Saveti pedijatra: Kako prepoznati i lečiti atopijski dermatitis (ekcem) kod dece

Atopijski dermatitis  (ekcem) je hronično, zapaljensko oboljenje kože koje karakterišu promene u vidu crvenila, svraba i skvama na koži lica i trupa.  Najčešće se razvija u ranom detinjstvu, a u manjem procentu u kasnijem detinjstvu i kod odraslih. Atopijski dermatitis se uglavnom razvije  do navršene druge godine života, sa samo 10 % slučajeva dijagnostikovanih posle pete godine života. 

Rana dijagnoza i blagovremeno lečenje mogu sprečiti značajan morbiditet i posledice na svakodnevni život npr.: više od 58% dece ima poremećen san, dok više od 50% roditelja smatra da dete ostvaruje lošije rezultate u školi  kao posledicu bolesti. Veliki je uticaj na celu porodicu: roditeljska pažnja je često fokusirana na dete sa atopijom, čak nauštrb ostale dece. Roditelji se često osećaju bespomoćno, jer ne mogu da utiču na fizičku i psihičku patnju svog deteta. 

Uzrok nastanka atopijskog dermatitisa nije poznat, ali nasledni faktor ima važnu ulogu. Bolest predstavlja rezultat uzajamnog delovanja naslednih i faktora okoline. Imajući u vidu naglašenu genetsku komponentu, ukoliko jedan roditelj boluje od atopijskog dermatitisa, u 60% slučajeva oboljenje će se javiti i kod deteta, ako oba roditelja boluju u 80% oboljeva i dete. Atopijski dermatitis može biti udružen sa alergijskim rinitisom i astmom, poznato kao začarani krug atopije. Ove osobe genetski imaju atopijsku konstituciju, koja uz prisustvo faktora iz spoljašnje sredine dovodi do ispoljavanja oboljenja. Procenjuje se da 30% dece sa atopijskim dermatitisom razvija astmu kasnije u životu.

Koji su simptomi?

Simptomi se obično razviju oko 3. meseca života: atopijska koža je izuzetno suva, vidljive promene na koži su crvenilo, perutanje i ponekad hrapava crvena područja. Suvoća kože prisutna je čitavog života, a svrab i češanje su najizrazitiji znaci. Raspored i tip kožnih promena koje se javljaju kod atopijkog dermatitisa varira u zavisnosti od uzrasta deteta. Kod beba crvenilo i skvame se nalaze na obrazima i licu. Ova deca su razdražljiva, nemirna, lako se bude i pokušavaju da češu zahvaćena područja. Kod starije odojčadi crvenilo se lokalizuje na pregibima laktova i kolena. Kod starije dece i odraslih koža je suva sa tragovima češanja najčešće oko zglobova šake, na gornjoj strani stopala, pregibima laktova i kolena.

Kako lečiti?

U lečenju atopijskog dermatitisa važna je celokupna nega kože deteta. Neophodno je korišćenje emolijentnih krema koje nadoknađuju nedostatak lipida i suzbijaju suvoću kože. Emolijentne kreme se nanose jednom ili dva puta na dan, na celo telo ili samo na suva područja, prema preporuci lekara u skladu sa individualnim potrebama. Na taj način smanjuje se potreba za korišćenjem kortikosteroida, koji su ipak nekada neophodni, ali se koriste kratkotrajno. 

Svako dodatno isušivanje kože, korišćenjem agresivnih sapuna i kupki doprinosi pogoršavanju oboljenja. Savetuje se izbegavanje vunene odeće i drugih iritanasa, poput jakih deterdženata i omekšivača. Decu ne treba pretopljavati, jer znojenje takođe deluje iritirajuće. Treba eliminisati kućnu prašinu i grinje, izbegavanjem tepiha, teških zavesa i korišćenjem vakumirane posteljine.

Dokazano je da dojenje pomaže u sprečavanju nastanka ekcema. Ukoliko dojite, trudite se da iz ishrane izbacite namirnice koje mogu izazvati alergiju. Kod beba na veštačkoj ishrani koristite odgovarajuće hipoalergijske mlečne formule koje treba izabrati uz konsultaciju sa lekarom. Trudite se da sebe i dete ne izlažete stresnim situacijama.

U akutnim fazama bolesti (tj. periodima pogoršanja), kupanje – i po dva puta dnevno kad postoji infekcija kože – pomaže uklanjanje krusti i skvama, a obavlja se uljanim kupkama. Sledeći korak je tretiranje zona zahvaćenih zapaljenskom reakcijom sredstvima za suzbijanje inflamacije, pri čemu su lokalni kortikosteroidi i dalje izuzetno značajni. Oni smiruju svrab i ekcem, efikasni su i sigurni za primenu u kraćem vremenskom periodu. Nikako ih ne treba primenjivati na svoju ruku, nego pažljivo prateći preporuku lekara. 

Ohrabruje saznanje da se kod dve trećine dece promene atopijskog dermatitisa gube do 10. godine života, a ukoliko je oboljenje nastalo kod odojčadi najčešće se izgubi do 5. godine (u oko 50% slučajeva). Kod manjeg procenta, atopijski dermatitis se nastavlja čitavog života, sa periodima poboljšanja i pogoršanja. Ipak, pravilnim režimom života, ishrane i ponašanja, i primenom pravilne terapije, a pre svega nege kože, najveći broj pacijenata može da živi normalan, kompletan i sadržajan život. (Pročitajte i: Saveti stomatologa: Prepoznajte paradontozu)

Savetuje vas dr Karin Vasić, pedijatar, posredstvom platforme DokTok

Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je odbranila magistarsku i doktorsku tezu. Položila specijalistički ispit iz Pedijatrije, a užu specijalizaciju iz Dečije kardiologije. Bila stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Republike Srbije, WUS-Austrije, kao i Fonda za talentovane učenike i studente Skupštine grada Niša.

Radila kao asistent pripravnik na predmetu Farmakologija sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu u periodu od 6 godina. Na Klinici za dečje interne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu radila od 2007-2019. godine, u svojstvu specijaliste Pedijatrije, subspecijaliste dečije kardiologije, a potom u Saudijskoj arabiji u King Fahad Military Medical Complex.

Učestvovala na brojnim domaćim i medjunarodnim kongresima. Autor i koautor više stručnih radova. Poseduje BLS i PALS (kursevi americkog resuscitacionog saveta) provider sertifikate. Član srpske learske komore, YUECHO-srpskog udruženja za ehokardiografiju i Evropske ascocijacije za kardiologiju (ESC).