Da li se žrtvujete za svoje dete?

Pre nego što ponosno kažete „naravno“, uzmite u obzir da je u ljubavi odricanje nužno, a žrtvovanje je nepotrebno.
Kada vitez iz priče ulazi u borbu sa zmajem da bi spasao lepu princezu, on postaje heroj. Motiv da neko, u želji da spase drugog čoveka, svesno i bez prisile ulazi u veoma rizičnu situaciju ima brojne varijacije u svim mitovima o herojima.

Kako nema garancija da će heroj pobediti – može se ispostaviti da je zmaj jači od njega – ideja herojstva je neodvojiva od ideje samožrtvovanja. Ako je vitez ušao u borbu sa zmajem da bi spasao voljenu osobu, on daje prednost ljubavi prema drugom nad ljubavlju prema sebi. Ljubav postaje razlog za samožrtvovanje, piše „Politika“.

U savremenom zapadnom svetu sve je manje heroja. Sve je više ljudi koji izbegavaju bilo koji rizik, pa čak i onda kada je povezan sa pomaganjem voljenoj osobi. Takođe je sve više onih koji takav izbor odobravaju.

Jedino mesto gde još uvek postoje heroji jeste odnos roditelja prema svojoj deci. Roditelji su uglavnom saglasni da su deca važnija od njih i spremni su da se i odriču i žrtvuju za dobrobit svoje dece. Kada u tome preteruju, roditelji negativno utiču na svoje dete. Ovaj negativan uticaj je odložen, tako da se pojavi tek kasnije kada dete odraste.

Roditelji treba da znaju da je jedan od načina na koje dete izgrađuje svoju buduću ličnost to što u roditeljima nalazi uzore. Kada ono gleda u svoje roditelje koje voli i poštuje, oseća želju da jednog dana, kada odraste, bude isto takvo kao što su oni. Ali, ako je nešto što čini roditelj detetu odbojno i neprihvatljivo, ovaj proces je poremećen ili blokiran. Posledica je da dete ne želi da liči na svoje roditelje. Ovaj proces identifikacije je veoma važan kada je reč o roditelju koji je istog pola kao i dete, jer dete u njemu vidi uzor i model sopstvene polne uloge.

Na primer, ako devojčica ima požrtvovanu majku koja joj se do te mere posvećuje da zanemaruje sebe i svoje druge uloge, devojčica u njoj neće videti pozitivan uzor i verovatno kasnije neće želeti da liči na nju. Kada odraste, ona može smatrati da je biti majka nešto što je previše zahtevno, što traži prevelike žrtve, tako da može odlučiti da nikada ne postane majka. Isto tako, dete koje vidi svoje roditelje koji samo rade i nikada se ne odmaraju i ne zabavljaju odlučuje da nikada neće biti kao oni. Bežeći od tog modela odraslosti, mlada osoba odbija da odraste i preuzme odgovornost.

I zato roditelji treba deci da pokažu da vole druge i da vole same sebe. U ljubavi je odricanje nužno, a žrtvovanje je nepotrebno. Nije dobro da dete ne želi da liči na svoje roditelje, jer tada može krenuti životnom stranputicom.