Šta je intolerancija a šta alergija na hranu?

Iako mnogi misle da je reč o gotovo istoj pojavi, radi se o dve različite medicinske i kliničke manifestacije.

foto:thinkstockphotos.com

Neopodno je razjasniti da se radi o manifestacijama koje su samo naizgled iste. Međutim, zajedničko im je to da se obe odnose na hranu.
Alergija na hranu podrazumeva proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i manifestuje se brzom uzročno posledičnom reakcijom.
Intolerancija na hranu je reakcija na hranu koja može da izazove neprijatne simptome i vezuje se za mnoga hronična stanja. Malo je verovatno da će intolerancija (netolerancija) na hranu da ugrozi život, ali može značajno da promeniti kvalitet života.

Dok manje od 2% svetske populacije pati od alergija, procenjuje se da više od 35% populacije pati od netolerancije na hranu.

Intolerancija može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu, ali pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Na primer, mleko, kikiriki ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije.

Neke netolerancije na hranu mogu da budu izazvane nedostatkom enzima ili hemijskom preosetljivošću, dok druge predstavljaju reakciju imunog sistema i stvaranjem specifičnih IgG antitela na određenu namirnicu.

Netolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima koji uključuju sledeće:

•Gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija
•Neurološke smetnje – Glavobolja, migrena, vrtoglavica.
•Dermatološke promene – Akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip.
•Bolovi u zglobovima i mišićima – Od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa.
•Psihološke smetnje – Hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost.
•Respiratorne tegobe – Astma, rinitis koji može da se javi istovremeno sa alergijskim procesom.
•Problemi kontrole telesne težine.