Dečja ljubomora: Želim batu i seku, ali…

„Sve je to bilo moje: i krevetić, i kadica, i onaj veliki meda, a sad…? Još su me poslali u vrtić, a onaj kmezavac sam sa mamom! Pa svi dođu i samo njega gledaju!” Tako nekako ta mala bratska ili sestrinska glavica razmišlja kad dođe „uljez“ i zauzme prostor i u stanu, i u maminom i tatinom srcu. To nije ništa neuobičajeno da ta glavica tako misli, ali naše je da je u to razuverimo i pripremimo za malog „uljeza“ koga će sutra najviše na svetu voleti.

Priprema bi trebalo da počne mnogo pre nego što se beba rodi. Sa starijim detetom treba razgovarati o tome, ali ne preterivati sa oduševljenjem i ne očekivati da i ono bude tako oduševljeno. Konsultujte starije dete u vezi sa opremanjem bebinog kutka ili sobe, dozvolite mu da ono izabere krevetić, igračke, posteljinu i da učestvuje u izboru imena, možda da baš date ime koje starije dete odabere.

Ako je planirano da starije dete ide u vrtić to nikako ne bi smelo da se poklopi sa rođenjem brata ili sestre, neka krene nekoliko meseci ranije ili kasnije.

Ne bi bilo loše da starijem detetu kupite neki mali poklon kad beba stigne, a to predložite i bakama i dekama kad dolaze da vide bebu. Dobar savet je i da kada dolaze da vide bebu, da se prvo obrate starijem detetu.

Ne pričajte o bebi neprekidno, a kad god je moguće posvetite se isključivo starijem detetu. Pored zajedničkih šetnji roditelja i dece poželjno je da mama ponekad ostavi sa nekim bebu kod kuće, a da sama sa starijim detetom ode u park, zoo vrt, pozorište…

Ne govorite starijem detetu da ga volite više, jer će ono strahovati da se to jednom ne promeni, dakle recite da ih volite isto (ne po pola, nego duplo).

Važno je da se starije dete oseća odgovornim, pa mu dajte zaduženja: da vam donese kremu, peškir, može sa vama i da kupa bebu, može čak i da je drži u krilu, u fotelji ili na sredini kreveta, svakako uz vaše prisustvo.

Ne prisiljavajte starije dete da mlađem da svoju igračku, to će učiniti samo kada oseti da treba.

Starija deca zbog ljubomore mogu da budu otvoreno ili prikriveno agresivna, mogu da prave „lom po kući“ samo da bi skrenula pažnju,da bi „napakostila“ mami i prisilila je da se njima bave, pa im ne smeta i kada dobiju grdnju – efekat su postigli.

Neka starija braća i sestre mogu da pokažu neke vidove razvojne regresije (ponovo traže flašicu, pelene, počinju da tepaju…). To ponašanje ignorišite, a svakako pohvalite zrelo ponašanje. Deca do 18 meseci uglavnom ne pokazuju rivalstvo, pa ni ona predškolska i školska, jer već imaju izgrađene vršnjačke odnose. Najosetljivija su deca oko treće godine koja su još zavisna od roditelja, a i socijalizacija je u toku.

Uopšte, osećaj ljubomore kod dece je neizbežan, ali je bitno kako dete to izražava. Ljubomore svakako ima manje ako su roditelji usaglašeni i ako su deca zadovoljna toplinom koju im roditelji pružaju. Inače, decu ne treba porediti, ni u pozitivnom ni u negativnom smislu.

Braća i sestre mogu i da se svađaju i da se tuku, znači konflikti među decom su uobičajeni. Roditelji ponekad tragično shvataju dečje svađe, ali to je proces odrastanja. Najbolje bi bilo da roditelji ne igraju uloge mirotvoraca. Isterivanje „na čistac“ (ko je kriv, ko je prvi počeo…) nije konstriktivno. Deca to, uglavnom, reše sama.

I tako, ljubomora među braćom i sestrama je neizbežna, ali ne mora obavezno da bude prepreka da dete izraste u velikodušnu, tolerantnu i nezavisnu osobu. Dokazano je da su deca koja imaju braću i sestre uspešnija u socijalnim kontaktima, imaju veći osećaj sigurnosti i u detinjstvu, a kasnije tokom života manje su sklona depresiji i usamljenosti.

Dakle, roditelji, uživajte i budite srećni sa saznanjem da ste vašem prvencu rodili brata ili sestru jer je ljubav među njima jedna od najtrajnijih ljubavi na svetu!

Autor: Dr Sonja Bašić, pedijatar Klinike Perinatal