Engleski, ples, tenis… Mama, ne mogu više!

Koju školicu upisati, kako motivisati decu, kada krenuti… I KOLIKO AKTIVNOSTI JE KORISNO ZA DETE, A KADA JE PREVIŠE? sve su to pitanja koja muče roditelje mališana predškolskog uzrasta.

Da li su danas roditelji zatrpani ponudama raznovrsnih školica i kreativnih radionica koje nude različite sadržaje za zabavu i edukaciju mališana? Ali kako napraviti pravi izbor i izbeći da dete izbornu aktivnost doživi kao nametnutu obavezu? Naše sagovornice pomogle su nam da razrešimo mnoge dileme.

Učenje kroz igru i umetnost
Daniela Čolaković, nastavnica francuskog jezika, DKC Majdan
Pošto dečiji mozak čezne za znanjem, mališanima treba ponuditi širok spektar kreativnih aktivnosti kako bismo testirali njihove sklonosti, sposobnosti, interesovanja… Naravno, neki roditelji smatraju da su određene stvari veoma važne i korisne za budućnost njihove dece pa insistiraju da ona pohađaju i one aktivnosti koje im ne “leže,” čime se može postići kontraefekat. Do rezultata mogu dovesti samo one aktivnosti u kojima deca uživaju, koje bude njihovu radoznalost, a tu glavnu ulogu igraju nastavnik i metod učenja. Zalažem se za učenje kroz igru i umetnost jer to je najspontaniji vid učenja, veoma blizak dečjem svetu. Mi francuski jezik učimo kroz pozorište, muziku, dramu i pokret, tako da svako dete može da pronađe vlastitu ulogu i razvije svoju kreativnu ličnost. Budući da deca od treće do pete godine usvajaju jezik na intuitivan način, ona spontano mogu da uče dva strana jezika uporedo. Ne samo da učenje jednog stranog jezika neće ometati učenje drugog, već će učenje jednog pospešiti učenje drugog i više stranih jezika kasnije. Cilj je da na audio-fonetskom planu (kroz pevanje pesmica, muziku, pokret…), deca zavole strani jezik (u ovom uzrastu njihov auditivni kapacitet je najveći), pa se savetuje da se sa učenjem stranog jezika počne što ranije. Pevajući pesmice, deca najlakše prihvataju i usvajaju izgovor novih glasova, a svaki glas budi u detetu maštu. Kod dece uzrasta pet do sedam godina prednost je na metalingvističkom planu. Oni već uveliko razmišljaju o stranom jeziku i značenju novih reči koje izgovaraju, upoređuju ih sa rečima istog značenja na maternjem jeziku i fascinirani su time što one različito zvuče a imaju isto značenje. Oni počinju da razmišljaju na stranom jeziku, ponekad im čak strani jezik služi da u njega pobegnu kada žele da sakriju ili iskažu neke emocije koje zbog nesigurnosti, stida ili straha, ne žele ili ne mogu da izraze na maternjem jeziku. Često razgovaramo o stvarima koje ih zanimaju, tako da mališani uživaju u izražavanju svog mišljenja i osećanja na stranom jeziku, što im omogućava da se ohrabre i dožive svoju ličnost kao deo velike kreativne celine.

Važno je druženje
Iva Panevski, školica baleta Farfallini
Prošla su vremena kada su deca posle škole ili vrtića mogla da izađu sa drugarima u park ili na ulicu i bezbedno se igraju. Danas je deci preko potreban nadzor. Kako su roditelji preopterećeni poslom, trude se da za svoju decu pronađu zanimljive i korisne sadržaje, upisujući ih na glumu, u školicu stranih jezika, sporta… Ima roditelja koji, u želji da njihovo dete bude uspešnije, u tome preteraju, što deca doživljavaju kao nametnutu obavezu. Na sreću, još uvek u ponudi ima različitih aktivnosti koje se baziraju na druženju dece. Nastavnici i treneri podstiču ih kroz igru da zavole fudbal, plivanje, gimnastiku, balet, pevanje, sviranje, strani jezik… Upoznata sam sa svim ostalim aktivnostima dece koja kod mene pohađaju časove baleta. Trudimo se da pronađemo odgovarajuće termine i da se uklapamo, da ne gube ni na jednoj strani. Moje devojčice idu u muzičku školu, na vajanje, gimnastiku, odbojku, folklor, hor, glumu, a većina njih uči i neki strani jezik. Interesujem se kako tamo napreduju i često prisustvujem njihovom javnom času ili priredbi. Budući da je balet veoma zahtevan kada je reč o disciplini i koncentraciji, u pauzi obično razgovaramo i o njihovim drugim aktivnostima, željama i planovima.

REČ PSIHOLOGA:
Vesna Krnjajić Mitrović, psiholog,
Dečiji kulturni centar
Problemi sa opterećenošću dece predškolskog uzrasta ne javljaju se odmah, već nakon dva ili tri meseca. Veoma je važan razgovor sa detetom kada ono više ne pokazuje interesovanje za određenu školicu ili odbija da pohađa časove. Postavlja se pitanje: „Zašto?“ Možda ga neko dete zadirkuje ili mu atmosfera (neslaganje i svađe druge dece) ne odgovara, ili mu smeta neka sitnica koju ni sam ne može da objasni, ili je glavni problem u predavaču, odnosno animatoru? Zato u procesu rešavanja tog problema sugerišemo da i roditelji prisustvuju časovima, kao i da se uključe u kreativnu aktivnost.
 Mnoge mame i tate smatraju da su dobri roditelji ako svoju decu upišu na što više aktivnosti. To je apsolutno pogrešno. Roditelji se pretvaraju u „taksiste“ koji nakon dolaska s posla, oko 17 časova, pa sve do 20 časova, do kada obično traju ove aktivnosti, razvoze svoju decu. Tako se život porodice pretvara u neprestanu jurnjavu, što nipošto nije dobro – posebno za malu decu.
 Nedeljom deca ne treba da imaju nikakve aktivnosti. Taj dan treba da bude „rezervisan“ za porodicu, igru, posetu prijateljima, izlet, bioskop, pozorište ili ZOO vrt. Radnim danima deca predškolskog uzrasta mogu maksimalno tri dana da budu angažovana u školicama. Ukoliko se radi o edukativnoj aktivnosti tokom koje dete usvaja nova znanja i veštine, ona ne sme da traje duže od pola sata, a ako je reč o kreativnom procesu, umetničkoj aktivnosti, ne duže od sat vremena.
 Svako dete je individua za sebe. Najpre treba proceniti temperament deteta. Ako je čim otvori oči u „petoj brzini“, onda je rešenje – sport. Stidljivo, introvertno dete treba usmeriti na kreativan kurs (crtanje, vajanje…). Mnogi roditelji greše kada svoju decu kod kojih je razlika u godinama mala upisuju na iste aktivnosti, jer im je tako zgodnije zbog vremena i troškova prevoza, ali to se često pokaže kontraproduktivnim.
 Ne zaboravimo da su predškolske aktivnosti slobodne, neobavezne, a imaju cilj da i deca i porodica budu uspešniji i zadovoljniji! 

Tekst: Filip Mladenović Foto: Shutterstock