Sreća i tip mozga: U kakvoj su zapravo vezi?

Sreća i tip mozga su povezani, kažu naučnici. A kako, otkrivamo vam u nastavku.

Ljudi su oduvek tragali za srećom, a u proteklih nekoliko decenija, nauka je počela da se bavi ovim pitanjem. Prema istraživanjima, sreća se bazira na kombinaciji gena (40%), životnih događaja (10%) i načina razmišljanja i navika (50%).

Pročitajte i… Saveti za srećan život – promenite perspektivu

Ipak, dobre vesti su da ne moramo da dobijemo na „genetskoj“ lutriji da bismo bili srećni. Naša sposobnost da stvaramo sreću, kroz dnevne navike i način razmišljanja, mnogo je veća nego što mislimo. Činjenica je da je sreća individualna stvar, ali zavisi i od samog tipa našeg mozga.

Sreća i tip mozga

Nije svaki mozak isti. Dok CT skener posmatra anatomiju mozga, SPECT se bavi time kako mozak funkcioniše i baziran je na tri područja: zdrava aktivnost, neaktivnost i preterana aktivnost mozga.

Na osnovu analiza, naučnici su otkrili da je šablon aktivnosti mozga povezan s tipom ličnosti. S tim u vezi, identifikovano je pet glavnih tipova mozgova: balansiran, spontan, istrajan, osetljiv i oprezan.

Kako odrediti tip mozga?

Balansiran tip

Ljudi koji imaju ovakav mozak su fokusirani, fleksibilni, organizovani i emotivno stabilni. Stižu na vreme na poslovne sastanke, ispunjavaju obećanja i vole pravila. Balansiran tip osobe generalno je veoma srećan.

Spontan

Kada je aktivnost u prefrontalnom delu mozga mala, tada osoba potpada pod sponatni tip ličnosti. Oni su kreativni i vole avanture, ali su i impulsivni, dezorganizovani i imaju poteškoće s koncentracijom i fokusom. Isprobavanje novih stvari, kao što je bandži, putovanja i iznenađenja ono su što ih čini srećnima. Monotonija, kolotečina i čekanje čini ih nesrećnim. Ove osobe su i ranjivije i podložnije hiperkinetičkom poremećaju (engl. ADHD, odnosno poremećaj pažnje s hiperaktivnošću).

Istrajni

SPECT snimci istrajnih osoba pokazali su povećanu aktivnost u predelu mozga koji se naziva prednji cingularni korteks. Ove osobe su tvrdoglave i imaju jaku volju. Srećni su kada imaju svoju rutinu i kada se nalaze u poznatom okruženju. Isto tako, vole da budu glavni. Ono što ih čini nesrećnima jeste da im ljudi govore „ne“ kao i promena pravila. Imaju tendenciju da previše brinu i mogu razviti opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Osetljivi

Pojačana aktivnost u limbičkom sistemu, odnosno emotivnom centru mozga, vezuje se za osetljive osobe. One sve osećaju na dubljem emotivnom nivou, veoma su empatične, ranjive i sklone promeni raspoloženja, depresiji ili negativnosti. Njih usrećuje slušanje muzike, šetnja prirodom i duboki razgovori s voljenim osobama. S druge strane, osetljivi su na jaka svetla, glasne zvikove i ne vole da budu izolovani i sami.

Oprezni

Kada je amigdala (deo mozga povezan s obrađivanjem pamćenja, odlučivanjem i emocionalnim odgovorima) aktivnija, osoba potpada u grupu opreznih. Oni su pripremljeni, motivisani, temeljni i pouzdani. Međutim, podložni su teskobi. Završavanje zadatka na vreme (ili ranije), pravljenje lista „za“ i „protiv“ pre velike odluke i osećaj sigurnosti ono je što ih usrećuje. Haotično okruženje i previše obaveza čini ih nesrećnim.