Sindrom policističnih jajnika: šta ga uzrokuje, kako se leči i da li je nasledan

by | novembar 22, 2021
Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) postaje sve veći problem današnjice i mnogih žena i dovodi do disbalansa hormona.

Ovaj sindrom se otkriva putem ultrazvuka kod odabranog ginekologa. Najčešće najveći okidač za ovu bolest je upravo stres, dok se prvi simptomi mogu pojaviti već u tinejdžerskoj dobi. Najčešći simptomi nastaju zbog povišenih vrednosti muških  hormona, a radi se o pojačanoj dlakavosti, opadanju kose, aknama, neplodnosti, neredovnim menstruacijama…

Već i neki mali pomaci poput gubitka težine, prestanka pušenja, redovnog vežbanja i zdrave ishrane mogu i  te kako pomoći u tome da se spreče dugoročne posledice i zdravstveni problemi. Žene koje se muče s ovim problemom imaju nad glavom puno upitnika i isto toliko pitanja koja ih muče, posebne pitanja hoće li moći izneti normalnu trudnoću i ostvariti se kao majke.

O ovom velikom i važnom sindromu porazgovarali smo s dr med. Lanom Leko koja nam je otkrila na šta sve utiče ovaj problem, povlači li za sobom i druge bolesti te koje su to, ali i radi li se o naslednoj, to jest genetskoj bolesti.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Sindrom policističnih jajnika najčešći je endokrini (hormonalni) poremećaj kod žena reproduktivne dobi. Zahvata oko 10 % žena srednje dobi i čak 25 % adolescentkinjua. Još je viši procenat među ženama prekomerne telesne težine. Prema španskom istraživanju taj postotak iznosi oko 30 % (među ženama reproduktivne dobi s prekomernom telesnom težinom i pretilih).

Članak se nastavlja posle reklama

Koji su najčešći uzroci ovog simptoma i kako se dijagnostifikuje?

Sindrom  nastaje zbog povećanog lučenja muških hormona sa ili bez insulinske rezistencije i s posledičnim izostankom ovulacija. Javlja se najčešće kod adolescentkinja, a može sa sobom nositi doživotne probleme ukoliko se ne kontroliše i ne leči.

Podloga ovog sindroma zapravo je hormonski disbalans, a karakteriše ga veća količina muških hormona u krvi (hiperandrogenemija), hroničnim izostankom ovulacija i ultrazvučnom slikom policističnih jajnika. Dijagnostifikuje se prema Roterdamskim kriterijimima iz 2003. godine – potrebna su dva od tri navedena kriterija za postavljanje dijagnoze.

Članak se nastavlja posle reklama
Je li sindrom policističnih jajnika nasledan?

On je lešći je kod žena čije majke imaju isti sindrom. Prema istraživanjima 25 % pacijentkinja s PCOSom ima majku s istim sindromom. Ostali faktori koji utiču na razvoj ovog sindroma još se istražuju. Radi se o kompleksnom uticaju naslednih i spoljnih faktora pre i nakon rođenja.

Na koje znakove obratiti pažnju, kako prepoznati da bi žena mogla imati policistične jajnike?

Pacijentkinje se ginekologu najčešće javljaju zbog poremećaja menstrualnog ciklusa, odnosno zbog nepravilnih menstruacija. Tada ginekolog pri ultrazvučnom pregledu može dijagnostifikovati izostanak ovulacije i/ili policističan izgled jajnika, te će učinjenim laboratorijskim pretragama ustanoviti radi li se o povišenim muškimhormonima u krvi.

Članak se nastavlja posle reklama

Koji su još ređi znakovi ovog sindroma?

Problemi s kosom i kožom mogu biti znakovi sindroma policističnih jajnika. Povišeni muški hormoni ponekad uzrokuju akne na licu koje su rezistentne na terapiju, pojačanu dlakavost po muškom tipu dlakavosti i nešto ređe – opadanje kose (alopecija).

Povlači li sindrom sa sobom i nastanak nekih novih/drugih bolesti?

Sindrom policističnih jajnika često je povezan s insulinskom rezistencijom i prekomernom težinom. Dijagnostifikovanje i regulacija ovih poremećaja jako je bitna  jer ako se ne leče, mogu još više pogoršati ginekološki simptomi a može doći i do razvoja nekih drugih bolesti.

Nelečena insulinska rezistencija dovodi do intolerancije na glukozu i ranijeg razvoja šećerne bolesti. Prema određenim istraživanjima 10 % pacijentkinja s ovim sindromom razviće šećernu bolest pre 40. godine života.

Pročitajte i… Suptilni simptomi sindroma policističnih jajnika

Uz insulinsku rezistenciju i prekomernu telesnu težinu često se javlja i metabolički sindrom – skup poremećaja koji osim navedenog obuhvata i povišen krvni pritisak i dislipidemiju (povišene vrednosti holesterola i LDLa u krvi). Debljina i metabolički sindrom povezani su s većom učestalosti kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa te karcinoma endometrija, a time ovaj sindrom izlazi iz ginekoloških okvira i predstavlja velik javnozdravstveni problem u svetu.

Zbog svega navedenog pacijentkinjama sa sindromom policističnih jajnika se osim redovnim ginekoloških pretraga preporučuje se češća kontrola krvnog pritiska, masnoće u krvi i vrednosti šećera zbog insulinske rezistecije i predijabetesa.

Članak se nastavlja posle reklama
Uticaj na psihičko zdravlje

Ne smemo zanemariti psihičko zdravlje ovih pacijentkinja. Dokazana je veća učestalost anksiozno-depresivnih poremećaja među adolescentkinjama koje boluju od sindroma policističnih jajnika. Bitno je to osvestiti, prepozna i liječi na vreme.

Povezanost PCOS i trudnoće

Jedna od ključnih simptoma sindroma policističnih jajnika je hronični izostanak ovulacije zbog kojeg pacijentkinje imaju problema s ostvarivanjem trudnoće. Pre trudnoće preporučuje se regulisati telesnu težinu i lečiti priložene bolesti koje dodatno uzrokuju neravnotežu hormona. To su najčešće već spomenuta insulinska rezistencija, dijabetes ili hipertenzija. Ukoliko se ni tada ne vrati spontana ovulacija, ginekolog određenim lekovima može da podstakne ovulaciju kako bi došlo do željene trudnoće.

Imaju li žene s PCOS povećan rizik od komplikacija u trudnoći i koje bi to komplikacije mogle biti?

Trudnice koje boluju od sindroma policističnih jajnika imaju veću šansu za razvoj šećerne bolesti u trudnoći, takozvanog gestacijskog dijabetesa. Zato se kod njih preporučuje ranije i češće u trudnoći nego ostalim trudnicama da kontrolišu vrednosti i metabolizam glukoze u krvi.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS)- Preporuke za lečenje, metode i opcije

Ovaj se sindrom leči hormonalnom terapijom (najčešće oralnom hormonskom kontracepcijom) i promenama životnih navika. Promene životnih navika uključuju regulaciju telesne težine (najčešće mršavljenje), promenu ishrane te uvođenje optimalne i redovne fizičke aktivnosti. Mršavljenje samo 5-10 % telesne težine kod pacijentkinja s prekomernom telesnom težinom već dovodi do poboljšanja kliničke slike ovog sindroma.

Saveti za kraj

Članak se nastavlja posle reklama

Ako imate nepravilne menstrualne cikluse, problema s aknama ili pojačanu dlakavost, kao i probleme s ostvarivanjem trudnoće, javite se svom ginekologu radi obrade i isključivanja ili potvrđivanja ovog sindroma.

Priredila: Tatjana Zoka
Izvor: ljepotaizdravlje.hr

lepotaizdravlje.rs Lin Shao-hua/iStock/Getty Images Plus via Getty Images