Borba sa autizmom: Podvizi majke i ćerke na putu do diplome

Ana Stanimirović iz Karavukova biće od jeseni đak prestižne Gimnazije u Sremskim Karlovcima. Vest je, sama po sebi, utoliko važnija što Ana od rođena boluje od takozvanog Aspergerovog sindroma, posebnog oblika autizma, ali je uprkos tome na prijemnom bila među prvih deset učenika po broju bodova iz srpskog jezika. Do tog velikog uspeha, nezabeleženog na ovim prostorima, Ana je došla najviše zahvaljujući upornosti hrabre majke Stojanke, velikog i strpljivog borca, koja je svu pažnju poklonila ćerki, od najranijeg detinjstva svakodnevno odlazeći s njom u zabavište, a potom i u prva četiri razreda osnovne škole.

Ana kaže kako na prijemnom nije imala tremu i da je bila sigurna u sebe. Za odlikašicu u osnovnoj školi ni zadaci nisu bili teški pa da je od 120 mogućih osvojila čak 112,5 poena. Istovremeno, mama Stojanka kaže da su u Gimnaziji u Karlovcima naišli na veliko razumevanje direktora Radeta Zejaka i profesora kojima je drago što će imati takvu učenicu u svojoj školi. Majka Stojanka već je spremna da, kao i do sada, ćerku požrtvovano podrži i da od jeseni zajedno postanu građani Sremskih Karlovaca u nekoj podstanarskoj sobi.

"Govorili su mi da je smestim u đački dom, ali ona nije toliko samostalna da bi mogla bez mene. Nudili su i meni da s njom budem u domu, ali nam je to finansijski nepovoljnije jer dom ima samo u Novom Sadu, pa ako se izračunaju prevoz i gužva u autobusima – što mojoj Ani nikako ne odgovara – odlučili smo da nađemo sobu, pa da završimo i gimnaziju" – kaže sa smeškom majka Stojanka. U porodici Stanimirović zaposlen je samo otac, radnik u zemljoradničkoj zadruzi. Imaju baštu i svi vredne ruke. Osim Ane imaju i mlađeg sina. Ana je bolesna od rođenja, a majka Stojanka je uverena da je to posledica teškog porođaja.
Međutim, roditelji su se trudili da Ana prati drugu decu u odrastanju. Ana je mogla da krene u zabavište samo sa majkom koja ju je pratila svakodnevno i pomagala vaspitačima. Zatim je četiri godine s njom išla u osnovnu školu. Posle je devojčica stekla drugarice i drugove, bila je prihvaćena i osamostalila se toliko da sa društvom ide u školu. "Veoma mnogo joj je pomogao psiholog profesor Igor Bem iz Odžaka kod koga smo išle godinu dana svakodnevno posle zabavišta. Zavolela je Igora koji je znao kako da stekne njeno poverenje jer su mnogo pričali, radili vežbe koordinacije… Tako smo napredovale iz godine u godinu i sada sam jako zadovoljna jer smo ostvarile više nego što sam ja ikad mogla i da pomislim" priča ponosna majka Stojanka.
Ana je odlična iz srpskog, engleskog, istorije, geografije i drugih predmeta. Za gradivo i predmete za koje je potrebna dobra memorija može se takmičiti u znanju čak i sa najboljim đacima. Takođe, dobro se snalazi i sa informatikom i ne rastaje se od računara i jedne loptice koju stalno drži ili je ispred nje na stolu. Iz matematike i fizike je na inkluzivnom nivou. Međutim, ni u učenju tih predmeta ne izostaju njeni napori da zasluži dobru ocenu, a ne da joj bude poklonjena.