Sindrom izgaranja (burnout): Hoću da se opet osećam dobro!

Šta je sindrom izgaranja, objašnjava dr Tamara Tomović, bizniskouč, lekar i psihoterapeut

Lepota i zdravlje za Zdravlje Leskovac.

Kada zazvoni alarm, ne želite da ustanete. Iako ste zaspali na vreme osećate da niste odmorni. Ne ide vam se na posao. Kolege ili šefove koje ste poštovali, sada ne želite da vidite. Posao koji vas je radovao, sada vas ne motiviše, jednostavno nemate snage. Možda niste na pogrešnom mestu, možda polako klizite u sindrom izgaranja.

U našoj sredini se ne pridaje mnogo značaja mentalnom zdravlju. Iako vam se čini da se o tome mnogo govori, još uvek postoji stigma za bilo koji oblik “ranjivosti” pa se osobe trude da prikriju kada se ne osećaju adekvatno, motivisano i energično. Važno je da se o tome piše i govori, jer će tada osobe kojima je to potrebno dobiti adekvatnu pomoć i podršku. To ne znači da su osobe “sa greškom” već da su njihove rezerve potrošene i da treba nešto da promene u životu da bi mogle da adekvatno funkcionišu i dostignu svoj pun potencijal.

Danas smo svi pod stresom. Svet nije sigurno mesto, zabrinuti smo za uslove sredine u kojoj živimo, brinemo se za sopstvenu egzistenciju, teško usklađujemo poslovni i privatni aspekt života. Pandemija je bila izuzetno izazovno iskustvo u kome smo se borili sa brojim gubicima. Trudimo se da se uskladimo sa slikom savršenosti koju nam diktira društvo. Ostaje malo prostora da zastanemo i oslušnemo šta nam je stvarno potrebno. Neko ima urođenu sposobnost da bolje prevazilazi stresne situacije. Većina ne prepoznaje da je pod stresom i smatra to sastavnim i neizbežnim delom savremenog života. Dok je stres dobar stimulus da bi nas pokrenuo, hroničan stres veoma negativno utiče na naše o psihičko i fizičko zdravlje.

Anksioznost je izazvana iščekivanjem negativnih ishoda u budućnosti i iracionalnim misaonim obrascima. Često je udružena sa hroničim stresom. Mi smo narod koji brine i koji smatra da je briga dokaz ljubavi. Kada briga i strepnja potraju, prepoznaćete simptome kao što su: stalna napetost u telu, grčevi u mišićima, bol u leđima i kostima, gastrointestinalni problemi (zatvor ili dijareja), česte infekcije itd. Dugotrajna anksioznost često dovodi do depresije.

Kada osetite da ne možete da se usredsredite, da vam je teško da zapamtite i osnovne stvari, kada zaboravljate, teško učite, odlažete zadatke – vreme je da nešto preduzmete. Kada hroničan stres predugo traje, preti nam sindrom izgaranja (burnout syndrome).

To je relativno noviji pojam koji je veoma zastupljen, a kome ne pridajemo mnogo značaja. Čak i profesionalci ne prepoznaju simptome na koje im se klijenti žale. Povezan je sa neadekvatnom reakcijom pojedinca na zahteve poslovne sredine. Naravno, prostire se na sve aspekte života. Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) sindrom izgaranja je povezan je sa stresom u poslovnom okruženju koji osoba neadekvatno prevazilazi. Karakterišu ga tri dimenzije: pad energije i iscrpljenost, distanciranje od poslovnih zahteva, negativizam i cinizam na radnom mestu i pad produktivnosti. Verujem da je dosta čitalaca moglo da prepozna kod sebe ili svojih ukućana ove simptome.

U literaturi se navode 3 tipa sindroma izgaranja:

1. Izgranjanje nastalo preopterećenjem – kada su zahtevi na poslu preveliki a osoba se trudi da postiže rezultate žrtvujući svoje fizičko i mentalno zdravlje.
2. Izgaranje koje nastaje zbog premalo izazova – repetitivni poslovi, zadaci koji nisu adekvatno cenjeni, poslovi bez mogućnosti za učenje i napredovanje.
3. Izgranje kada se osobe osećaju neadekvatno jer nemaju dovoljno znanja da obave zadatke koji su im povereni, u kojima se osećaju zanemareno i neadekvatno podržani.

Iako se sindrom izgaranja može javiti u bilo kom radnom okruženju, najviše su podložni pružaoci usluga. Rad sa ljudima iscrpljuje.  Posebno su na udaru medicinski i socijalni radnici, a najčeće se može primetiti pad energije, empatije, nezainteresovanost i ne uključivanje u najosnovnije zadatke, kao i izbegavanje izazovnih zadataka. Pošto je posao veliki deo naših života koji crpi mnogo energije, veoma je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti pomoć.

Prema istraživanju Gallupa, 5 faktora dovodi do sindroma izgaranja:

• Nerazumni rokovi koji ne omogućavaju dovoljno vremena da se na adekvatan način završe zadaci
• Nedostatak komunikacije i podrške od strane menadžmenta
• Nedovoljno jasno definisani zadaci i uloga zaposlenih
• Preterana opterećenost zadacima. Često zbog nemogućnosti da se zaposli adekvatan broj zaposlenih, velika količina posla pada na pojedinca.

Šta možete da uradite ukoliko primetite simptome izgaranja:

• Postavite jasne granice između poslovnog i privatnog života. Vaše zdravlje je ono najvrednije što imate. Sve ostalo može da sačeka. Ukoliko vam je teško da se odmah povučete – odvojite dva dana nedeljno kada ćete otići na vreme kući i isključiti mobilni telefon. Uskoro će se ostali navići na to da niste stalno dostupni. Možda ćete propustiti neki bonus ili promociju, ali ćete sačuvati zdravlje.
• Vaše telo trpi. Telo i psiha su neraskidivo povezani. Vežbe istezanja, šetnja, uravnotežena ishrana (mediteranska), hidratacija (voda) i dovoljna količina sna neophodni su da biste funkcionisali adekvatno.
• Odvojite deo dana za odmor, planirajte redovne odmore.
• Vaša porodica i prijatelji treba da razumeju i da vam pomognu da izađete iz začaranog toksičnog kruga. Ostanite u kontaktu, nemojte da se izolujete.
• Odustanite od zahteva za savršenošću, perfekcionizam često vodi u burnout.
• Pronađite informacije na internetu o kognitivnoj terapiji, RE&KBT pristupu – naučite šta su iracionalna uverenja i ABCD model. Ukoliko ne uspevate da se izborite sami, pronađite profesionalnu pomoć.
• Vitamini B i D su značajni za funkcionisanje nervnog sistema. Mangan, cink, gvožđe, koenzim Q mogu značajno da povećaju nivo energije. Proverite da li fabrika koja ih proizvodi ima GMP sertifikat, iako dodaci ishrani ne prolaze rigorozne kontrole kao lekovi. Uzimajte proverene suplemente (pitajte farmaceuta za preporuku).
• Lekar će vam preporučiti, ukoliko je potrebno, da li u određenom periodu (6 meseci) treba da uzimate antidepresive. Oni ne izazivaju zavisnost i mogu vam pomoći da se lakše opravite.
• Ipak, najvažnije je da se odmorite – menadžeri treba da razumeju da je bolje da imaju odmornog radnika koji veoma doprinosi, a ne osobu koja je prisutna, ali nije motivisana. Izborite se za sebe i svoja prava. Čuvajte svoje zdravlje.