10 pitanja za vašu majku

Verovali ili ne, kratak razgovor sa majkom može da bude najbolji način za zaštitu vašeg zdravlja. Otkrijte šta vam poručuje DNK…

1. Koliko piješ vode?
Da li ste neprekidno žedni i učestalo idete u toalet? To su dva najpouzdanija indikatora dijabetesa tip 2, oboljenja koje nastaje kao posledica nedovoljne produkcije hormona insulina. Ukoliko su oba vaša roditelja dijabetičari, rizik da obolite iznosi 75 odsto. Na svu sreću, postoji način da to izbegnete. Gojaznost je ključni faktor rizika za dijabetes tip 2, zbog čega su zdrava ishrana i fizička aktivnost osnovne mere prevencije. Dijabetes tip 1 je posledica potpunog izostanka produkcije insulina i najčešće se manifestuje u detinjstvu. Izostanak terapije kod oba tipa bolesti izaziva brojne posledice, a najčešće su oboljenja srca, moždani udar i gubitak vida.
Brzo rešenje: Ako ste objektivno izloženi povećanom riziku (zbog bolesti roditelja ili bliskog člana porodice), održavajte zdravu telesnu težinu i redovno se bavite fizičkim aktivnostima. U slučaju da osetite neki od ovih simptoma – jaka žeđ, sporo zarastanje rana, ekstreman umor, gljivični osip, zamagljeni vid, svrab kože, bolovi u nogama i učestalo mokrenje – obavezno se obratite endokrinologu.

2. Kakav ti je krvni pritisak?
Možda mislite da su muškarci sa pivskim stomacima i cigarom u ustima najčešći kandidati za srčana oboljenja, ali statistike pokazuju da je najčešći uzrok smrtnosti kod žena upravo otkazivanje srca. Ukoliko u porodici postoji istorija srčanih oboljenja, hipertenzije i povišenih vrednosti holesterola u krvi, onda je i kod vas rizik uvećan.
Brzo rešenje: Ako je bilo koji blizak član familije doživeo srčani udar pre 65. godine života, obavezno proveravajte krvni pritisak i nivo holesterola u krvi. U slučaju da je vrednost pritiska iznad 120/80, vreme je da promenite životne navike. A ako pušite, nemate više nijedan izgovor da nastavite da se trujete! Smanjite unos soli i masnoća (prvenstveno pržene hrane) i povećajte fizičku aktivnost.

3. Da li je bilo slučajeva karcinoma dojke u familiji?
Pored srčanih oboljenja, ovaj tip kancera je najčešća bolest žena danas. Iako prenošenje oštećenog gena može da poveća rizik od oboljevanja, važno je da se medicinske i porodične statistike sagledaju iz druge perspektive. Mnoge žene veruju da se karcinom dojke javlja zbog porodične istorije, ali eksperti kažu da je ovo oboljenje posledica prenosa oštećenih gena (BRCA1 i BRCA2) tek u svakom 20. slučaju. Godine života su najveći rizik. Dakle, ako ste u tridesetim godinama, rizik da obolite od karcinoma dojke niži je nego u sedmoj deceniji života, bez obzira na to da li je vaša baka bolovala od ove bolesti.
Brzo rešenje: Ipak, ukoliko su tri ili više bliskih rođaka (majka, sestra, tetka ili baka) bolovale od karcinoma grudi, tražite od svog lekara da vas pošalje na genetsko testiranje. Osim porodične istorije, studije pokazuju da gojaznost i alkohol povećavaju rizik, dok ga fizička aktivnost smanjuje.  Takođe, važno je da bar jednom mesečno pregledate svoje grudi.

4. Da li su ti menstruacije bile redovne?
Nije vam neophodan detaljan izveštaj, ali spoznaja bilo kakvog problema u ovoj oblasti može da otkrije mnogo više nego što mislite. Obilne ili neredovne menstruacije, neredovno pražnjenje creva ili bolovi u karličnoj oblasti mogu da budu simptomi endometrioze, koja je nasledna i može da uzrokuje neplodnost. Istraživanja pokazuju da se rizik od endometrioze povećava sedam puta ukoliko je neka žena iz uže porodice patila od ovog oboljenja.
Brzo rešenje: Ukoliko ste zabrinuti, tražite od svog ginekologa da uradite specifične pretrage. Ako se dijagnoza potvrdi, endometrijalni bolovi mogu uspešno da se kontrolišu terapijom medikamentima. Neredovne menstruacije takođe mogu da budu simptom policističnih jajnika, koji su isto tako nasledna bolest. Ukoliko vaša majka boluje od toga, rizik da i vi obolite iznosi 50 odsto. U simptome policističnih jajnika spadaju: akne, malje na licu, uvećanje telesne težine i umanjena sposobnost začeća. Ukoliko ste primetili pojavu nekog od navedenih simptoma (ili sve), tražite od ginekologa da  vas uputi na hormonsku analizu – povišeni nivo testosterona može da signalizira sindrom policističnih jajnika.

5. Da li si imala problema sa težinom?
Razgovori o telesnoj težini nisu baš ugodni, ali spoznaja problema od kojih je patila vaša majka (gojaznost, neuhranjenost, gubitak težine zbog stresa, anoreksija i sl.) pojasniće vam i vašu situaciju. Naučnici veruju da postoje specifični geni koji određuju ključne karakteristike u vezi sa poremećajem ishrane. Tako je utvrđeno da su žene, čija je majka ili sestra patila od anoreksije, 12 puta sklonije da i same obole od ove bolesti. Ali, nisu samo geni u pitanju. Anoreksija nervoza je kompleksan poremećaj i može da bude način kontrolisanja jakih emocija. Na žene naročito utiče ponašanje njihovih majki i zato je važno da razgraničite šta su vaša stvarna osećanja, a šta reakcija na ono što vam neko (u ovom slučaju, majka) nameće.
Brzo rešenje: Ako je vaša majka patila od nekog poremećaja ishrane, analizirajte uzroke njenog stanja. No, njen problem  nikako ne znači definitivnu dijagnozu za vas. Distancirajte se od navika svoje majke i izgradite drugi sistem vrednosti. Ako ste i vi majka, imajte na umu da ste najvažniji uzor svom detetu, a da neverbalna  komunikacija ima veći uticaj od verbalne. Vaša kćerka vas gleda i uči od vas svaki dan. Možete da joj govorite prave stvari, ali ako se sakrivate odećom, ili nezadovoljno posmatrate svoj odraz u ogledalu, ona će naučiti da radi iste stvari. Zapamtite da vaš stav i ponašanje šalju veoma bitne poruke.

6. Kada si ušla u menopauzu?
Brojne studije pokazuju da nasleđe igra glavnu ulogu u određivanju mesečnog ciklusa i početka menopauze. Dakle, većina žena ulazi u menopauzu u otprilike isto  vreme kao i njihove majke, a sposobnost začeća počinje da opada najmanje deset godina pre toga.
Brzo rešenje: Pitajte majku u kojoj godini života je izgubila menstruaciju, oduzmite od toga deset godina i saznaćete godine u kojima će vaša sposobnost začeća početi da opada. Već ste se približili tom dobu? Ako još uvek niste postali majka, nemojte da paničite. Vaše šanse nisu izgubljene, samo će vam verovatno biti potrebno više vremena da zatrudnite. I, obavezno pitajte majku da li je patila od preeklampsije, koju karakteriše povišen krvni pritisak tokom trudnoće, koji je potencijalno rizičan za majku i bebu. Budući da se radi o naslednom poremećaju, ako ste zatrudneli, recite svom lekaru da obrati naročitu pažnju na krvni pritisak.

7. Da li si depresivna?
Niko ne želi da prizna da je depresivan, naročito osobe koje su često neraspoložene ili zaista pate od depresije. Ipak, naučni dokazi ukazuju da je depresija nasledno oboljenje, baš kao i bipolarni poremećaj.
Brzo rešenje: Ukoliko neko u porodici pati od depresije, to ne mora da znači da je i vaša sudbina zapečaćena. Više se radi o usvajanju određenog modela ponašanja i reakcija na određene situacije, a ne o  nasleđivanju specifičnog gena za depresiju (izuzetak je gen prenosnik bipolarnog poremećaja). Naučite da prepoznate negativan način razmišljanja i zamenite ga pozitivnim razmišljanjem ili konstruktivnim aktivnostima (šetnja, druženje, slušanje muzike, izrada dekorativnih predmeta). Takođe, vodite računa o opštem zdravlju  – loša ishrana, fizička neaktivnost i bolesti mogu da uzrokuju depresivna osećanja, baš kao i prekomerno unošenje alkohola i drugih stimulativnih sredstava.

8. Šta si radila prošlog vikenda?
To je pitanje koje često postavljate svojoj majci kada se vidite, ali ako ona ima poteškoća sa pamćenjem, to može da bude razlog zabrinutosti za obe. Porodična istorija degenerativnog poremećaja mozga (Alchajmerova bolest) znači veći rizik i za vas. Ipak, genetska predispozicija ne znači obavezno da ćete oboleti. Način života takođe igra značajnu ulogu.
Brzo rešenje: Ako vaša majka ima ozbiljnih poteškoća sa memorijom, često gubi stvari, ne uspeva da se izbori sa svakodnevnim zadacima, najbolje je da je odvedete kod lekara, radi provere mentalnih sposobnosti. Što se vas tiče, održavajte normalnu telesnu težinu i zdravo se hranite da biste sprečili pojavu povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja, što su faktori rizika od demencije. Osim toga, pušenje oštećuje pluća, srce i krvne sudove u mozgu, što takođe povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Ako ste i vi majka, imajte na umu da ste najvažniji uzor svom detetu, i da neverbalna komunikacija ima veći uticaj od verbalne

9. Da li si ikada imala frakturu kosti?
Pitate se da li se to vaša majka smanjila, ili je gledate sa visine samo zbog toga što ste obuli cipele sa visokom potpeticom? Ako se zaista smanjila, a to se desilo i sa vašom bakom, onda se možda radi o osteoporozi, što znači da je to i vaša sudbina. Ali iako genetika određuje čak 80 odsto zdravlja kostiju, postoje načini da ih ojačate…
Brzo rešenje: Tokom tinejdžerskih i dvadesetih godina života, koštane ćelije su najaktivnije, zbog čega je konzumiranje namirnica bogatih kalcijumom od krucijalnog značaja. U ove namirnice spadaju: mleko, mlečni proizvodi, sardine i sok od pomorandže obogaćen kalcijumom. No, i masna riba, kao što su sardine i losos,  dobar je izvor kalcijuma. Ipak, sav taj kalcijum neće biti iskorišćen bez vitamina D, koji pospešuje njegovu apsorpciju. Svakodnevno izlaganje suncu, od deset do dvadeset minuta (uz primenu sredstava sa UV filterom), najbolji je izvor vitamina D. Fizičke aktivnosti, naročito šetnja, džoging i ples, odličan su način za jačanje kostiju. Proces izgradnje kostiju ne prestaje u tridesetim godinama života. On se samo usporava, pa sve pomenute zdrave navike treba da održavate do kraja života.

10. Koliko piješ alkohola?
Bez obzira na to da li se radi o čašici likera dnevno, ili prekomernom uživanju u alkoholu u posebnim prilikama, sklonost ka alkoholu se manifestuje na razne načine i definitivno je nasledna osobina. Studije pokazuju da se šanse da postanete alkoholičar utrostručuju ako je jedan od vaših roditelja bio ovisan o čašici. No, većina ljudi uči navike u piću od roditelja.
Brzo rešenje: Vodite evidenciju o tome koliko i kada pijete. Ako se držite dozvoljene nedeljne količine, dva dana pauze (tokom nedelje) biće dovoljni da se organizam oporavi od efekata alkohola.