Kako DECA rastu: Školarci fizički neaktivni

Prema najnovijim istraživanjima deca školskog uzrasta u Srbiji nisu dovoljno fizički aktivna, zbog čega imaju deformitete kičme i druge vrste poremećaja.

Prema istraživanju koje je ove godine sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta „Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji“, na deci školskog uzrasta od sedam do 14 godina sa opštine Čukarica, dečaci su manje fizički aktivni za šest, a devojčice za čak 12 odsto.

U odnosu na 1995. kada su rađena poslednja istraživanja o fizičkoj aktivnosti dece, dečaci su viši za tri, a devojčice za 2,5 odsto. Telesna masa povećana je za 14 odsto kod dečaka, a za 11 odsto kod devojčica, ali je smanjena njihova fizička aktivnost.

Trećina ima defornmitet
Prema podacima Instituta za javno zdavlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu i Ministarstva zdravlja, sistematski pregledi tokom 2007. i 2008. u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pokazali su da skoro trećina dece školskog uzrasta ima neki od deformiteta (kičme, grudnog koša, stopala…).

Podaci su pokazali da su deformiteti grudnog koša prisutni kod tri odsto, a stopala kod 13 odsto učenika, što znači da svako deseto dete ima taj problem.

– Ukoliko Srbija želi da ima zdravu naciju mora da se bavi preventivom, odnosno propagiranjem fizičkog vežbanja i zdravog života, a ne samo rezultatima vrhunskih sportista – rekao je Tanjugu načelnik za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov.

Loši uslovi
Atanasov je ocenio da u planovima i programima koji su definisani u školama shodno Zakonu o osnovnom i srednjem školstvu postoji odlična polazna osnova za dovoljnu fizičku aktivnost dece, ali da je problem da li se nastava realizuje u punom kapacitetu i gde se ona realizuje.

– Dva obavezna časa fizičkog, sport kao treći izborni predmet, plus vannastavne aktivnosti su odlična polazna osnova, ali se postavlja pitanje da li postoje sale, oprema i rekviziti – rekao je Atanasov, dodavši „da se traži način kako da se u postojećem sistemu izvuče maksimum“.

Institut za javno zdavlje Srbije „Dr Milan Jovanoviæ Batut“ je sa Ministarstvom zdravlja 2006. godine sproveo istraživanje zdravlja stanovništva gde je uočeno veće učešće odraslog stanovništva koje se u slobodno vreme bavi sportom u odnosu na 2000. godinu.

Krivi računari
Međutim, deca školskog uzrasta i mladi, starosti od sedam do 19 godina, slobodno vreme sve više provode pred kompjuterom.

Prema istraživanjima „Batuta“ iz 2000, njih 9,8 odsto je sve više vreme provodilo uz kompjuter, dok je 2006. godine taj broj porastao na čak 28,3 odsto, a takođe, povećan je i broj onih koji često gledaju televiziju.

Ohrabruje, međutim, činjenica da je u posmatranom periodu porastao i procenat onih koji redovno učestvuju u fizičkoj nastavi u školi (86,3 odsto u 2000, 93,3 odsto u 2006.)

(Tanjug)