10 pitanja o bebi-ishrani

Vaša pitanja pljušte sa svih strana: obraćate nam se imejlom, pismima, telefonom… Ovog puta rešavamo vaše dileme u vezi sa ishranom beba od rođenja do prvog rođendana…

1.
Pitanje: Zašto moja devojčica stara dve nedelje stalno plače? Možda nemam dovoljno mleka?
Odgovor: Da biste bili sigurni da vaša beba uzima dovoljno mleka, dojite je svaki put kada to ona zatraži. Ako bude sisala najmanje dvadeset minuta tokom svakog podoja, mleka će biti dovoljno. Važno je da se odmarate, da se redovno hranite i uzimate dosta tečnosti, pa će i produkcija mleka biti veća a posle desetak dana žućkasto mleko (kolostrum) će promeniti boju (to se kod vas već dogodilo) i preći u tzv. zrelo mleko koje je u početku providno i plavičasto, a kasnije gusto i belo.
Beba plačem daje majci znak da je gladna i da su joj potrebni njena toplina, blizina i nežnost. Podojite je i umirite. Blagotvorno je stavljanje razgolićene bebe na majčine grudi (naravno, pokrijte je mekim pokrivačem).

2.
Pitanje: Kako da znam da li pravilno dojim bebu?
Odgovor: : Pravilan položaj na dojci ima beba koja je licem okrenuta prema majci, a stomačić joj je okrenut ka majčinom stomaku. Ceo tamni krug oko bradavice treba da bude u bebinim ustima (ne samo bradavica!), a pri sisanju ne smeju da se čuju zvuci „mljackanja“ ili „coktanja“. Potpuno naleganje bebinih usta na maminu dojku omogućava da mleko iz grudi pravilno ističe u bebina usta. Nemojte da se nervirate, budite opušteni i smireni, dojite bez „grča“ i straha. Budite uporni i sve će biti u redu.

3.
Pitanje: Da li bebu treba buditi radi podoja? Da li se treba držati tačno određene satnice?
Odgovor:  Dojenje prema utvrđenoj satnici je prevaziđeno, naročito u prvih šest nedelja, dok se lučenje mleka ne stabilizuje i dok beba ne počne da napreduje. Često stavljanje bebe na dojku podstiče stvaranje prolaktina u maminom organizmu, što utiče na povećanje količine mleka u dojkama.
Bebe sa većom porođajnom težinom i većim energetskim rezervama prave duži razmak između podoja, ali on ne bi smeo da bude duži od tri sata. Neka odojčad su slabašnija, pa se uspavaju. Ukoliko beba spava duže od tri i po sata, treba je nežno razbuditi blagom masažom stopala ili presvlačanjem, a zatim je podojiti. U prvih šest nedelja treba je dojiti i noću. Posle toga možete je pustiti da preskoči noćni i da spava do jutarnjeg obroka.

4.
Pitanje: Da li bebi treba da dajem vodu ili čaj?
Odgovor: Ukoliko redovno sisa, nije potrebno davati vodu bebi jer će majčino mleko zadovoljiti njene potrebe za hranom i tečnošću. Međutim, ako se hrani adaptiranim mlekom, treba je ponuditi prokuvanom, NEZASLAĐENOM vodicom.
Bolesne bebe koje imaju povišenu telesnu temperaturu, proliv ili povraćaju, treba pojiti, ali se prethodno treba posavetovati sa lekarom. Naravno, u toku letnjih vrućina svim bebama treba nuditi vodu.

5.
Pitanje: Da li se bebama sme davati kravlje mleko? Kakav je stav nauke o kozijem i ovčijem mleku?
Odgovor: Bebama uzrasta do godinu dana, koje ne sisaju, daje se samo adaptirano, humanizovano mleko. Zapravo, i to je kravlje mleko, ali je određenom tehnologijom njegov sastav promenjen i „približen“ sastavu majčinog mleka.
Što se tiče kozijeg i ovčijeg mleka, treba biti obazriv. NJima nedostaju neki važni vitamini (folna kiselina), pa bi beba koja se hrani takvim mlekom mogla postati malokrvna.

6.
Pitanje: Kada treba početi uvođenje nemlečne hrane?
Odgovor:  Ne pre navršenih šest meseci! Do tog uzrasta nema svrhe hraniti dete drugim namirnicama osim majčinog mleka (adaptirane formule) jer bebin probavni sistem ne može da ih svari niti organizam može da ih iskoristi. Sa navršenih šest meseci, počnite da dajete detetu kašicu od voća ili ceđeni voćni sok. Novi obrok obično se daje ujutro, nakon podoja. Započinje se postepeno u razmaku od oko tri-četiri dana da biste mogli da uočite eventualnu alergijsku reakciju. Kada beba usvoji voćni obrok, dodajte još jedan – od povrća. Potom slede žitarice, pa meso, riba i jaja. Oko prvog rođendana dete treba da dobija tri glavna obroka i dve užine.

7.
Pitanje: Ako se mama razboli (kašlje, ima povišenu telesnu temperaturu, curi joj nos i malaksala je) da li sme da doji bebu?
Odgovor:  Ako se radi o običnoj prehladi, pri čemu dojilja dobija antibiotike, lekove za sniženje temperature, protiv bolova ili za smirenje kašlja, može nesmetano da doji svoju bebu. Samo u slučajevima ozbiljnog narušavanja majčinog zdravlja, kada je podvrgnuta dijagnostičkim metodama sa izotopima ili mora da uzima citostatike, bebu treba hraniti adaptiranim mlekom uz obaveznu konsultaciju sa lekarom.
8.
Pitanje: Da li postoji „loše“ majčino mleko? Koje namirnice dojilja ne sme da konzumira u toku perioda laktacije?
Odgovor:  Ne postoji! Neke majke su nepotrebno zabrinute jer im sopstveno mleko deluje „slabo“ i „tanko“, ali treba da znaju da je, uprkos tome, ono bogato belančevinama, mlečnim šećerom, vitaminima i mineralima i predstavlja idealnu hranu za bebu. Ishrana dojilje treba da bude uravnotežena, što podrazumeva tri glavna obroka i dve užine, sa mnogo voća, povrća, mlečnih proizvoda i nemasnog mesa. Posle svakog podoja mama treba da popije čašu vode ili voćnog soka. U periodu dojenja ne treba izbegavati nijednu vrstu hrane osim jakih začina koji mogu da promene miris mleka (beli luk, na primer).

9.
Pitanje: Kada će beba izbaciti noćni obrok i prespavati celu noć?
Odgovor:  Verujte, nema pravila! Neke bebe „uhvate“ ritam već posle nekoliko nedelja, dok neke to ne učine ni nakon nekoliko meseci. Međutim, najveći broj beba „preskoči“ noćni obrok u uzrastu od šest nedelja sastavivši pet-šest sati neprekidnog noćnog sna. Dok se to ne dogodi, nema vam druge nego da je nahranite bar jednom tokom noći.

10.
Pitanje: Do kog uzrasta bebama treba davati izmiksovanu hranu?
Odgovor:  Dok ne dobije šest do osam zubića (četiri gornja i četiri donja). Tada bebi treba dati hranu izgnječenu viljuškom, a kada joj izniknu još dva zubića i nauči da žvaće, ponudite joj sitno iseckanu hranu. Ukoliko budete nastavili da miksujete hranu i kada detetu izniknu zubići, činite mu „medveđu“ uslugu.

Tekst: Danislava Radišić, nutricionista i Sanja Ilić, pedijatar