornost se isplati. Porodica treba da pruži podršku majci i da je ne sprečava da doji dete „za njeno dobro“, već da bude svesna koristi koje prevremeno rođeno dete ima od majčinog mleka.

Nakon što beba izađe iz inkubatora, najbolje mesto je tik uz majku. Naziv za nošenje sitne bebe kojoj je važan stalan kontakt s majkom pa se ona samo u peleni zamota i poveže uz majčine grudi je kangaroo-care, ili u doslovnom prevodu kengur-nega.

Koje su posledice prevremenog rođenja?

Ova deca imaju manju telesnu težinu i dužinu na rođenju, ali mogu imati i druge zdravstvene probleme koji ih mogu pratiti tokom celog života: zaostajanje u psihomotornom razvoju, hronične bolesti disajnih organa, poremećaj motorike, poremećaj pažnje.

Većina beba su tzv. predterminske bebe, rođene od 34-36. nedelje. Organi su im, uglavnom, dobro razvijeni, ali u mozgu se dešava još puno promena. Ove bebe imaju vrlo mali rizik za probleme sa plućima i neurorazvojne poteškoće u poređenju sa decom rođenom u terminu. Nakon rođenja mogu ostati duže u bolnici zbog praćenja ishrane i usklađivanja sisanja, disanja i gutanja.

Ekstremno nezrela prevremeno rođena deca, pre 28. nedelje i sa telesnom masom ispod 1000 g, imaju najveći rizik za neurorazvojne probleme. Rizik se povećava ako tokom boravka u neonatalnoj intenzivnoj nezi nastupe razne komplikacije na organima i organskim sistemima.

Prevremeno rođena deca zahtevaju posebnu medicinsku negu i, dok ne ojačaju za samostalan život, život provode u inkubatorima. Međutim, i njihov kasniji razvoj zahteva pojačanu negu  i praćenje jer se kod  prevremeno rođene dece često i posle pojavljuju razne razvojne poteškoće. Svest o potrebama prerano rođene dece nije dovoljno razvijena

S obzirom na to da je mala telesna masa na rođenju povezana sa: većim rizikom za neurorazvojne poremećaje, kašnjenjem u motoričkom i kognitivnom razvoju, nižim koeficijentom inteligencije, slabijim akademskim postignućem i nižim socijalnim kompetencijama, jačanje potencijala prevremeno rođene dece primenom različitih interventnih programa – „kontakt koža-na-kožu“, od neprocenjivog je značaja za njihov budući motorički i kognitivni razvoj.

Zbog mnogih rizičnih trigera u razvoju dece, bilo bi dobro da Domovi zdravlja imaju Razvojna savetovališta.

Pročitajte i… Pitali smo defektologa: Šta sve može da izazove probleme kod dece i kako mi, kao roditelji, možemo da pomognemo

Olivera Marković, master defektološkinja i sistemska porodična savetnica

Olivera Marković je master defektološkinja. Takođe je i reedukatorica psihomotorike, defektološke dijagnostike i relaksacije. Ona je i Montesori pedagoškinja, ali i savetnica sistemske porodične terapije.

Aktivna je članica platforme DokTok, gde joj se svakodnevno možete obratiti sa vašim pitanjima i nedoumicama.