Studija londonskog „Ekonomista“ ukazuje na veoma loše stanje u srpskom zdravstvu

Analitički tim renomiranog londonskog magazina Ekonomist (The Economist Intelligence Unit – EIU), objavio je studiju slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije, koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova. Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac iz „svog džepa“. Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu od BDP-a, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija. Pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da Lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na Listu.

Foto: Guliver/Thinkstock

Zbog svega navedenog, ishodi lečenja u Srbiji su relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50% veća.
„Podaci izneti u Ekonomistovoj studiji potpuno potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova u Srbiji kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o Listi lekova, na šta već neko vreme ukazuje naša Inicijativa“, izjavila je povodom objavljivanja studije Gorjana Ajzinberg, članica „Inicijative za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji“ iz Udruženja pacijenata sa retkim tumorima. „Veoma je važno da kao država što pre učinimo sve što možemo da prevaziđemo situaciju u kojoj su mnogi pacijenti prepušteni sami sebi kako bi pokušali da obezbede novac za neophodne lekove, dok su drugi prinuđeni da se leče zastarelim terapijama koje im neće doneti izlečenje ili bolji kvalitet života, a sve to znajući da savremeniji, inovativni lek postoji i da je dostupan u većini zemalja našeg okruženja“, dodala je ona.

Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18% ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode među kojima su uglavnom generički lekovi, kao i da je u periodu 2010-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27. Izveštaj citira i Jelenu Čugurović, takođe članicu „Inicijative“ iz Udruženja obolelih od hronične mijeloidne leukemije Srbije, koja je govorila o značaju inovativnih terapija, navodeći da one za neke pacijente znače bolji kvalitet života, za druge novu šansu, dok za treću grupu pacijenata znače sam život, jer oni nemaju nikakvu terapiju.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika. Međutim, studija pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti tzv. izdataka iz „sopstvenog džepa“, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.

U ranijoj studiji u kojoj je EIU 2014. godine upoređivao zdravstvenu potrošnju i zdravstvene ishode u 166 zemalja, Srbija je rangirana lošije od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a spada u grupu zemalja koje su rangirane više prema izdacima na zdravstvenu zaštitu nego prema ishodima, suprotno od Albanije i Makedonije. Podaci iz 2013. godine predstavljeni u studiji pokazuju da se u Srbiji na lekove troši svega 85 evra po glavi stanovnika, što je skoro 3,5 puta manje od proseka u Evropskoj uniji, a značajno manje i od okolnih zemalja. Već u Bugarskoj, na lekove se troši 117 evra po glavi stanovnika, a u Sloveniji čak 246 evra.

Analitički tim Ekonomista zaključuje na kraju studije da će, kako Srbija bude nastavljala svoje pripreme za punopravno članstvu u EU, njena sposobnost da sprovede preko potrebne reforme i izvrši modernizaciju sistema zdravstvene zaštite biti sve više u centru pažnje.

Studija slučaja „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ objavljena je na stranici „The Economist Intelligence Unit-a“ OVDE.