Da li je i vaše dete ZAVISNO od video-igrica?

Sve više tinejdžera u Srbiji postaje zavisno od kompjuterskih igrica i interneta. Ova pojava je toliko raširena da su roditelji prinuđeni da decu iz igraonica isteruju uz pomoć policije.

– Najčešće se radi o tinejdžerima, uzrasta od 13 do 19 godina, koji su pred napuštanjem škole ili su već napustili redovno školovanje. Oni imaju drugare koji isključivo igraju video-igrice. Zavisnik najčešće gubi kontakt sa pređašnjim društvom, a vremenom izgubi i svaku vezu sa stvarnošću – kaže za „Press“ specijalni pedagog Milan Radovanović iz defektološkog savetovališta „Entera“.

Deca koja prete
On prepričava slučaj dečaka od 13 godina koji je, pošto su mu roditelji oduzeli kompjuter, pretio da će izvršiti samoubistvo. Jedan od najdrastičnijih primera jeste slučaj dečaka koji je počeo da reži na majku kada je pokušala da mu zabrani da igra igrice. Drugi dečak je isekao sve kablove po kući kada su mu iz sobe izbacili kompjuter.

Radovanović kaže da su deca u Srbiji najčešće ‘navučena’ na igrice kao što su „Vorld of vorkraft“ i „Kaunter strajk“, ali i na naizgled bezazlene igre na „Fejsbuku“, poput „Farmvila“ i „Mafija vorsa“.

– Igraonice koje se nalaze u podzemnom prolazu kod Vukovog spomenika i koje rade non-stop predstavljaju omiljeno mesto okupljanja beogradskih tinejdžera, koji su zavisni od video-igrica. Ponekad se klinci toliko zaigraju da zaborave na vreme i ostanu u igraonicama po celu noć. Nesrećni roditelji tada zovu policiju i mole ih da oni intervenišu – kaže Radovanović.

On objašnjava da im se roditelji obraćaju za pomoć tek kada iscrpu sve druge mogućnosti ili kada primete da je višesatno sedenje ispred kompjutera ugrozilo zdravlje njihove dece.

Odvikavanje traje oko godinu dana
– Majke su najčešći inicijatori lečenja. Ako roditelj uspe da ubedi dete da dođe kod nas, uglavnom nastavljamo saradnju. Internet zavisnici u toku odvikavanja mogu da koriste internet, ali ne smeju da igraju igrice. Tretman traje oko godinu dana, a uspešnost izlečenja meri se tek posle pet godina – ističe Radovanović.

Danica M., majka mladića koji ima 16 godina, a koji je zavisnik već tri godine, opisala je agoniju kroz koju je prošla njena porodica.

– Prvo sam primetila da je postao potpuno nezainteresovan za školu. Na kraju prvog razreda srednje škole počeo je pre ili posle škole da odlazi u igraonice i da igra ‘WOW’. Na početku je to bilo na sat, dva dnevno, da bi nakon nekoliko meseci igrao i po osam do deset sati dnevno, do kasno uveče. Dok je igrao ‘WOW’ delovao je kao da nas ne čuje i ne vidi, kao da ne postojimo. Pomislili smo da je ozbiljno oboleo. Gledala sam kako mi dete propada i kako ga gubim. Bila sam očajna.

Ona je pokušavala na razne načine da odvikne sina od igrice.

– Pokušali smo sa zabranjivanjem, oduzimanjem modema, čupanjem kablova, ali ništa nije imalo efekata. Predložili smo lečenje, ali prvo nije hteo ni da čuje. Jednom prilikom sam mu po ko zna koji put rekla da je zavisnik i da ima ozbiljan problem, te da mu je potrebna pomoć i na moje iznenađenje on je prihvatio. I dalje koristi kompjuter, ali ne igra video-igre, a upotreba mu je ograničena.

Mere predostrožnosti:

– Kompjuter mora da stoji u prostoriji koju koriste svi članovi domaćinstva.

– Dogovorite se sa detetom koliko vremena sme da provede pred računarom.

– Vodite računa šta dete koristi na internetu i koje igrice igra.

– Povremeno se dogovorite da umesto za računarom drugačije iskoristi slobodno vreme (odvedite ga u bioskop, na klizanje ili jednostavno u šetnju). Roditelji moraju da preuzmu inicijativu.

– Sportska aktivnost mora da postane obavezna.

– Edukujte dete o štetnom uticaju interneta

– Ustanovite kazne za neposlušnost i nepoštovanje onoga što ste se dogovorili.

– Ako dete i dalje provodi više sati ispred kompjutera, treba potražiti stručnu pomoć.

(Press)