7 koraka do bezbolnog polaska u vrtić

Polazak u vrtić unosi veliku promenu u život deteta. život. Iz sigurne i poznate okoline dete dolazi u novo i nepoznato, a brigu o njemu preuzimaju osobe koje mu nisu bliske. I dok će ih s jedne strane novina privlačiti, istovremeno će donositi i određenu neprijatnost, oprez, možda strah ili odbijanje. Saznajte kako odlazak u vrtić možete učiniti manje stresnim vašem mališanu.

Vreme privikavanja

Detetu je potrebno vreme kako bi se prilagodilo na boravak u vrtiću, upoznalo nove ljude i okolinu, te steklo sigurnost i poverenje u nju. Takođe, potrebno je vreme da se prilagodi na odvajanje od roditelja, upoznalo drugu decu i priviklo se na grupu i novi način života.

Vrijeme prilagođavanja specifično je za svakodete i zavisi od starosti deteta, njegovog temperamenta i iskustava koje je imalo do tada. No, veliki uticaj ima i stav i odnos roditelja sa detetom.

Moguće reakcije

U periodu privikavanja pojedina deca neće pokazivati nikakve reakcije na promenu sredine i novu okolinu, dok će druga možda svoju nelagodu izražavati vrlo burnim reakcijama i izraženim problemima na fiziološkom (npr. problemi s hranom ili spavanjem) ili emocionalnom planu (npr. plakanje, frustracija, ljutnja, agresivnost).

Deca starosti od jedne godine najčešće reaguju neutešnim plačem, odbijanjem kontakta, biće povučena ili se neće odvajati od svoje cucle, flašice ili igračke.

Deca starosti od godinu i po do dve godine, pored plakanja i odbijanja komunikacije, često će izražavati ljutnju i burno reagovati prilikom rastanka s roditeljima.

Deca starosti od tri do pet godina možda neće toliko pokazivati svoje emocije, poslušno će doći u vrtić, ali se neće uključivati u aktivnosti, komunicirati s vaspitačima i/ili decom, niti se igrati s njima. Možda će veći deo dana provesti ćuteći, u nekom kutku sobe, držeći se neke svoje igračke ili nekog drugog predmeta, pitajući stalno kada će doći mama i tata.

Neka deca mogu burno da reaguju u odnosu s drugom decom, vaspitačima ili roditeljima; mogu udarati drugu decu, glasno plakati, protestovati ili se grčevito držati roditelja.

Ako dete pokazuje neuobičajene probleme prilikom odlaska na spavanje ili tokom hranjenja, neraspoloženje prilikom ostanka u vrtiću, ako je razočarano, uplašeno, vidljivo nezadovoljno, neraspoloženo, preterano povučeno ili s izraženim problemima u ponašanju, ako izgleda kao da pati ili je dugotrajno umorno i iscrpljeno, potrebno je istražiti o čemu se radi i potražiti stručnu pomoć.

To su znakovi koji govore da je detetu privikavanje previše stresno. Ako dete pokazuje neke blaže promene u ponašanju, ali one traju duže od mesec dana, takođerje dobro potražiti stručnu pomoć.

Kako pripremiti dete za polazak u vrtić

1. Pokažite vašem mališanu da ste ponosni što je dovoljno velik da može da krene u jaslice ili vrtić, i tamo bude bez vas.

2. Prikažite mu vrtić na pozitivan način. Pričajte mu o vrtiću kao zanimljivom i zabavnom mestu gde će se igrati i upoznati nove prijatelje. Pričajte pozitivno i optimistično, ali realno.

3. Dovedite dete u vrtić i pre nego što počne s privikavanjem, pokažite mu kako vrtić izgleda. Neka vidi kako se deca tu igraju.

4. Učite dete da se samostalno hrani, oblači, održava higijenu i dajte mu mogućnost izbora.

5. Učite ga da sarađuje, posprema i deli stvari sa drugima. Zajednički obavljajte neke poslove.

6. Ako nemate čvrstu strukturu i porodični raspored, počnite da uvodite organizaciju u detetov život: odredite vreme kada se jede, kada se čita, priča, kada se igra, kada se spava.

7. Omogućite detetu druženje s drugom decom. Uključite ga u igru i druženje s vršnjacima, organizujte druženje s njima…

Tekst: Life Content
Izvor: Zadovoljna.hr