Da li je u redu vikati na decu?
Čak oko 90 odsto roditelja priznalo je da povremeno viče na svoju decu, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Pitsburgu. Ali iako velika većina roditelja smatra da urlanje neće biti štetno za dete kao, na primer, fizičko kažnjavanje, nisu u pravu jer takav način disciplinovanja uveliko utiče na detetov emocionalni razvoj.
Kada dete uradi nešto pogrešno ili protiv pravila, a roditelji pritom izgube živce, problem je u kvantitetu, odnosno količini vikanja. Ako je roditelj stalno uzrujan i često „eksplodira“, dete će zbog toga postati isprepadano, pa će prestati da prepoznaje i procenjuje šta je važno u životu, kažu psiholozi.
Prestroga roditeljska disciplina decu tako može gurnuti u depresiju i problematično ponašanje. Vikanje svakako nije dobro ni za odnos roditelja i deteta, a ponajmanje za dete koje time stiče utisak da je loše i da ne vredi. To je siguran put da će dete razviti nisko samopouzdanje i biti izrazito nesigurno u društvu. S druge strane, na malo dete koje ne može da razabere opasnost pa utičnicu želi da stavi u usta ili želi da pretrči put, naravno da će roditelj podviknuti, ali kada dete shvati da nakon nekih aktivnosti slede vika i neugodna situacija ili će naučiti da se kloni tih problema ili će početi da se plaši roditelja više nego stvarne opasnosti.
I dok malo dete upija te negativne vibracije, adolescent će se protiv istih pobuniti jer je to u njegovoj prirodi, odnosno, u toj je fazi razvoja. Ako roditelji viču na tinejdžere, pokazalo je istraživanje, kod njih povećavaju rizik za problematično ponašanje, a isto tako mogu podstaknuti razdražljivost, laganje, krađe ili napuštanje škole, učestvovanje u tučama.
Velik je problem što uz ljutnju i frustracije dolaze i psovke i uvrede.
Prema kulturi u kojoj živimo, u redu je vikati na dete kad nije dobro, ali kad shvatimo da mu to šteti, možda možemo ranije da se zaustavimo. Može pomoći i da zamislite da neko viče na vas, a vi to verovatno ne želite da slušate. Tako ni vaše vikanje ne žele da slušaju ni vaša deca.
Ponekad je dobro pokazati emociju, ali ne iskažete li nakon „eksplozije“ posledice koje će dijete snositi ako vas ne posluša, uzaludno ste vikali. Dobra strana unapred poznatih disciplinskih mera je ta da učite dete da ono bude pre svega iskreno i pošteno, ali ga tako učite i doslednosti.
Izvor: 24sata.hr